”Svaki čovek ima svoje tajne tuge, za koje spoljašnji svet ne zna. Ponekad ga doživimo kao hladnog, a on je, zapravo, samo tužan.”

Ima slučajeva kada ono što je očevidno, nije uvek ono što je istinito. Mnogi ljudi kada se pomene depresija očekuju nekoga ko je izgleda veoma tužno, utučeno, možda razmišlja o suicidu. Hajde pre nego se osvrnemo na skrivena lica depresije da napravimo razliku između depresije i tuge.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

Depresija je nefunkcionalan odgovor na određeni događaj koji nam se desio, ili na dugotrajno stanje nezadovoljstva, koje je slomilo naše snage. Depresija predstavlja specifičan fenomen iskustva, koji se manifestuje u mislima, na fiziološkom planu, kao i u pogledu ponašanja i emotivnog doživljavanja. Depresivne osobe su najčešće usporene, sa teškoćom da se koncentrišu, da se sete pozitivnih aspekata svog života, a tipično je negativno viđenje sebe, drugih i budućnosti.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Pročitajte i ovo: Kako da stvarno pomognete žrtvi nasilja

Sem toga, može se javiti i pad vitalnih dinamizama čoveka, tj. promene u obrascima spavanja, apetita i libida. Prisutne su i teškoće u povezivanju sa stvarima koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo, kao i intenzivan doživljaj anesteziranosti, praznine i teškoće.

Osnovna razlika između tuge i depresije je u tome što je tuga zdrav odgovor na određenu situaciju, koja se nalazi u zoni naše rezilijentnosti, tj. mogućnosti da se suočimo sa stresom. Osoba koja je tužna može da se pobrine za sebe, da reguliše svoje emocije, da promeni svoje emocionalno stanje i da funkcioniše u poslovnom i socijalnom smislu.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

U skladu sa opisanim simptomima, svi mi možemo kod sebe ili drugog da prepoznamo stanje depresivnosti. Međutim, ona nije baš uvek ovako jasno vidljiva i dostupna.

Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom

Posle smrti Robina Vilijamsa ustalio se termin nasmejana depresija. Sasvim je jasno zašto.

Oni su najveće šaljivdžije u društvu, ponašaju se kao većina ljudi, čak iako u sebi osećaju nešto sasvim suprotno. Ili ni ne moraju biti usmereni na šalu, ali su ljudi koji se nikada ne žale ni na šta, jednostavno, uvek odgovaraju sa ”dobro sam’”

Pročitajte i ovo: Ne postoje prečice za lični rast

Ponekad ovakve osobe završe u suicidima, teškim, telesnim bolestima ili krivičnim delima, a da to niko, nikada nije očekivao. Svi se odjednom pitaju kako je došlo do toga.

Kod ovakvih osoba je prisutno hronično potiskivanje emocija i neupućivanje emocionalnih reakcija na pravu adresu. Uglavnom su naučeni na izražavanje prijatnih emocija, dok one neprijatne sakrivaju, ne želeći da ih drugi vide u ranjivim stanjima.

Pročitajte i ovo: Loše navike koje mogu da unište naš odnos

Pročitajte i ovo: Razmaženost onemogućava dublji emotivni odnos

Jednostavno, drugima mogu biti velika podrška, dok svoja unutrašnja stanja ne dele ni sa kim. Često iz nepoverenja prema drugima, ali i iz uverenja da moraju ostati jaki i da je ispoljavanje emocija slabost, ili iz straha kako će drugi ljudi reagovati na njihogu ličnost, da li će ih isto vrednovati.

Nepoverenje je ponekad toliko jako, da se čak ne otvaraju ni članovima svoje porodice.

Pročitajte i ovo: Zavisnički odnos – kada je veza kao droga

Imala sam klijente koji su plakali i ispoljavali emocije samo onda kada drugi odu na spavanje, a bilo je onih koji nisu želeli da drugi vide njihov bol, pa su čak i na sahranama svojih najmilijih, ostajali stameni i dostojanstvenog izraza lica, kako ne bi narušili sliku o sebi kao jake osobe u javnosti.

