Poslednjih par meseci javlja mi se mnogo ljudi za pomoć koji imaju sjajan sklop osobina, i nekako sam prijatno iznenađena koliko ima plemenitih ljudi oko nas, u ovom svetu, u kome su se malo one prave, istinske, humane vrednosti zagubile.

Međutim, ti ljudi su svima dobri, sem sebi. Biti dobar čovek, biti uvek fer, biti uvek na usluzi drugima je ono što je imperativno uverenje po kojima ovi ljudi idu, a onaj tužni pogled, kada ne mogu da ispune nečiju želju, zahtev ili kapric, u njima izaziva ogroman osećaj krivice koji ne mogu da izdrže i onda odlučuju ”ma, hajde, još ovaj put”, ”nek ide život”. I slušaju sve druge, ali ne i sebe.

Anđelija Simić, psihološkinja

Slažem se treba činiti dobro, ali i to dobro ima svoje granice. Svako uverenje i stav o životu, može biti i dobar po nas, ali isto tako i poguban, zavisi do koje granice idemo i da li zanemarujemo sebe.

Pročitajte i ovo: Pokušaji bega u lažnu slobodu koji uništavaju vezu

Pomenuti klijenti imaju ono što bismo nazvali kompleks spasioca.

Šta je, zapravo, to? Kompleks spasioca je ukorenjen u našem kolektivnom nesvesnom kao jedna vrsta arhetipa, psihološkog genskog nasleđa, koji se u zavisnosti od uslova odrastanja, razvija u većoj ili manjoj meri.

Pročitajte i ovo: Nezdrava doza infantilnosti u vezi

Spasilac je osoba koja je naklonjena tome da brine o drugima, preplavljena često željom da pomogne i da uvek bude dostupna ljudima u krizi.

Pročitajte i ovo: Zašto su visoko inteligentni ljudi često nesrećni?

Spasioci često pokazuju dosta empatije za ljude u nekoj nevolji i često su preterano uključeni u njihove živote. Najčešće ne žele neku vrstu nagrade, već je samo delo za njih dovoljna nagrada. Zapostavljaju svoje potrebe i potrebe drugih stavljaju na prvo mesto.

Ovo je, zapravo, nesvesna radnja koja ih često štiti od bavljenja sobom i sopstvenim neprihvatljivim ili bolnim sadržajima. Vrlo često mogu postati žrtve manipulativnih ili narcističkih struktura.

Pročitajte i ovo: Ne očekujem ništa od ove godine, očekuje ona od mene

U vezama, njihovi partneri su njihovi projekti. Gotovo po pravilu, postoji nešto što bi kod svojih partnera ”popravljali”.

Pročitajte i ovo: Kako da znate da ste u vezi sa hroničnim preljubnikom

Nije retko da su njihovi partneri osobe koje imaju izvesnih problema u prilagođavanju, probleme sa zloupotrebom supstanci ili emocionalnom regulacijom. Spasioci su izuzetna podrška ovakvim strukturama ličnosti.

Prema svojim partnerima se najčešće ponašaju kao prema deci – istovremeno imaju centralnu figuru u njihovim životima, a oduzimaju im moć zrelih, odraslih i odgovornih ličnosti za svoje postupke.

Pročitajte i ovo: Strast kao (ne)prijatelj partnerske ljubavi

U skladu sa ovim, često razmišljaju da partneri bez njih ne bi opstali i prema njima mogu biti veoma ispitivački i kontrolišuće nastrojeni. Nije retko da preuzimaju finansijsku odgovornost za partnera, pa čak i njegove obaveze (npr. zakazivanje termina u njihovo ime, pisanje dela projekata, traženje posla u ime partnera, itd.).

Uverenja koja gaje i podržavaju spasioci su: ”Ono što ja radim, pomaže” i ”Onaj kome pomažem, ne može sam”.

Pročitajte i ovo: Kako da pokrenemo energiju zimi

Oba ova uverenja najčešće su suštinski nelogična. Pre svega, malo je situacija u kojima ljudi zaista ne mogu da opstaju sami. Svi imamo instinkt preživljavanja i kao što smo istorijski videli, ljudi mogu da opstanu i u koncentracionim logorima, na pustom ostrvu, samicama, na ulici i u mnogim drugim životnim situacijama.

Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog

Mi, zapravo, biramo kako se predstavljamo tj. kako predstavljamo šta možemo. Možemo naječešće mnogo više, ali biramo da nećemo. Jer je tako lakše i onda uđemo u ulogu žrtve, a spasilac jedva dočekao.

Drugo, da li ono što radimo zaista i pomaže? Nekad je najbolja pomoć odaljiti se i pustiti osobu da sama uvidi životne opcije i šanse.

Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji

Prekomerno joj pomažući, mi, zapravo, podržavamo tu neadekvatnu poziciju žrtve i potkrepljujemo naučenu bespomoćnost. Ušuškavamo osobu u njenu perspektivu i mirno more, umesto da je podstaknemo na malo napora i borbe.

Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav

Jako važna stvar, koju spasioci zaboravljaju, jeste da iscrpljuju sebe, a iscrpljujući sebe, postaju nefunkcionalni sebi, kada više od sebe ne mogu ništa dati nikome. Na kraju, najčešće postanu i sami žrtve odnosa u koji su toliko ulagali, jer se njihov projekat najčešće pobuni ili odleprša.

Šta učiniti?

Osvestite svoje ponašanje i razloge zašto nešto radite!

Otkrivajući život ovih ljudi saznajem često da su tokom odrastanja bili primorani različitim roditeljskim, najčešće kritičkim porukama, da budu neko drugi, odnosno, da njihov način ponašanja, razmišljanja, osećanja nije dobar, već da je uvek neko drugi u pravu.

Pročitajte i ovo: Kada brak ne treba spašavati

Ili, vrlo često su bili u centru sukoba između roditelja, pa su izigravali ”ličnog psihologa” nekome od roditelja.

Neki od njih su ”hodali kao po jajima” kada se obraćaju roditeljima, jer su se osećali odgovornim za svako roditeljsko stanje i mislili su da su oni krivi jer je mama depresivna, a tata besan.

Pročitajte i ovo: Kako narodnjaci utiču na potisnute emocije

I ne mogavši da izdrže tu ničim izazvanu krivicu, povinovali su se željama roditelja. Ponekada su se bunili, ali su se uglavnom na kraju savijali. Jedan deo klijenata je i imao sam roditelje koji su se ponašali po sličnom modelu i samo su usvojili to ponašanje kao poželjno.

Slušajte ljude!

Zaista ih saslušajte. Odlučite koliko od sebe možete da date, a da ne budete ugroženi.

Postavite jasne granice!

Mnogi ljudi sa kompleksom spasioca su mi rekli nešto u stilu: ‘‘Osećao sam da nešto nije u redu, osećao sam da ne treba, ali…‘‘.

Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi

Mnogo puta su čuli unutrašnji glas, ali ga nisu poslušali. Saslušajte svoj unutrašnji glas. Primalni osećaji, intuicija, ja bih rekla naše nesvesno, je mudriji i stariji deo ličnosti i zna više od onoga što mi mislimo da znamo. Naša svest koja postoji kao nešto što je objektivno i konkretno sa jasnim uvidima je vrh ledenog brega i sasvim je mala. Zato poslušajte sebe za početak, to je granica.

Pročitajte i ovo: Kako prevazići preljubu

Granica je nekada osećanje u stomaku, neprijatnost, onaj glas iznutra to nisam ja…dajte mu nekad za pravo.

Načinite eksperiment. ”Ceo svet je pozornica”, rekao je Šekspir. Što znači da i naš život nije toliko ozbiljan pa da ne možemo da pogrešimo, ili da nešto probamo. Možemo da probamo da poslušamo taj glasić pa da vidimo šta će biti. Možda bude baš dobro.

Pročitajte i ovo: Šta da radiš kad sretneš ljubav svog života u pogrešno vreme

Osvestite onda malo situacije u kojima ste na usluzi drugima. Šta vam daje, a šta crpi energiju? I imajte strpljenja, ali ovoga puta za sebe.

Verujte, poštovanje i ljubav drugih zadobićete ako poštujete sebe.

Pročitajte i ovo: Kako muškarci manipulišu ženama

Zašto? Iz prostog razloga jer ste sigurniji u sebe, osvestili ste sebe i svoje kvalitete, znate ko ste. A ljudi najviše poštuju one koji znaju sa sobom, jer je to znak da poseduju stabilnost i znaju kuda idu, a lepo je biti u okruženju nekoga ili sa nekim ko zna kuda ide. Kada imate granice i znate ko ste, ljubav postaje punija i svet je drugačiji oko vas.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.