Mnogo toga u ovom životu nije pod našom kontrolom.

Tokom čitavog života težimo da uspostavimo jedan sistem kontrole i izvesnosti. Činjenica je da, ipak, jedino što možemo da iskontrolišemo su naše reakcije i to čemu dajemo moć, a čemu ne. Shodno ovome neki od nas dobiju bolju raspodelu karata, dok neki ostanu uskraćeni i treba da igraju sa lošim kartama. Samo niko im nije rekao kako. Niko ih nije ni obavestio ni šta im se dešava, ni kako da prođu kroz taj proces privikavanja na loše karte.

U psihologiji i psihijatriji postoji jasna definicija šta je ono što je trauma. Trauma bi bio svaki događaj koji ugrožava naš psihički i fizički integritet, gde smo ozbiljno životno ugroženi ili smo svedoci nečega takvog.

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

Na primer, to bi mogla da bude saobraćajna nesreća u kojoj smo učesnici ili svedoci i slični nepovoljni događaji. Ljudi često reč trauma upotrebljavaju i u svakodnevnom govoru, kada žele da naglase koliko ih je nešto uzdrmalo, iako stručnjački rečeno to ne možemo smatrati traumom u pravom smislu reči (”Uh kako si me sada istraumirao,”, ”Meni je to bila trauma kada sam čuo/la i sl. Izjave kojih smo svi svesni).

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Iako to nisu traume u onom pravom smislu definisanja, ali nagalašavam da nekada nije ni važno kako nešto definišemo, već kako se osećamo i kakav uticaj to na nas ima, naglasila bih da određeni događaji na nas mogu ostaviti vrlo veliki uticaj, kako na svesnom, tako na nesvesnom planu i stoga bih njihov značaj i uzdrmavanje naše ličnosti stavila u istu kategoriju.

Posebnu kategoriju traumatskih iskustva bih nazvala, takozvanim, povredama iz detinjstva.

To vrlo često ne moraju biti doslovne povrede, ali su povrede koje su uticale da se jedan deo ličnosti otcepi i večno luta, težeći da se integriše u celinu i utičući sveukupno na naše samopouzdanje.

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

Na primer, roditelji koji ne obraćaju pažnju na dete/decu, roditelji koji su previše kritični, roditelji koji su perfekcionistički nastrojeni prema deci, odsustvo roditelja, roditelji koji nisu senzitivni na naše emocionalne potrebe i ne umeju da nam daju onoliko ljubavi koliko nam je trebalo, narcistični roditelji, roditelji zavisnici, itd.

Pročitajte i ovo: Kada je veza kao droga

To sve mogu da budu traume, jer kada smo mali, veoma smo egocentrični i svaka poruka koja nam se upućuje utiskuje se direktno u nas, i povezujemo je direktno sa nama i ne razvijamo logiku kakva danas postoji i javlja se kasnije u razvojnom dobu, već sopstvenu logiku, gde se sve tiče nas.

Pa tako možemo misliti ”Tata mora da je otišao zbog mene”, ili ”Nikad me nije dovoljno voleo, a ja sam samo želeo njegovu pohvalu”, ” Ja nisam dovoljno dobar ili nikada neću biti dovoljno dobar/dobra sin/ćerka”, ”Osećam se nezaštićeno” i slično.

Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?

Kako se sve borimo protiv nepovoljnih (traumatskih) događaja?

Kada se desi neki nepovoljan događaj (npr. seksualno zlostavljanje, težak raskid sa voljenom osobom ili bilo šta što menja drastično naš način funkcionisanja) prelazimo u, takozvani, model preživljavanja. Dakle, nastavljamo sa svojim životom, ali noseći mnogobrojne ožiljke koji nam onemogućavaju da živimo punim plućima.

Pročitajte i ovo: Senka u seksualnosti

Kako bi se izborili sa silnim mislima koje nosimo u sebi, koje najčešće podrivaju naše samopouzdanje i opstanak ega uopšte, vrlo često ljudi žele da anesteziraju sebe i da ne osećaju. Žele da samo na trenutak budu neko drugi ko neće iznova preživljavati različite neprijatne scene ili neprijatna osećanja koja se nose.

Stoga pribegavaju vrlo jednostavnom, i uslovno rečeno lakšem načinu, a to je konzumacija različitih psihoaktivnih supstanci (alkohol, različite vrste droga) ili konzumacija različitih sadržaja čija je svrha distrakcija (na primer, video igrice, beskrajno provođenje vremena na internetu, socijalnim mrežama), kao i upražnjavanje različitih ponašanja (seks, gledanje pornografskih sadržaja, zavisnički odnosi sa drugima bilo partneri, bilo prijatelji, kompulsivno druženje).

Pročitajte i ovo: Reči su te što nas svlače, ćutanje samo uz suze dobro ide

Zavisnost može biti bilo šta bez čega ne možete da pregurate svoj dan ili bilo kakvu stresnu situaciju.

Zavisnost je zapravo jedna forma potiskivanja i pokušavanja osobe da povrati balans u svoj život i dovede ga u fazu u kojoj ne preživljava.

Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom

Sa strane drugih, to deluje kao jedno vrlo konzumentsko ponašanje, u akutnim fazama intoksikacije, naročito psihoaktivnim supstancama, osobama u njihovoj okolini to može izgledati kao veoma bezdušno ponašanje, povređujuće i prepuno manipulacije, kako bi se zadovoljio fizički deo ličnosti.

Nije neobično da ljudi razvijaju odnose sa svojim zavisnostima kao sa živima, što ukazuje zapravo na jednu veliku emocionalnu glad i težnju da se trauma ili povrede iz prošlosti poprave i da se postigne unutrašnja ravnoteža.

Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu

Naravno, s ozbirom na to da osoba autentično sebe ne voli (iako mnogi misle da zavisnici vole samo sebe, ne bih se složila, jer je to zapravo jedan krajnji vid samokažnjavanja i neljubavi) pribegava nekonstruktivnim načinima.

Pročitajte i ovo: Tamo gde je bes uvek postoji bol

Ono što je činjenica jeste da ono što nam se desilo ne možemo da prognamo, već samo da prihvatimo.

Prvi način jeste da počnemo da se bavimo sobom i da budemo spremni da razgovaramo otvoreno o onome što nam se desilo ili ako toga nismo bili svesni, da iskreno porazgovaramo o svom sadašnjem životu.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

To možemo učiniti odlaskom kod psihologa, osobe koja je obučena da vas sluša i da bude objektivni posmatrač. Ispričajte šta vam se desilo. Ovo je jako važno, da ispričate detaljno sve šta je bilo u nekom događaju. Pričanje detalja nekog događaja (ako smo ga svesni) omogućava da se događaj integriše i da ga prihvatite kao deo svog životnog iskustva.