Sve više ljudi danas ne traži sreću – već olakšanje.
Anksiolitici postaju odgovor na stres, pritiske i unutrašnji nemir, ali da li znamo njihovu pravu cenu?
Ova tema se tiče svih nas. Čitaj, informiši se i razmišljaj dublje.
Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje
Nikada u istoriji modernog društva nismo imali više načina da olakšamo život, a istovremeno više razloga da budemo uznemireni. Brzina, pritisci, neizvesnost, stalna dostupnost, poređenje sa drugima i hronični nedostatak vremena stvorili su savršeno tlo za porast anksioznosti.
Kao odgovor na taj nemir, sve veći broj ljudi poseže za anksioliticima – lekovima za smirenje koji obećavaju brzo olakšanje. Ali šta se zaista krije iza tog trenda?
Pročitajte i ovo: Jednostavni recepti za domaće napitke za detoksikaciju
Anksiolitici, među kojima su najpoznatiji benzodiazepini, propisuju se decenijama. Njihova osnovna uloga jeste da smanje osećaj straha, napetosti i unutrašnjeg nemira. U akutnim situacijama mogu biti dragoceni – kod paničnih napada, teških stresnih reakcija ili kratkotrajnih kriza. Problem nastaje onda kada privremeno rešenje postane trajna strategija suočavanja sa životom.
Pročitajte i ovo: Pet različitih vrsta keto dijeta
Savremeni čovek ne dolazi lekaru samo sa simptomima, već sa iscrpljenošću. Anksioznost danas često nije poremećaj, već signal. Signal da živimo protiv sopstvenih granica. Međutim, umesto da se taj signal razume i istraži, on se često utišava tabletom. Brzo, efikasno i bez mnogo pitanja. To je jedan od ključnih razloga zašto se anksiolitici sve češće koriste duže nego što je preporučeno.
Opasnost ne leži samo u samom leku, već u načinu i trajanju upotrebe. Većina anksiolitika nosi rizik od razvoja tolerancije – stanje u kojem je potrebna sve veća doza da bi se postigao isti efekat. Paralelno s tim, može se razviti i psihička i fizička zavisnost. Osoba tada ne uzima lek da bi se smirila, već da bi „normalno funkcionisala“. Granica je tanka, a često i neprimetna.
Pročitajte i ovo: Loše strane keto dijete
Posebno zabrinjava činjenica da se o ovoj zavisnosti retko govori javno. Za razliku od alkohola ili narkotika, anksiolitici imaju „medicinski imidž“, pa se njihova zloupotreba lakše opravdava. Ljudi često nisu svesni da naglo prekidanje terapije može izazvati ozbiljne simptome – od pojačane anksioznosti i nesanice, do telesnih tegoba i paničnih reakcija.
Pročitajte i ovo: Zašto je dobro da jedemo čokoladu?
Još jedan problem je emocionalna otupljenost. Dugotrajna upotreba može dovesti do smanjenog doživljaja emocija, gubitka motivacije, koncentracije i životne radosti. Osoba više ne oseća ni duboku tugu, ali ni istinsku radost. Život postaje podnošljiv, ali siv. To je cena o kojoj se retko govori u ordinacijama.
Važno je naglasiti – anksiolitici nisu neprijatelj. Oni imaju svoje mesto u terapiji. Međutim, oni ne rešavaju uzrok anksioznosti. Ne uče nas kako da se nosimo sa stresom, kako da postavimo granice, kako da razumemo sopstvene strahove. Bez psihološkog rada, promene životnih navika i podrške, lek ostaje samo flaster na dubokoj rani.
Pročitajte i ovo: Trodnevna dijeta za lifting lica i eliminaciju toksina iz kože
Sve više stručnjaka danas upozorava da je porast upotrebe anksiolitika zapravo odraz kolektivnog stanja društva. Umesto da pitamo „koji lek da uzmem“, možda je važnije da se zapitamo „kako živim“. Prevencija anksioznosti ne nalazi se samo u apotekama, već u kvalitetu odnosa, odmoru, kretanju, psihoterapiji i dozvoli da ne budemo savršeni.
Pročitajte i ovo: Što više jedete ove namirnice više mršavite
Otvoreni razgovor o mentalnom zdravlju mora uključiti i iskreno sagledavanje farmakoloških rešenja. Edukacija, odgovorno propisivanje i veća dostupnost psihološke podrške ključni su koraci ako želimo društvo koje ne zavisi od tableta da bi izdržalo svakodnevicu.
