Čekam je uz šoljicu kafe, posle 25 godina, moju najbolju drugaricu iz obdaništa – Zvezdanu.

Sudbina nas je ponovo spojila. Topao zagrljaj prepoznavanja, zapuhnut mirisom kafe, tera nas da se smejemo pitanju, koje nas je u detinjstvu dugo mučilo: „Kako od kafe da poraste rep?!“

Ana Tomović, communication&business consultant Foto: Fabrika fotografa
Ana Tomović, communication&business consultant
Foto: Fabrika fotografa

Veselo prepričava dogodovštine i sjaj svog „zvezdanog života“, safarija u Africi, dugogodišnjeg kreativnog rada u Amsterdamu, prvog razvoda u Americi.

Međutim, kako priča odmiče, a samim tim i približava sadašnjem trenutku, sve manje je zvezdano. Trenutno je nezadovoljna, neko postoji al’ nije ozbiljno, oseća se kao u tuđem životu i najradije bi se spakovala i opet pobegla negde gde misli da će biti bolje. Vidim joj zvezdu padalicu u očima, koja je zasenila onaj sjaj sa početka –  njenu iluziju da će se „pravi život“ tek desiti!

Koje ime nosite? Ne, ne mislim kako se zovete, već kako ga nosite? Da li osećate vibraciju, snagu i odgovornost vašeg imena? Ako bih vas pitala da ga odigrate, otpevate ili zamislite, kako bi to izgledalo? Koji vam osećaj budi?

Pronašla sam da žensko ime Zvezdana vodi poreklo od imenice zvezda i moglo bi slobodno da se prevede kao “ona koja je obasjana i osvetljena zvezdama”, kao “raskošna”, “svetla”, “sjajna””, ali i kao “ona koja potiče od zvezda”.

Moja Zvezdana je baš takva! Kada uđe u prostoriju obasja je svojim zvezdanim sjajem, što iz “očiju koje svetlucaju”, što iz raskošnog stajlinga u kome se susreću mnoga sazvežđa i neke druge galaksije. Ona je ušće raznih svetova, čila osoba, puna energije, snažnog, izražajnog stava, kojim mi ogleda te čudesne krajnosti života, hm…dok ne odluta među zvezde.

Primamljivo sazvežđe koje je zove, sjaj zvezda i spokoj SVE-MIRA, vibrira joj brže od života koji živi. Dok pored nje prolaze godine, ona virtuelno živi svoj zamišljen i dugo iščekivan “pravi život” u dvoje – koji nikako da se desi. I dok pali prvu jutarnju cigaretu, kaže – od sutra prestajem da pušim. I kada oseti da bi brže da potrči, ona kaže – od sutra počinjem da vežbam. I kada je sa svojim odabranim, ona kaže – od sutra ćemo biti u pravoj vezi. I kada se pogleda u ogledalo, ona kaže – od sutra ćeš biti odlučnija.

Ali MALO SUTRA, jer  sve ide u krug, postaje snažan vir i vuče je sve dublje i dublje, da otežano diše, ne negde gore, već na dnu mora života. A i kako drugačije, kad neka zvezda mora biti, pa makar i ona morska!?

Kada se dešava pravo odrastanje, zrelo promišljanje i prihvatanje života, baš onakvim kakav jeste? Koji su nam mehanizmi detinjstva ojačali toliko, da ih polupati ne možemo…ne, ne možemo, nego NEĆEMO, jer mislimo da je u pitanju borba na život ili smrt? Šta nas sprečava da donesemo pravu odluku – sigurnost, strah, potreba za ljubavlju?

I onda gradimo iluzije, raspaljujemo našu dečiju maštu, koja umesto da nam koristi i kreativno motiviše za dalje, upravo suprotno zasipa naše zvezdano nebo kišom, olujom i grmljavinom. Dečija radoznalost, kreativnost i sloboda umesto da budu motorno gorivo u našim odraslim guzicama, kako bi se katapultirali u neka nova sazvežđa, zapravo nam služe da i dalje ispod seksi veša krijemo pelene i krišom piškimo u pesku. I tako iz krajnosti u krajnost, klackamo se kao deca na klackalici života, misleći da ako nema zvezde Danice, onda postoje samo munje i gromovi. „Hoću piškim – neću piškim!“

Shvatajući situacije koje nam život donosi kao izazove i šanse, puno možemo naučiti i učiniti, pre svega, za sebe.

Priznavajući i prihvatajući stanje, u kome se nalazimo SADA, je neophodna koordinata za početni impuls lansiranja naše rakete, ka zvezdi o kojoj sanjamo. Sve ostalo je putovanje, promena i hodanje po stazama zvezdanim, nekad trnovitim, nekada sunčanim, možda i kišovitim.

U mnogim pričama, baš kao i u Ratovima zvezda, uvek se s početka dešava nešto interesantno, zatim, naiđe problem, izazov čijim rešavanjem ojačamo veru u prave životne vrednosti, kako bi na kraju sve eksplodiralo u „opštenarodno veselje“. Niko vam nije rekao da posle veselja dolazi novi izazov? Želite da SVE-MIR traje večno?

Hajde da kolektivno odrastemo, uzmemo olovke u ruke i počnemo odgovorno da pišemo scenarije sopstvenih života.

Onih pravih i jedinih koje živimo, umesto lažnih, izmaštanih, virtuelnih , nikada ne dočekanih iluzija. Da li će biti „Zvezdani život“ ili „Rat sa životom“ zavisi od vas, a i od vašeg imena. Ako se zovete Zvezdana, onda sam sigurna da vam je dato da zablistate i obasjate ovo nebo već danas. Ako je ime drugačije, onda se zainteresujte gde se u njemu krije zvezda – baš vaša, najsjajnija!

“A biti morska zvezda umesto prave žene,

 to odluka je tvoja, to Zvezdo nije do mene.

Odrasti, draga ženo, zauzmi mesto njeno,

probudi se, draga Zvezdo,napravi svoje gnezdo.

Onako baš po meri, znaš da možeš – daj više odaberi!

I kad’ kiša suza pada, uvek postoji nada,

jer draga ti nisi sama , sjaj zvezde je u svima nama!

Poskoči sa morskog peska, izađi iz morske tame,

znaj vazduha ti treba, da bi izašla iz peščane jame.

Vara te pesak Zvezdo, to nije tvoje gnezdo,

za decu tu je kutak, osvesti ovaj trenutak !

Odrasti Zvezdice mila, raširi svoja krila,

da letiš u pravom životu, pokaži se, daj tu krasotu.

U pravom gnezdu budi, tu čak i trnja ima,

to sve je deo života , u tom’ i jeste lepota.

A kada dođe trenutak, kad’ sudnji kucne čas,

nebo te svakako čeka, baš kao i svakog od nas.

Da l’ bićeš vodilja nekom, u sjajnom zvezdanom jatu

il’ suvi  morski suvenir što završiće u blatu,

 to odluka je tvoja , to Zvezdo nije do mene,

to dogovor je sa sobom..to odluka je tvoje ŽENE!“

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.