Saturn živi u svima nama i izgleda da nam je patnja zajednička.
On je gen koji putuje vekovima kroz vreme. Mislim da je Saturn alfa i omega horoskopa. Svi idemo i stižemo u susret njemu bez obzira na to što ga nećemo prihvatiti, što ćemo bežati ili mu se odupirati. On je najstrpljiviji i uvek čeka, jer zna da u čekanju dolazi njegovih „pet minuta“.
Čovek ga se plaši jer je najteže prihvatiti sopstvenu slabost, reći glasno da ipak boli, prihvatiti samoću i u njoj sebe samog, zagrliti patnju koja ne želi da ostane bez našeg zagrljaja i prihvatiti u određenim trenucima nemoć i poniznost.
Šta možemo uraditi ili učiniti sa i pred Saturnom u zavisnosti od aspekata?
Čovek u Suncu prepoznaje svoju volju, ego i ambiciju. Kada je ova planeta u aspektu sa Saturnom, potrebno je svesno odricanje da bi čovek vremenom i uz veliko strpljenje ostvario svoje ambicije. Na ovom putu je potrebno biti sam, a to znači odreći se bilo kakve pomoći ili protekcije koja se eventualno nudi.
Da bi čovek ostvarivao svoje planove, važna je volja koja se nalazi u Suncu, pa u aspektu sa Saturnom. Što se čovek više odriče lakoće življnja, više jača svoju volju i ona postaje upornija i snažnija.
Kako vreme i godine prolaze, ne prepuštajući se strastima, ne prepuštajući se lepoti koja poput opijuma vreba da bi zavela i ne gledajući u prelepe oblake, koji mame svojim oblicima, nastaje najveća upornost i volja koje ništa na ovom svetu ne može oslabiti.
Brzina ne znači ništa i ne donosi mir, pa kroz život nikako ne treba žuriti, kao što ne treba ni trčati na mesta gde će čovek biti obasjan svetlošću Sunca.
Dok se drugi razmahuju i hvale uspesima, slavom i ličnim postignućima, ovde se sve ovo postiže samo strpljenjem, vremenom, zrelošću, upornošću, tišinom i ćutanjem. Sunce i Saturn su dve suprotstavljene prirode, jer jedna teži maksimumu, a druga je skromna; jedna teži punom sjaju i što više da osvaja, a druga je spremna na odricanje i povlačenje.
Zbog toga se javlja strah od nemaštine, gladi, strah od gubitka kontrole i sigurnosti, strah od bolesti. Strahovi slabe volju, oduzimaju optimizam i uništavaju samopouzdanje. I, zato je neophodno prepoznati strast i snagu volje, ali u odricanju, preprekama, pa prihvatiti ono najnapornije i najteže, od čega mnogi dižu ruke i beže, jer jedino na takav način čovek postaje snažniji. Tek tada počinje da voli život i polako se penje prema najnepreglednijim vrhovima ne strahujući više od ničega.
Mesec u aspektu sa Saturnom upija u svoje snove i maštu sve one likove koji na svojim licima imaju grč, patnju i bol.
Snovi postaju živi u unutrašnjem životu čoveka i ovakvim sadržajima ispunjavaju osećanja duše. Svaki lik sa bolom i patnjom, koji ulazi u snove i maštu čoveka, ostaje utisnut i u njegovoj duši. Duša strepi, a onda strepi i nad ovakvim likovima.
Zbog toga, ne treba bežati od gladne ruke koja traži malo hleba, ne treba bežati od siromašnih, bolesnih, uplašenih i namučenih. Svrha duše je da se brine o ovakvim likovima i da ih kroz život štiti, bilo u porodici, partnerskim odnosima ili kroz posao. Otvoriti vrata svog doma ovakvim likova znači otvoriti i vrata duše.
U početku se uvlači zebnja, strah i grč, a iz svega ovoga i odbijanje, ali vremenom je potrebno prihvatanje ovakvih likova i njihovih sudbina, što jedino može i osoloboditi čoveka od patnje.
Pogotovo u ovo današnje vreme, napraviti jelo ni od čega, postaviti sto i kada je frižider prazan, uspavljivati dete uz omiljenu uspavanku i kada grejanje ne radi, brinuti i negovati bolesne i kada nema lekova. Ćutanje ne sme da gradi zid odvajanja, jer ono treba da bude znak prihvatanja svega ovoga, mada čovek u početku zanemi, ali tek u ćutanju istinski može osetiti patnju i bol drugog čoveka.
