Kiša pada već danima, dok se klotokom probijamo kroz uske kanale Sekonjer reke, boje blata, pune krokodila, unutar jedne od retkih, preostalih, pravih prašuma na ostrvu Borneo.

Upijam sve, dok poput Indijane Džonsa sedim zavaljen na pramcu, nadajući se da ću videti ono zbog čega sam i došao na Borneo, odnosno, Kalimantan, kako ostrvo zvanično zovu u Indoneziji. Orangutani.

Ova prašuma jedna je od retkih gde ovi ugroženi primati slobodno žive, u svojim prirodnim staništima. Naravno, znam da neće biti lako pronaći ih, ali ne idem odavde dok ne budu ispred mog objektiva.

Sa vode uspeh da snimim retke, nosate majmune, ali njih sam već upoznao godinu ranije u Maleziji.

Orangutane sam pronalazio u narednim danima. Silazio sam sa klotoka, ulazeći duboko u džunglu, gde su slobodno tumarali krošnjama na svega par metara od mene.

Divan osećaj kada shvatiš da se susrećeš sa životinjom koja u čitavom svetu slobodno živi još samo na ovom i par susednih ostrva.

Momenat kada sam se našao oči u oči sa majkom, koja štiti mesec dana staro mladunče, zaplakao sam.

Ako ljudi nastave da seku šume, kako bi podigli plantaže palme uljarice i time zaradili novac, ove predivne životinje će izgubiti jedini dom koji imaju.

Već ga gube i preti im potpuni nestanak, samo zbog ljudi i njihove pohlepe.

Celu epizodu Ostrvo orangutana možete pogledati na YouTube kanalu.