Zdravlje. Toliko se danas priča o zdravlju i o načinima kako možemo da ga očuvamo. Jedan od aspekata na koji se danas dosta obraća pažnja svakako jeste fizički izgled i ishrana.

U medijima često ide kampanja prihvati svoje telo kakvo god da je. Sa tim se slažem, ali ako je vaše telo u granicama normalne težine, koja ne ugrožava vaše zdravlje i ukoliko jedete jer ste zaista gladni.

Anđelija Simić, psihološkinja

Dakle, nerealno je da svi izgledamo kao modeli sa reklama. Telo treba prihvatiti i sa raznim nedostacima, ono je naše i mi smo, pre svega celina, a ne izolovan kuk, butina, ruka ili slično.

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Međutim, gojazno telo je bolesno telo. To znači da kada je osoba gojazna njeno fiziološko zdravlje je ugroženo, a psihološki, takođe, ne funkciniše na optimumu, nezadovoljna je, depresivna, apatična, frustrirana, agresivna, tužna…

Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu

Dakle, prihvatite da je gojaznost problem i krenite u borbu da rešite ovaj problem. U ovom tekstu upravo pričamo o psihološkim aspektima gojaznosti.

Svi smo u životu iskusili da emocije mogu ostaviti trag na našem telu, pa i na apetitu. Mnogi ljudi koji su skloni da iskuse emocije tuge, žaljenja, depresivnosti imaju varijacije sa kilažom, pa u zavisnosti od njihove fizologije, neki dobiju, a neki izgube kilograme.

Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost

Takođe, u nekim dobima života imamo žudnje za određenim ukusima i određenom vrstom hrane koju možemo povezati sa onim šta je zastoj u našem životu.

Pročitajte i ovo: Sedenje – najveći neprijatelj dobrog zdravlja žena 35+

Ako nam treba jaka i masna hrana, onda možemo da se zapitamo da li nam u životu sve nekako teško ide, pasivni smo i treba se malo zauzeti za svoja prava ili ”podmastiti” život da bi išlo glatko. Ili ukoliko nam je potrebno nešto slatko, moguće je da nam nedostaje energije i treba nam neki eksterni podizač raspoloženja.

Kakav stav imamo prema sebi, pre svega, koliko brinemo o sebi i da li to činimo na funkcionalan način, ogleda se u našem fizičkom izgledu.

Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način

Danas, sa stanovišta moderne psihologije i psihoterapije, gojaznost se tretira kao vrsta psihološke zavisnosti, i to one najjače, jer za razliku od ostalih, dobro poznatih hemijskih zavisnosti, hrana nam je direktno potrebna da bismo preživeli. Zbog toga prekomerna težina predstavlja zaista veliki izazov za osobu koji je potrebno preći.

Pročitajte i ovo: Što više jedete ove namirnice više mršavite

U ovom slučaju, hranom se najčešće pravi neka vrsta barijere, štita od neprijatnih emocija sa kojima ne možemo ili ne želimo da se suočavamo. Hrana dođe kao neka vrsta utehe, koja kasnije i fiziološki pređe u naviku, kako je uzimamo svakodnevno i svaki put kada se osećamo depresivno, tužno, kada imamo doživljaj nevoljenosti, besmisla, bezvrednosti, odbačenosti i slično.

Gojaznost često može poticati i iz dubokog osećanja depresivnosti, što svedoči podatak da veliki broj gojaznih osoba ima problema sa depresivnošću i da je ova veza povratna…dakle, depresivnost je uvodila u gojaznost, a zatim su postali depresivni i povodom svoje gojaznosti.

Pročitajte i ovo: Emotivno prejedanje

Dakle, neadekvatna emocionalna reagulacija gojaznih osoba je nešto na čemu prvo treba raditi. Čest razlog javljanja gojaznosti jeste i težnja osobe da se izbori sa nekim traumatskim iskustvom iz detinjstva ili života (npr. seksualno zlostavljanje, traumatski događaj vezan za gubitak i sl.).

Pročitajte i ovo: Pet različitih vrsta keto dijeta

Osoba razvija u ovom slučaju uverenje da joj gojaznost daje moć i zaštitu kako ne bi ponovo bila seksualno napastvovana ili zlostavljana od bilo koga. Takođe, preveliki unos hrane može ukazivati na to da je osoba u nekom momentu života bila emocionalno uskraćena, najčešće u detinjstvu, i da je sada fiksirana za razrešenje tog obrasca putem hrane.