Pročitajte i ovo: Svako sam bira svoje okove u životu

Bilo je i onih koji nikada nisu plakali. Ovo je naročito izraženo kod muškaraca, gde se tipična maskulina slika ne poklapa sa tim da budu ranjivi i pokažu emocije, ni pred kim, pa nekada ni pred sobom.

Pročitajte i ovo: Socijalne fobije – socijalno izbegavajuće ponašanje

Na duže staze, ovo indukuje visok stepen nezadovoljstva i izolaciju. Ovakve osobe su sami zazidali sebe u jednom balonu i odelili se od drugih, dok se, zapravo konstantno osećaju kao usamljenici u gomili. Smeh je ovde često kao odbrambeni mehanizam, koji, kao i svaki mehanizam, vremenom slabi.

Pročitajte i ovo: Ne mogu da podnesem da je srećniji sa nekom drugom

Izigravanje sreće kada niste srećni je, zapravo, veoma iscrpljujuće i troši energiju koju biste mogli da usmerite ka rešavanju problema koji imate.

Drugi oblik skrivene depresije je neka vrsta adiktivnog ponašanja. Ovde ubrajam uzimanje alkohola, različitih vrsta droga, ali i prekomerno uzimanje hrane, radoholičarstvo, promiskuitetno ponašanje.

Pročitajte i ovo: Neuzvraćena ljubav

Ljudi koji imaju neki oblik zavisnosti provode mnogo vremena i energije sa svojim zavisnostima, razvijajući sa njima odnos kao sa živim bićem, pokušavajući da pronađu utehu u privremenim podizačima raspoloženja. Kada prođe efekat supstance koju su uzeli ili ponašanje koje su preduzeli oslabi, najčešće emocije koje isplivavaju su kajanje, osećanje stida i depresivnosti, koje su prvobitno želeli da suzbiju.

Pročitajte i ovo: Strah od odbacivanja sprečava razvoj bliskosti sa drugima

Kako bi se ovo završilo, preduzimaju se novi koraci, dakle, ponovo se beži u zavisnosti, i depresija najčešće ostaje neprepoznata.

Potrebno je naglasiti da nisu svi zavisnici vođeni depresijom, ona može da se javi, takođe, u fazi apstiniranja, ali kod jednog broja ljudi se zavisnost upravo razvija iz osećanja depresivnosti, koje je prouzrokovano mnogima faktorima, a jedan od njih može biti i odgovor na neko traumatsko iskustvo koje su doživeli.

Pročitajte i ovo: Zašto se žalimo, čak i kada nam dobro ide?

Još jedno lice depresije može biti i intenzivno osećanje besa. Ovakav bes se od ”običnog” besa razlikuje po svojoj dugotrajnosti, kombinovan je sa razdražljivošću i teškoćom da se podnese. Česti su eksplozivni izlivi, neretko sa agresivnošću.

Pročitajte i ovo: Kako da podizanjem nivoa svesnosti povećamo svoj osećaj zadovoljstva životom

Zbog toga što je teško osećati empatiju sa nekim ko je otvoreno agresivan, povređujući, ovakav tip depresije ostane često neprepoznat, kako za druge, tako i za samu osobu.

Depresija ima mnogo lica. Bez obzira na to koje lice depresije je ispoljeno, jedno je sigurno – ona izoluje ljude i crpi njihove snage, a urušava kvalitet života.

Pročitajte i ovo: Koliko je odvojenosti poželjno u bliskosti

Depresivna osoba, sem ostalih tegoba, zapravo, često oseća usamljenost i doživljava da je niko ne razume.

Niste sami. Svaka četvrta osoba u svetu ima depresivne tegobe, a u Srbije je po zvaničnoj statistici više od pola miliona ljudi koji se svaki dan bude i imaju iste tegobe kao i vi.

Pročitajte i ovo: Zašto patimo u seksu

Možda nije preterano utešno, ali ukazuje da depresija nije nešto što se dešava samo pojedincima, već je sveopšte prisutna.

Ukoliko se prepoznajete u ovom tekstu, obratite se nekom stručnom licu u koje imate poverenja i radite na rešenju – ono postoji. Ukoliko prepoznate nekog svog u ovim opisima, pružite mu podršku i saslušajte ga bez osude.