Merkur je u svima nama onaj najradoznaliji deo koji bi sve da čuje, vidi i sazna, ali kada je u aspektu sa Saturnom, onda mora da gleda u sve tragično na ovom svetu, da bi mogao dalje o tome da priča, govori, prenosi poruke i uči.
Misliti znači posmatrati život najrealnije, i to znači učiti o patnji, a ne o sreći ili učiti kroz napor, a ne kroz radost.
Najbolje se uči na sopstvenim iskustvima, i to onim koja su najteža i najmučnija, jer sve ono što čovek sam živi, može najrazumnije i najlogičnije dalje da prepričava i prenosi rečima.
Merkur je glasnik, a sa Saturnom ne treba bežati od najtežih reči, ne treba bežati od najstrašnijih poruka, jer su u ovom svetu potrebni i oni koji će donositi ili prenositi i ozbiljne, teške, pa i bolne priče i poruke.
Zbog toga, ovo je znanje koje je dostupno onda kada je najteže, znanje se može primenjivati onda kada je najmučnije i kada mnogi misle da nema rešenja.
Međutim, pre toga potrebno je savladati strah i bez straha i bojazni razmišljati, saznavati, učiti i gledati u ono u šta uopšte nije lako gledati. Nije važno koji posao radite, ali je važno da u okviru tog posla, rešavate onaj najteži deo i bavite se najnapornijim i teškim problemima.
Ne treba obraćati pažnju na površne teme i razgovore, jer su odgovori daleko, do kojih se samo može doći vremenom i uz veliko iskustvo.
Što pre čovek prihvati samoću kao sastavni deo života, što pre nauči da se osamljuje i da ćuti, čak i onda kada svi pričaju, pre će moći da prihvati život onakav kakav jeste. Put razmišljanja, učenja i životne mudrosti nalazi se samo na putu na kojem se ne čuju drugi glasovi, na kojem ćete u nekim trenucima biti i mnogo uplašeni, dok pored vas prolaze crne utvare kao projekcija vaših misli, ali posle svih briga i trpljenja, tek onda, možete reći da su vas spasili razum i znanje.
Venera je princip lepote i radosti, ona predstavlja i osećanja koja nas vežu za partnera.
Kada je Venera u aspektu sa Saturnom, onda čovek odbacuje svoje ljubavne ideale i snove, jer je potrebno „klimnuti glavom“ samo onoj osobi u kojoj može prepoznati sigurnost i trajnost.
U ljubavi nema žara u očima ili strasti koja bukti iz uzbuđenog srca, jer čovek u strahu beži od ljubavne avanture i mogućnosti da se preda vrelim i uzbudljivim ljubavnim zagrljajima.
Čovek počinje da sumnja u postojanje ljubavi i počinje da veruje da ljubav ide zajedno sa patnjom i boli.
Iz dana u dan uvećavaju se ljubavne brige i problemi, jer odbija da prihvati istinu, a to je da svojim strahom tera od sebe radost, da svojim sumnjama ukida ljubav i onda dalje i u grču proživljava ljubavne patnje koje je sam stvorio. Čovek negde duboko u sebi ima potrebu da bude odbačen od partnera, da čeka godinama povlačeći se u samoću i da pre legne bolestan u postelju, nego da se preda nekom ljubavnom zanosu.
Onda će ubediti sebe da nije lep, da nije sposoban nikog da zavede, da nije zaslužio ljubav, da mu je i osmeh ružan i počinje da mrzi sebe, baš onda kada treba da bude opušten, nasmejan, radostan i zanesen ljubavlju i osećanjima. Pronalazi u svemu razloge samo da ukine uživanje ili da zaledi sebe, a tako i drugu osobu (partnera) i zbog toga izostaju zagrljaji, poljupci ili osmesi onda kada se to očekuje.
Ali, ljubav se prepoznaje onda kada je najteže i ljubav može da se rodi onda kada se daje onim osobama koje imaju neki veliki problem, pa sa ljubavlju možete za takve osobe da budete i lekoviti. Ili sa mnogo radosti i ljubavi svaki dan dočekujete partnera koji radi osamnaest sati i kojeg prihvatate u zagrljaj, bez obzira na to što je umoran, pa i bolestan.
Često je gubitak uslov, jer tek onda zid počinje da popušta i može da se oseti ljubav uz zanosna osećanja. Manje sumnjati i kritikovati. Ne bojati se odbijanja i odbacivanja i više verovati u ljubav, svoju lepotu i zavodljivost.
