Bilo je to, ima pet godina, kada me je pozvao moj drug Srećko da idemo na kafu sa njegovom novom devojkom.

Ana Tomović, Communication&Business Consultant
Ana Tomović, Communication&Business Consultant

– Znaš, već mi je rekla da sam idealan muškarac i da želi sa mnom sve! Prava je princeza!

– Srećko, a ko si onda ti? Kralj, princ ili žabac? – smejala sam se tada.

Pre neki dan, nema osmeha na kafi sa (ne)Srećkom. Tužan je, jada mi se da je gotovo, da je njegova princeza otišla sa drugim.  Kako se desilo da je Srećko prvo bio princ pa postao žabac, jer, koliko se sećam, u bajci je obrnuto. Kada su naše princeze odlučile da prekroje bajku?  I kako se dešava da je bajka preduslov odnosa ovog našeg vremena?

Mašta može svašta! Žene današnjice su vešte režiserke životnog scenarija. Zapravo, moderne, ružičaste bajke! Majstorice smo preulepšavanja, šminkanja i doterivanja realnosti da bi nam se svidela. I tako, vreme prolazi, a mi i dalje zbog ružičastih naočara ne vidimo.

Međutim, žene smo pa osećamo, da se neke scene ne odvijaju po napisanom scenariju. Kako, bre, onaj lepotan princ za koga sam se udala sada više voli da gleda fudbal i kada mu gola prošetam pored nosa?! Kako, bre, onaj heroj mojih snova što se sa raznim aždajama borio da bi me osvojio (ovde zaista ne mislim na svekrve), sada ima problem kada ga zamolim da promeni sijalicu u hodniku?!

Drugi deo bajke kaže da onda u nama proradi žena ratnica, majka heroj i muški princip, “e sada ćeš da vidiš”.

I tako, očas posla same ušrafimo sijalicu, a svoju “golotinju” uglavnom delimo po Fejsu i uživamo u velikoj količini lajkova i pobedi, kako nas toliki ljudi i dalje primećuju. Ili samo jednog žapca zamenimo drugim princom. Bilo kako bilo, ovaj deo bajke može dugo da traje što uglavnom zavisi od naše genetike, žilavosti i zavisnosti od ružičastih naočara. Ukoliko verujete u bajku o Uspavanoj Lepotici onda je pravi trenutak da proverite ko vas je uspavao i koliko dugo još planirate da dremate?

Kada smo bile mlađe niko nam nije rekao da instant prinčevi ne postoje i da smo same odgovorne da izgrađujemo “realne” odnose, pravimo “realne bajke” i razvijamo naše princeze u “realne žene”. I onda kada se zadevojčimo posmatramo, onako, ispod oka, koketno tu  “srednjovekovnu pijacu”  i moguće ponude. Ukoliko nas zamišljeni princ na belom konju ne primeti i ne osvoji, mi časkom promenimo strategiju i napravimo ga od nekog kovača ili zanatlije. Zašto? Pa, učili su nas – ili princ ili ništa!

U svakom slučaju, ko god da uđe u naš scenario, uglavnom brzo, kao nekim čarobnim štapićem, mi počnemo da se žalimo za njegovu očiglednu prevaru kako nam je umesto konja uvalio mazgu, kako umesto šaputanja na jastuku, sada noću nesnosno krekeće i kako umesto obećanih sluškinja to upravo postajemo mi.

Ukoliko osećamo, iako ne želimo da vidimo, našu uvređenost, uplakanost i bes na princa, na život, na bajku…baš tu je moguća tačka obrta u bajci. Čim prepoznamo da smo postale šmrkave, ucveljene princeze ili, pak, iste te princeze samo nemilosrdne i gorde, vreme je da odlučimo kojim ćemo putem.

Buuuđenjeeee!!!!

U kom god delu bajke se probudi vaša Uspavana Lepotica dobro je jer znam mnoge koje se  dalje drže bajke, lepe kao i san zbog koga ne žele oči da otvore, spremne po svaku cenu da tako žive ovaj život, makar i neprobuđene.

A kako se probuditi, pitate se?!

Postoji li neki suptilniji način, sem kofe ledene vode u glavu?

Kada sledeći put krenete iz uloge žene ratnice da popravljate sijalicu, moj savet je da prvo vratite mač u svoje korice, što bi moja baba rekla: “ Da ga ne dočekate na nož!”. Brižljivo odložite svoje ružičaste naočare u kesu za đubre, iako ste ih platili čitavo bogatstvo i poslednji su modni krik, bacite ih odmah. Zatim, možete svog realnog partnera dočekati sa iskrenim osmehom i poželeti da umesto što popravljate njega, vi taj posao sa sijalicom uradite zajedno kako biste osvetleli hodnik u koji ulazite.

To je odličan prvi korak jer u samom predvorju odaja, kada tamu rasterate, biće lakše da koračate dalje. Ima tu svašta nešto, sve je sada bez naočara i mača drugačije, skoro da malo toga i prepoznajete, svaka soba priča neku drugu priču, nije lako čak iako je stan jednosoban. Međutim, lakše je u dvoje i jedino je i moguće u dvoje!

U mom kraljevstvu skoro je objavljen proglas: “Mole se sve uspavane lepotice da prestanu da krive druge što nikako da ih spasu i probude, već da preuzmu odgovornost i smognu snage da otvore oči. Ukoliko želite da umesto Uspavane lepotice postanete PRAVE KRALJICE, preuzmite ličnu odgovornost,  makar za taj prvi treptaj i slobodno pustite i koju suzu, ako je potrebno, da izbistri pogled.”

Onaj mač koji je razmažena princeza koristila za odsecanje glava i ranjavanje nedostojnih prinčeva, kao kraljica slobodno možete da upotrebite da prvo isečete korov i zarasli bršljen oko vašeg dvora. Zatim, zamolite aždaju da svojim plamenom sve nepotrebne stvari pretvori u pepeo (i dalje ne mislim na svekrve), onako, drugarski – da se prostor oslobodi.

Šta nam je još ostalo?

A, da, slinava maramica. Nju ćete prvo same oprati! Da,da iako ste sada kraljica, jako je važno da je operete same. A onda kada vam se učini da je neko dostojan vašeg srca slobodno je ispustite pred njegove noge. Ukoliko je podigne sa lakoćom i radošću, onda vam ne preostaje ništa drugo već da i vi napokon padnete na kolena, srušite svoj spomenik gordosti, dopustite sebi poniznost i predate svoje srce potpuno baš onakve kakve jeste.

Želite da napišem da ćete živeti srećno do kraja života?  Kraljice – to, ipak, zavisi samo od vas!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.