Zašto je ljudima danas toliko teško da priznaju da nisu u pravu i da promene mišljenje?

Živimo u narcističkoj kulturi. To znači da se promovišu vrednosti kako je svako od nas jedinstven i to toliko jedinstven, kao i da je svačije mišljenje o svakoj temi veoma važno i što je najpogubnije, zapravo, jedino ispravno.

Istina je da smo svi mi delom isti, delom slični, a jednim delom različiti. Ova krilatica mi je jednom privukla pažnju dok sam bila student i spremala ispit iz psihologije ličnosti. Nekako sam je smatrala primenljivom i trudim se da je i danas prenesem svojim klijentima u radu.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Produkti narcističke kulture su naročito postali vidljivi sa sve većim širenjem interneta i socijalnih mreža, gde u poslednje vreme primećujem i posmatram to između ostalog i kao platformu da ljudi izraze svoje mišljenje (čitaj – frustracije), bez poštovanja ličnih granica.

Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom

Čini mi se da je naročito postalo problem ne biti u pravu, odnosno, ne čak i ne biti u pravu, već imati svoje mišljenje koje je različito od većinskog ili bar od onoga čiji se status, članak ili bilo šta već komentarišete. Ovo me je dovelo do pitanja kako zapravo i prihvatiti na jedan konstruktivan način tuđe mišljenje.

Izgrađujte empatiju

Da biste mogli da uspešno prihvatite tuđe mišljenje koje je različito od vašeg, a da se ne osetite uvređeno, povređeno ili na bilo koji način neprijatno, pre svega, potrebno je da imate sigurnost u sebe i da budete otvorenog uma, kao i da budete empatični.

Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji

To znači da možete da shvatite da se tuđe mišljenje tiče samo te osobe i njenog referentnog okvira, koji suštinski nema veze sa vama, već sa njenim ”naočarima” kojima ide kroz svet.

Pročitajte i ovo: Tek kad prođeš proces raspadanje ega, možeš da doživiš ljubav

Svi mi imamo svoje naočare kojima posmatramo svet oko sebe, a one zavise, pre svega, od toga kako smo odgojeni, kakva su nam iskustva sa drugima bila. Jedinstveni miks svega toga formira sliku o nama samima i o tome kako ćemo prihvatati druge ljude. Ako krenemo iz ove pretpostavke, onda lakše možemo da funkcionišemo u ovom svetu, čak iako nemamo tako dobru sliku o sebi.

Pročitajte i ovo: Previše dobro da odem, premalo da ostanem

Možemo uvek da probamo da se postavimo u tuđe cipele i da na taj način probamo da doživimo to što govori druga osoba. Dakle, ključ svega jeste odvojiti se od toga da se svet vrti oko nas, već da probamo da osobu preko puta nas razumemo.

Preispitajte sebe zašto

Drugo važno pitanje koje se nameće i koje nije loše da postavimo sami sebi jeste ”Zašto mi je potrebno da budem u pravu?”

Pročitajte i ovo: Kako da se borimo protiv straha

Da li time dokazujem sebi moć ili drugim ljudima? Oko nekih stvari nikada ne možemo biti u pravu, jer su stvar uverenja, verovanja i ličnih vrednosti i krajnje su subjektivna.

Pročitajte i ovo: Zašto zavist dominira odnosima?

Na primer, pitanja o religiji, duhovnosti i političkim temama su pitanja koja nemaju definitivno spisak razloga da li je nešto crno ili belo, već zavisi od ugla iz kog se posmatraju.

Šta dobijamo promenom tuđeg mišljenja?

Čak iako su neke stvari konkretne i imaju objektivne dokaze, zapitajte se koja je vaša svrha.

Pročitajte i ovo: Perfekcionizam – glad za prihvaćenošću i ljubavlju

Naša svrha nije da menjamo nečije mišljenje, niti osobu, već da u nekoj diskusiji uvidimo stav te osobe i da vidimo da li on ozbiljno utiče na nas ili ne, da li možemo sa stavom te osobe da nastavimo odnos ili ne, koliko se fundamentalno kosi sa našim vrednostima.

Pročitajte i ovo: Kako da vežbanjem svesnosti povećamo osećaj zadovoljstva životom

Zapamtite – mi nismo ovde da ispunjavamo tuđa očekivanja, niti su drugi tu da ispunjavaju naša, već ako možemo sa onim što se prezentuje, da nastavimo u nekakvom odnosu, a ako ne možemo, to je sasvim u redu, sastavni je deo našega života.