Mars u aspektu sa Saturnom predstavlja snagu u čoveku koja ne treba da bude vidljiva i zbog toga (pogotovo, u nepovoljnim aspektima) ne treba se hvaliti okolo i ne treba demonstrirati snagu, mišiće ili ego.
Što više budu primećivali da ste „živi“, a to znači da se borite ili da živite punim plućima, onda će vas više i pritiskivati.
Ako čovek odbija da se zbog svog ponosa ili ega povuče, više će ga i život pritisnuti, jer tek kada bude odlučio da u borbi bude sam i bez ičije pomoći, imaće više snage i energije, kao i više žara za životom.
Ne dozvolite da vas blokira osećaj usamljenosti i napuštenosti, jer su samoća i napor uslovi da snaga i energija traju. Uvek je potrebno prihvatiti mnogo jači i teži izazov, nego što to neki drugi prihvataju, ali onda se može pojaviti i strah, jer se čovek plaši neuspeha. Da li će uspeti? Šta ako ne uspe, pa se ponizi? Da li može da veruje u sebe, svoju snagu, odlučnost i hrabrost?
Sa ovim aspektom je potrebno biti svestan borbe, ali za gladne, bolesne i napaćene, a onda biti njihova snaga. Prepoznati svoju snagu u takvim likovima i ne bežati od teškog napora koji se mora uložiti u svaki rad. Čovek nikako ne sme da napada slabije, umornije, skromnije ili sve ono što u ovom životu predstavlja muku i patnju, jer se vremenom može roditi mržnja prema svemu ovome. Tada se ceo život pretvara u želju da se pobeđuju samo oni koji su slabiji, ponizniji i napušetni, a u stvari, treba prihvatiti njihovu slabost i patnju zato što se one nalaze i u samom čoveku.
Dalje, ni iz čega stvoriti rad, krenuti od nule i od ničega, praviti i graditi kako se to u našem narodu popularno kaže, „sa deset prstiju“, odmeravati snagu sa najtežim preprekama, prepoznati trenutak kada je potrebno stati, povući se i odmoriti.
Za aspekt između Jupitera i Saturna može se reći da je generacijski aspekt.
Jupiter je jedna beskonačna i velika vera u dobro, dok je Saturn jedna tvrdoglava sumnja.
Najčešće se gubi optimizam i vera u dobro čim čoveka pritisne neki teret ili problem, pa čovek treba da uložiti napor kako bi i dalje verovao u dobro, čak i u najtežim trenucima. Nakon tek dužeg vremena, dakle, uz strpljivost, samo iz napora ili neke muke, čovek dobija i raste, bilo duhovno ili materijalno.
Namučene ruke, sa žuljevima, prave novac. Vreme i iskustvo nude rast, dok za sve godine uspona i padova čovek ne gubi nadu u dobro i bolje sutra. Često je potrebno prihvatiti gubitak i patnju, da bi se čovek i moralno uzdigao, jer tek kada pogleda u strah, bedu i očaj može imati i moralan rast.
Možda zvuči nerazumno, ali bolest ili gubitak donose neko olakšanje.
Da bi Jupiter mogao da napuni, Saturn pre toga mora da isprazni, pa tako u krug. Da bi Saturn mogao da sačuva i uštedi, pre toga potrebno neko moralno uzdizanje, pa opet u krug.
Novac se ulaže samo u ono što je opipljivo i najnužnije. Vreme se ulaže samo u ono što može doneti novac, a napor se ulaže samo tamo gde je prisutno dobro. Najčešće vedrina odbacuje napor i patnju, a mudrost odbacuje lakoću života, zbog toga prihvatiti napor održavajući duh koji veruje u dobar rezultat.
U suprotnom, dalje i dalje, čoveka prati krivica sa pitanjem: „Da li sam mogao nešto bolje? Da li sam kriv što nemam ništa i što sam izgubio mnogo toga?“
Čovek ne treba da dozvoli da ga savlada strah, jer strah ukida optimizam, strah za egzistenciju ukida lakoću, strah od sudbine ukida vedar duh, preterana sumnja ne dozvoljava čoveku da vidi dalje i šire, svako preterivanje vodi u gubitak, idealizam bez čvrstog oslonca na zemlji vodi u tugu i patnju, trošenje na ono što nije nužno i neophodno vodi u bedu i siromaštvo.