Skupu tradicionalnih sredstava protiv zaraze nakon najnovijih ispitivanja, pridružen je bakar i legure od tog metala mesing i bronza. Efikasniji od srebra, bakar ima snažno antivirusno i baktericidno dejstvo.

Najnovija klinička ispitivanja naučnika iz SAD, Britanije i Nemačke potvrdila su da bakar i legure od tog metala, pre svega mesing i bronza, imaju snažno antivirusno dejstvo, objavila su američki mediji.

Laboratorijska ispitivanja pod kontrolom američke Uprave za zaštitu čovekove okoline pokazala su da se na površini bakarnih proizvoda u roku od dva sata uništi do 99 odsto pet vrsta najrasprostranjenijih bakterija, uključujući zlatnu stafilokoku, otpornu na mnoge antibiotike.

U SAD su površine od bakra i legura sa sadržajem tog metala od najmanje 65 odsto zvanično odobrene i registrovane kao protivmikrobno sredstvo.

Naučnici su istraživali i da li površine od bakra i njegovih legura deluju i na viruse. Statistički je dokazano da čovek, posle dodira površine zaražene virusom gripa A ( koji obuhvata novi H1N1 i „ptičji” grip), zarazu prenosi još na sedam drugih površina, što znači da se virusna infekcija može širiti zaista velikom brzinom.

Istraživači britanskog Univerziteta u Sautemptonu utvrdili su da se već za šest sati na bakarnim površinama uništava, u običnim sobnim uslovima, oko 95 odsto virusa.

Čak se i korišćenje srebra, tradicionalnog sredstva protiv zaraze, pokazalo manje efikasnim jer, za razliku od bakra, efikasnost delovanja tog plemenitog metala zavisi od promene temperature i vlažnosti.

Nije poznato koliko kupanje u kadi od bakra štiti od virusa i bakterija

Eksperti odseka za zaštitu zdravlja Univeziteta Sautempton smatraju da su njihova istraživanja pokazala da bakar i neke njegove legure mogu da uništavaju bakterije, gljivične i virusne patogene u roku od nekoliko minuta ili časova.

Naučnici su, međutim, ukazali da se grip i bolničke infekcije koje su opasne po zdravlje ne mogu, ipak, pobediti samo zamenom svih plastičnih vodovodnih slavina i kvaka na vratima bakarnim, mesinganim ili bronzanim.

Ogledi obavljeni u bolnici „Seli Oak” u Birmingemu i na klinici „Asklepius Vandsbek” u Hamburgu su, međutim, dali ohrabrujuće rezultate, jer se posle postavljanja bakarnih slavina i kvaka u tim ustanovama pojava nekih infekcija smanjila 15 do 40 odsto.

Odstranjivanje zaraze uz pomoć bakra može se obavljati ne samo sa površina koje ljudi stalno dotiču, već se taj metal može primenjivati i pri proizvodnji vodovodnih sistema i klima-uređaja.

Uvođenje elemenata od bakra u ventilacione sisteme doprinelo bi, prema rečima eksperata, smanjenju širenja infekcija vazdušnim putem na mestima kao što su metro ili veliki trgovinski centri.

Bakar i legure od tog metala se mogu koristiti i u proizvodnji kućišta različitih aparata za domaćinstvo, što takođe može usporiti širenje opasnih infekcija, ističu naučnici.