Dakle, kao što vidimo, gojaznost je neka vrsta oklopa, štita koji može biti iz raznoraznih razloga koje treba svaka gojazna osoba da otkrije u toku svog puta ka zdravoj težini.

Pročitajte i ovo: Jednostavni recepti za domaće napitke za detoksikaciju

S ozbirom na to da je i psihološki problem, pored saradnje lekara i nutricioniste, psihoterapija danas sve više pokazuje poželjnih efekata u podršci ljudima koji se bore sa ovim problemom. Pre svega, u identifikaciji razloga zašto je neko gojazan, a onda u skladu sa tim radom na tim razlozima, istrajavanju u dijetetskom režimu, borbi sa žudnjama za hranom, podršci u samom procesu.

Pročitajte i ovo: Insulinska rezistencija – kad su ćelije gladne, a struk sve širi

Gojazne osobe često nemaju podršku okoline, često su ostavljene da se same bore sa problemom i izložene su osudama (”probuši kašiku, pa ćeš biti mršaviji” i slični pogrdni komentari, koji čak i ne moraju biti pogrdni, ali nisu pomažući).

Atmosfera prihvatanja i neosude, uz empatiju, podršku i rad na svim emocijama koje se javljaju, može da bude veoma dragocena u procesu mršavljenja, održavanju rezultata i motivisanju u toku celog procesa i kasnije.

Pročitajte i ovo: Loše strane keto dijete

Za sve nas, bilo da se patimo sa ovim problemom ili ne, važno je napraviti razliku između emocionalne i fizičke gladi.

Pročitajte i ovo: Psihološki uzroci poremećaja ishrane – anoreksija i bulimija

Emocionalna glad počinje naglo, odjednom, prati je osećaj preplavljenosti i osećaj da se mora sada i domah uzeti tačno određena vrsta hrane. To su, takozvane, žudnje. Žudnja je više data u okviru ličnog osećaja, fokusirana na specifičnu vrstu hrane, specifični ukus, teksturu. Ovakvu vrstu gladi je teško zadovoljiti ma koliko jeli, i nakon jela je prati osećaj neispunjenosti i krivice.

Fizička glad, sa druge strane, počinje postepeno i može se odlagati, počinje u stomaku, kada osetimo krčanje creva, njihovo pomeranje i vremenski se javlja bar tri sata nakon obroka. Kada smo zaista gladni, nemamo specifične žudnje, već jedemo šta nam je dostupno, a nakon obroka imamo osećaj ispunjenosti i vraćamo se svojih uobičajenim aktivnostima, bez ostatak raznoraznih emocija.

Pročitajte i ovo: Dragocena svojstva kefira – zašto je dobro da ga jedemo

Šta činiti? Psihološka prva pomoć

  • Prepoznajte da li ste stvarno gladni ili vam je potrebna ljubav, ili se osećate razočarano, tužno, besno i sl.

Pročitajte i ovo: Anoreksija – glad za životom

Možete i zamisliti skalu od 1 do 10, gde  1 znači gladan kao vuk, 5 sit, 10 potpuno sit, prejeden. Ako odgovorite sa bilo kojim brojem od 5 do 10, u pitanju je vaša emocionalna glad.

  • Razmislite kako biste se osećali minut nakon što pojedete hranu.

Pročitaj i ovo: To što malo jedeš, ne znači da ćeš da smršaš! Naprotiv! Evo i zašto!

Ako biste se osećali neprijatno i to je prvo što vam padne na pamet, sačekajte

  • Oduprite se žudnji

Nemojte je potiskivati, već probajte da je odlažete za manje vremenske intervale (npr. Ješću to za pola sata, zatim za pola ili mogu to i sutra pojesti i sl.) Time se učite izdržavanju i žudnja gubi na svojoj snazi

Pročitajte i ovo: Anticelulit dijeta: Zlatna pravila ishrane za eliminaciju celulita

Sve navedeno zahteva veliki stepen usmerenosti na sebe I motivacije, I mogući je da ponekad I posrnete,ali kada shvatite da je svaki dan korak do vašeg željenog izgleda I što je još važnije zdravijeg psihičkog života,svaki pokušaj koliko god bio mali je vredan.

Zrno peska je malo, ali bez njega ne bi bilo pustinje, zar ne?

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.