Ekskluzivno, za srpsko izdanje koje je objavila izdavačka kuća Geopoetika, Mangel je pridodao lik Kraljevića Marka uz njegove omiljene književne likove, među kojima su: Crvenkapa, Kapetan Nemo, Džim iz Haklberi Fina, Don Žuan, Fibi iz Lovca u žitu, Uspavana lepotica, biblijski Jov, Robinson Kruso, Jevrejin lutalica, Kvazimodo, Karađoz, Satana, Hamletova majka, Frankenštajnovo čudovište, Faust i dr.

„Veoma originalan ogled kako književni junaci mogu da preinače knjige u vodiče naših života, napisan rukom jednog od najvažnijih svetskih knjigoljubaca. Alberto Mangel šarmantno i eruditski preispituje kako književni likovi žive zajedno sa nama od detinjstva nadalje. Kroz godine, oni menjaju svoje identitete i izlaze iz svojih priča da nas poduče kompleksnosti ljubavi, gubitka, i sveta samog… Deleći s nama njegove jedinstvene čitalačke moći, Mangel nas podstiče da ustanovimo svoje sopstvene književne odnose. Intimni Uvod i njegove lične ’žvrljotine’ upotpunjuju ovu prekrasnu, magičnu knjigu.“ – Barnes & Noble

Bajkovita čudovišta, Alberto Mangel, GEOPOETIKA

„Zabavno, razuzdano putovanje kroz Svet čuda jednog od naših najnezasitijih i najvećih čitalaca.“ – Margaret Atvud, Twitter

„Izmišljeni karakteri izgledaju življe od naših prijatelja od krvi i mesa. Oni stižu iz veoma razuđenih izvora – romana, bajki, biblijskih priča, mitologije. Mangelove čudnovate ilustracije dodaju šarmantnu notu ovom već dobitnom sklopu.“ – Publishers Weekly

Alberto Mangel, esejista, romanopisac, književni kritičar, antologičar, prevodilac i izdavač, rođen je u Buenos Ajresu 1948. godine. Živeo je i u Izraelu, Španiji, Francuskoj, Engleskoj, Italiji i Kanadi. Od 2015. do 2018. bio je direktor Narodne biblioteke Argentine.

Priredio je više od deset antologija kratkih priča sa najrazličitijim temama, od fantastičnih do erotskih, i napisao nekoliko knjiga kako lepe književnosti tako i stručnih, među ostalim, Rečnik izmišljenih mesta (1982) napisan u saradnji sa Đanijem Gvadalupijem, knjigu Istorija čitanja (1996), za koju je dobio francusku nagradu Medisis, prevedenu na trideset dva jezika i u Tajmsovom književnom dodatku, svrstanu među knjige godine; potom esejističke knjige: U šumi iza ogledala: Eseji o  rečima i svetu (1998), Čitalačke slike (2000), Sa Borhesom (2004, Geopoetika 2005), Biblioteku noću (2006, Geopoetika 2008), Grad reči (2007), Pakujem svoju biblioteku, Elegija i deset digresija (2018, Geopoetika 2019) i romane: Vesti iz inostranstva (1991), Stivenson pod palmama (2003, Geopoetika, 2006) i Svi su ljudi lažljivci (2008, Geopoetika 2013).

Redovno piše za novine i časopise širom sveta. Dobitnik je više značajnih nagrada i mnogobrojnih priznanja, među kojima su, pored već navedenih i nagrada Makiterik, nagrada Grincane Kavur, nagrada Fondacije Herman Sančes Ruiperes, nagrada Rože Kaloa za sveukupno delo, te Gugenhajmova stipendija. U Francuskoj mu je 1996. godine dodeljena titula Viteza umetnosti i književnosti.

Za sebe voli da kaže da je pre svega čitalac i zaljubljenik u knjige.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.