Jesen. Zlatna, purpurna, a istovremeno, šaputavo umorna.

Suvoćom šušti pod nogama, dok se ruke hvataju za njenu plodnost. Miriše na smiraj, dok skraćuje dane. Izgleda smo se dovoljno osunčali i vreme je da se polako privikavamo na senu. Priroda je tako odlučila.

Ana Tomović, communications manager
Ana Tomović, communications manager

Ovo je prva godina moga života kada sam rešila da je opazim u njenoj potpunosti. Nju ili sebe? Kažu da čovek, da bi bio potpun, mora negovati odnos sa ljudima, životinjama i prirodom. Čini mi se da je priroda zaboravljena od nas ljudi, na način da je poštujemo, čuvamo i opažamo. Nju ili sebe? Prihvatanje prirode i njenih zakona je neiscrpan resurs dragocenih savetodavaca i dobronamernih „šaptača“, samo je važno razumeti je, shvatati i osećati. Nju ili sebe? Ta jesen, ta priroda. Da li je slučajno, baš ovaj deo godine, u ženskom rodu?

Pročitajte i ovo: A da ga prevariš?!

Jutro je kišovito. Dobovanje kapljica po prozorskom limu mi prekida san. Iako svesna da sam se baš naspavala i „prespavala“, ne otvaram kapke.

Osećam medenu slast u očima i mekoću telesne nirvane. Ušećerene trepavice mi zalepljene od slatkoće. Telo mi se razliva od miline, ispod toplog prekrivača. Jedina želja i iskrena potreba je da ovaj osećaj traje. Prija mi da ukradem, od same sebe, još koji trenutak. Nekako istovremeno, mozak mi šalje poruku da je vreme da ustanem, da je nedozvoljeno da ležim tako kasno u krevetu, jer „pobogu treba nešto raditi i biti koristan!“. Ustati ili odustati? Biti ili uraditi? Just be or just do? Iako danas nemam zakazane obaveze i bilo kakvu drugu prinudu, mozak pobeđuje. Prinudno ustajem. Jebi ga, opet sam pobedila…sebe. Sebe ili jesen?

Već je deset. Kuvam kafu. Upijam njen miris sa svih šest miliona receptora čula mirisa i osećam spokoj. U tom trenutku mi zvoni telefon. Ponovo dilema da li da se javim ili nastavim da uživam u aromatičnom trenutku? Opet pobeđujem sebe i javljam se. Ne znam kako bih opisala glas i ton sa druge strane žice. Besno opušten, ravnodušno uznemiren, harmonično neharmoničan i zbunjujuće jasan. Jasna. Treba joj savet. Taman kada nešto zaključi, već u sledećoj sekundi zapravo je i to besmisleno. Jeste – nije. Crno – belo. Nigde ni traga purpurne i zlatne jeseni. Oseća se neuspešno. Zapravo misli da je uspešna, jer puno radi, voli to što radi, u stvari, ne voli to, voli samo deo toga. Ja je slušam, naravno već i imam i vidim rešenje, to mi pos’o…a onda, svetlost na kraju tunela, kada je izgovorila: „Ma, u stvari, mi treba PAUZA!“

Pročitajte i ovo: Hajde da vidimo kako funkcionišu srećni parovi!

Počeh da se smejem sama sebi, jer pomislih na ovo moje kasno, jesenje jutro i MOJU propuštenu pauzu. Pomislih na predivan osećaj koji je već nestao, medenu slast iz očiju koja se već istopila, telesnu nirvanu koja je već provetrena i zažalih, što sam ih tek tako pustila.

Rastužih se što sam ih tek tako mozgom proterala od sebe, što sam ih osudila zbog njihove materijalne beskorisnosti i brže-bolje ustupila njihov prostor. Osećam Jasninu potrebu, tu ljudsku potrebu za pauzom, kao što osećam i jesen, kao što osećam da je i pauza deo života i suprotan pol neprestanoj akciji. I dok masovno trčimo ka akciji i bežimo od pauze zapravo treba samo shvatiti da je smisleno i trčati ka pauzi i bežati od neprestane akcije. Trčati ka sebi, a bežati od…? Nekada ovako, nekada onako, zauzdati dizgine ili popustiti kočnice i održavati ravnotežu poštujući sadašnji trenutak. Biti SADA i OVDE!

Ukrstite vreme i prostor u centru koordinatnog sistema svoga bića i živite u sadašnjem trenutku!

Umesto stalnog razmišljanja o prošlosti i budućnosti, za početak, svesno se koncentrišite na sadašnji trenutak, kako biste mogli ispravno da procenite stvarnost. Umesto razmišljanja o prošlosti i maštanja o budućnosti, zaustavite svoje misli i primetite sadašnjost. Opazite je svim svojim čulima. Šta vidite, čujete i osećate STVARNO?

Umesto žaljenja za toplim letom ili razgovora o problematičnoj grejnoj sezoni jer nam zima predstoji, možda primetite prelepe plamene krošnje jeseni i dozvolite sebi da zaista čujete i osetite šuštanje lišća pod nogama. Umesto tužnih misli o bivšem dečku ili maštanja o budućem princu na belom konju, možda opazite kako vas je kolega sa posla, baš sada, pogledao setnim očima koje podsećaju na jesen?

Danijela Stojanović: Šta ti nedostaje kad ti nedostaje partner/ka?!

Umesto prepričavanja poslovnih  problema od prošle sedmice ili pretnje kako ćete sledećeg meseca dati otkaz, možda dopustite sebi da, baš sada, izlijete najkreativniji deo sebe i uradite to što radite baš onako kako se sada osećate.

Sigurna sam da tek ispravnom procenom naše fizičke stvarnosti omogućavamo sebi da razumemo situaciju u kojoj se nalazimo i kuda nas putevi vode. Takvom početnom navigacijom omogućavamo sebi da uvek budemo na pravom mestu u pravo vreme! Da uvek jesmo na pravom mestu u pravo vreme!

A sada je upravo jesen, rominja kiša, opada lišće i priroda mi šalje poruku da plešem u njenom ritmu. Da se smirim, da je uredu da ponekad šušnem, da je sasvim prirodno da neki list opadne sa moga drveta života, da se lenjo razvlačim u toplom domu, uživam u nekoj mojoj pauzi, dok pišem i igram se rečima. Jesen, Jesenjin, sena, jesti… JE-SEN, JE-SAM, JA-SAM! Ja jesam, sada i ovde! Do sledećeg susreta, želim vam uživanje u jesenjoj pauzi, baš onoj kojom je i JASNA sebi razJASNILA koji je njen SAN i ko JESTE!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.