Popiješ antibiotik. Upala prođe. A onda krene svrab, peckanje i nelagodnost o kojoj retko pričamo.
Nije slučajnost. Antibiotici ne uništavaju samo „loše“ bakterije – oni mogu poremetiti i vaginalni mikrobiom, našu prvu liniju intimne odbrane.
Kada nestanu laktobacili, ravnoteža se ruši. A telo to jasno signalizira.
Intimno zdravlje nije tabu tema. To je briga o sebi.
Pročitajte i ovo: Seks i hrana – šta jesti, a šta nikako ne, ako hoćete da imate dobar seks
Pročitajte zašto se ovo dešava i kako da zaštitite svoj mikrobiom.
Popijemo antibiotik da bismo rešile upalu grla, zuba ili sinusa. Temperatura padne, bol nestane, krvna slika se smiri. Deluje kao pobeda moderne medicine. A onda, nekoliko dana kasnije, pojavi se svrab, peckanje, neobičan sekret ili osećaj nelagodnosti o kom nerado govorimo naglas. Većina žena će reći: „Opet kandida.“ Retko koja će pomisliti – mikrobiom.
Pročitajte i ovo: Vagina vam je suva kao Sahara?
Vaginalni mikrobiom je sofisticirani, precizno izbalansirani ekosistem mikroorganizama koji štiti intimno zdravlje žene. U njemu dominiraju laktobacili, “dobre” bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu i održavaju kiselu pH vrednost vagine, stvarajući neprijateljsko okruženje za patogene bakterije i gljivice. Taj sistem funkcioniše kao savršeno uštiman orkestar. Dok god su laktobacili u većini i dok je pH stabilan, žena je zaštićena.
Problem nastaje kada u organizam uđe antibiotik. Njegova uloga je da uništi bakterije koje izazivaju infekciju. Ali antibiotici, naročito širokog spektra, ne prave razliku između “loših” i “dobrih” bakterija. Oni deluju sistemski. Ubijaju patogene u grlu ili plućima, ali istovremeno smanjuju broj laktobacila u vagini.
Kada se naruši ravnoteža, dolazi do pada zaštitne barijere i stvaraju se uslovi za prekomerno razmnožavanje gljivica poput Candida albicans ili štetnih bakterija koje uzrokuju bakterijsku vaginozu.
Pročitajte i ovo: Kako da pronađeš njenu G tačku
Zato se vaginalne infekcije često javljaju upravo nakon antibiotske terapije. Nije u pitanju “slučajnost”, niti je reč o lošoj higijeni. Reč je o poremećenoj mikrobiološkoj ravnoteži. Kada broj laktobacila opadne, pH vrednost raste, a to je signal oportunističkim mikroorganizmima da preuzmu dominaciju. Rezultat su simptomi koji mogu biti blagi, ali i izrazito neprijatni – svrab, peckanje, crvenilo, promena mirisa i sekreta.
Posebno su osetljive žene u perimenopauzi i menopauzi, kada nivo estrogena opada, a sluzokoža vagine postaje tanja i podložnija promenama. Kod njih je mikrobiom već prirodno oslabljen, pa antibiotska terapija može imati još izraženiji efekat. Isto važi i za žene sa dijabetesom, oslabljenim imunitetom ili čestim terapijama antibioticima.
Pročitajte i ovo: Seks tokom menstruacije je poželjan
Važno je razumeti da antibiotici nisu “neprijatelj”. Oni su često neophodni i spasavaju živote. Problem nastaje kada se koriste bez jasne indikacije, prečesto ili bez podrške organizmu tokom i nakon terapije. Samoinicijativno uzimanje antibiotika, prekid terapije pre vremena ili česta primena zbog virusnih infekcija dodatno povećavaju rizik od disbalansa mikrobioma.
Savremena medicina sve više govori o važnosti očuvanja mikrobioma, ne samo u crevima već i u intimnoj regiji. Probiotici sa specifičnim sojevima laktobacila, pravilna intimna nega bez agresivnih sapuna, nošenje pamučnog veša i izbegavanje preteranog ispiranja vagine mogu pomoći u očuvanju ili obnovi ravnoteže. Takođe, razgovor sa ginekologom o preventivnoj probiotskoj terapiji tokom uzimanja antibiotika može biti dragocen korak.
Pročitajte i ovo: Put od erotskog promiskuiteta do zdrave veze
Još jedna važna činjenica jeste da se simptomi ne smeju ignorisati. Nelagodnost nije “normalna” cena izlečene upale grla. Vaginalne infekcije koje se ponavljaju mogu uticati na kvalitet života, seksualno zdravlje i samopouzdanje. One su signal da telo traži balans.
U širem kontekstu, priča o antibioticima i vaginalnom mikrobiomu deo je veće teme – odnosa prema sopstvenom telu. Žensko intimno zdravlje dugo je bilo tabu, a simptomi su se gurali pod tepih stida. Danas znamo više. Znamo da je mikrobiom temelj imuniteta, hormonske ravnoteže i opšteg blagostanja. Znamo da je vagini potrebna podrška, a ne agresivna “sterilnost”. I znamo da zdravlje nije samo odsustvo infekcije, već prisustvo ravnoteže.
Pročitajte i ovo: Kako sprečiti pojavu leukoreje – belog pranja
Zato sledeći put kada dobijete antibiotik, razmišljajte šire. Pitajte lekara da li je terapija zaista neophodna. Informišite se o probioticima. Obratite pažnju na signale tela. Intimno zdravlje nije luksuzna tema, već osnovna briga o sebi.
Jer ponekad lek koji rešava jedan problem može otvoriti vrata drugom. A znanje je najbolja prevencija.
