’’Srce se od rebra tare, po zvezdama ruzina, bolje spali sve što voliš, jer ja samo to uzimam…’’

Dvadeset šesti stepen Bika, ozloglašenih moći, zvezda Algol, poput demona uzima bez da daje. Ljubav se ovde pretvara u sve ono što ponekad i jesmo: ludilo naših strahova, opojna droga našeg jezika, odbrojavanje do poslednjeg daha. Ljubav i mržnja. Bes. Nemoć.

Izgaranje unutrašnjosti koja oslobađa sve ono što ćutimo. Algol u nama. N entu dozu ubrizgan remeti naš ritam. Kada vlakna našeg tela postaju nemoćna, borba tek počinje.

Pročitajte i ovo: Venera i Pluton, ljubav kroz prihvatanje bola

Mi tako, nemi, ponekad volimo to naše stanje, te odlaske u noći, tragove grebanja, volimo da budemo rasuti, pa makar malo.

Venera na Algolu, slika je svih ljubavnika koji gube glavu.

U bilo kojem smeru, dozi i pravcu, na bilo koje načine, ispravne i pogrešne. Oduzeti u svojoj moći da se kontrolišemo. Ponekad ćutimo, ponekad divljamo. U sebi. U drugima. Izazivamo nemir. Prija nam užitak zabranjenog pa se upuštamo u borbu koža. Ko će duže ostati pod nečijom. Ko će skuplje platiti taj boravak. Čije je pravo da nas uzima i ima. Čija smo potreba ili presedan. Godi li nam zar kojim nas miluje taj porok. Volim zagriz greha. Kao da nikad nismo kušali ništa bolje.

Pročitajte i ovo: Venera u konjunkciji sa Plutonom, fatalna privlačnost

I svako ko ima neku ličnu planetu na Algolu, sklon je tome da svu nesreću pripisuje njemu.

Istina je, Algol često donosi gubitke i patnje, stradanja. Donosi izgubljene muževe i majke, nagle prekide, smrti, tragedije. Ali donosi i ludila. Gubljenja glave. U ime ljubavi. One, prožete strašću. Jer niko ne ume da ugrabi kao ta crna tmina Bika. I stisnuti jako, preuzeti nas. Vladati nad nama. Otimati nas. Bezgranično. Svojevoljno. Samodopadnošću jednog šarmera, rukama jednom grubijana, strašću koja razapinje.

Pročitajte i ovo: Venera i Pluton, dok nas smrt ne rastavi

I odjedom, Venera je nemoćna. Slaba je na sebe, slaba je na njega.

On ume da nas osvoji svojom neobuzdanom energijom. Životom. Ekstazom dodira. Da nas dotakne i pretvori u šta god želi. Da nas pečatira i zabeleži. Da nas povuče u svoje dubine i pušta na slobodu po potrebi. Da naše emocije pretvara. Da nas rastavi, rastopi, da učini i da nas ima i da nas nema, istovremeno.

Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o Uranu u Biku, od 15. maja 2018. do 26. maja 2026. godine

Da kao kralj našeg mozaika, jezikom ispiše naše reči. Da nas ćutanjem dovede do ludila. Da nas ignorisanjem čini jos više njegovima. Da nas kao odmetnik namuči, izgladni, presavije, odbaci i potom opet oživi. Da sebe učini bezgraničnim u nama.

Jedini je koji ume da nas nazove svojima, jer…zaista nas i ima. Potpuno. Apsolutno. Bez imalo dvojbe i dileme. Bez pristanka.

On je tu. Dođe, tek toliko da nam se dogodi. Pa da sva druga “događanja” nazivamo Njime. On je najobičniji od najobičnijih i baš zato nas menja. On koji naizgled nema moć, ima je. U očima svojih ludila, naslika naše trnce. I padamo. Kao posledni oltar slobode.

Pročitajte i ovo: Aspekti tranzitnog Urana u Biku na natalne planete, od 15. maja 2018. do 26. maja 2026. godine

Odlazi. I opet dođe. Da nas podseti. U ovo vreme. Ovih dana. U ovim trenucima. Ko smo. I zašto smo ovde. Da preispita naše odluke i naše želje. Da preispita našu ljubav. I još jednom, samo jednom, da nas upije u Sebe.

Onako kako samo on ume. Aspolutno. I nikako drugačije.