Vozim se prema centru il’ što bi mi Zemunci rekli, „ idem ka gradu“.

Čista navika. Decembar uveliko troši poslednje dane ove 2016. godine, pa je valjda red da se i mi potrošimo. Počelo je prednovogodišnje globalno zagrevanje! Šljašti na sve strane i neka! Ako već ne sijamo dovoljno iznutra, neka makar spolja bude blještavo i okićeno. Zakon ravnoteže se mora poštovati!

Ana Tomović, communication consultant
Ana Tomović, communication consultant

KIĆENJE! Volimo mi kao narod da kitimo, okitimo i zakitimo. U kafani kada nas dotakne pesma, kovertom za rođenja i svadbe, kao i za neke sasvim drugačije okolnosti. Da nas puste preko veze, da izbegnemo kaznu zbog prekoračenja brzine ili kada treba da “podmažemo” neki posao. ŠIROKO!

Kitimo mi našu stvarnost, ponekad i sebe, jer kako drugačije sakriti kokošije slepilo, nego prejakom voltažom.

Posmatram gužvu i jurnjavu, „ludnica“ kao u pravom kokošinjcu. Bačen je kukuruz i kljucamo k’o da je poslednje, k’o da posle trideset prvog života nema. Nikada mi nije bilo jasno čemu ta nelogična pomahnitalost za Novu godinu.

Al’ kad ostavim gužvu po strani, moram priznati da „mnogo volem“ pretpraznično dobro raspoloženje, koje titra u vazduhu. Dok se tako vozim „prema gradu“, pitam se kako održavati tu dobru energiju svakodnevno, tokom najdužeg praznika zvanog – ŽIVOT. Koji lampion i ukras ne primećujemo tokom godine? Šta nam poručuju dečija cika i vriska, kada se iskreno obraduju Deda Mrazu i darovima? Koji je to dar u nama i darujemo li ga rado sebi i drugima?

Danas je onaj poseban dan kada kitimo jelku. Uzbuđenje kod dece je uvek ogromno, iako nisu više tako male. Suprug i ja se, takođe, radujemo, jer znamo koliko je važno ostati „mali“. S obzirom na to da smo muzikalna porodica, pod obavezno toga dana počinje pevanje i sviranje novogodišnjih pesama. Lepše je kada se pusti glas.

Zakon rezonance je čudo! Slušam moje raspevano jato i toplo mi u mom gnezdu. Ne, nije kokošinjac, definitivno je gnezdo sa različitim vrstama. Lepota u jedinstvu suprotnosti i poštovanju različitosti. Kolibri, paun, orao i roda. Hahaha, kakva kombinacija! U rerni se peče domaća štrudla sa makom. Od kada sam pre nekog vremena uronila ruke u nadošlo testo i osetila penušavu mekoću na svakom prstu, više sebi ne dopuštam luksuz da ponekad ne zamesim istu.

Ma i život treba mesiti, baš kao i nežno testo! Lagano, sa ljubavlju i puno pažnje dok nadolazi, da ne „prekisne“, a i da „ne šljone“. Stvarno je dobar osećaj. Meditacija u pokretu. A tek miris testa, vanile i limuna koji nas zavodi dok se ukrasi nižu po jelci! A tek iščekivanje i „ogromne“ dečije oči dok pitaju nestrpljivo – da li je gotova! A tek njegov pogled pun nežnosti, koji uhvatim na tren!

Kažu da je dobra štrudla ukoliko je mekana k’o duša. Znate onaj osećaj kada je zagrizete, ona počne da se topi u ustima i onda se po jeziku razlije ukus slatkog maka. Čist duševni narkotik! Mekan k’o duša. A čujem često da ljudi osećaju i kamen na duši.

Otkud baš takve duševne metafore?

Moj učitelj Aleksandar kaže da je na kraju života jedino važno – da li je bilo lako! Ispričao mi je priču o boginji Maat koja meri Dušu svakoj osobi, tako što na jedan tas vage stavi pero, a na drugi tas srce onoga ko odlazi na drugu stranu. Ona meri životno iskustvo. Ključno je pitanje: „Da li je bilo lako?“ Ukoliko je bilo lako, osoba ide u gornji svet, a ukoliko je bilo teško, put je ka donjem.

Moje pitanje je šta nas danas sprečava da živimo lako, da smo fleksibilni, mekani i nežni.

Čega se, zapravo, plašimo?

Dugo sam se trudila i borila kako bih ostvarila većinu životnih ciljeva i stigla tu gde jesam. Da li je bilo lako? NE. Da li sam se umorila? DA, od takvog načina, definitivno.

Ne znam kako sam bila pelcovana da sve ostvarene ciljeve vrednujem po težini ostvarenja i grandioznosti, čak toliko da su mi poslednjih godina samo takvi i dolazili. Davala sam sebi vrednost kroz jednačinu težine i izazove visokog rizika! Da nije tužno, bilo bi smešno.

Ova 2016. godina je prva godina od koje se rastajem sa osećajem lakoće. Kako? Počela sam da se bavim sobom, a ne drugima. Počela sam da biram i odlučujem u kakva iskustva želim da uđem. Počela sam napokon da osećam sebe i svet oko mene, iako često za to nisam imala adekvatno racionalno objašnjenje. Počela sam da vrednujem sve što mi dolazi, da prihvatam i negujem zahvalnost.

Kada sam uhvatila taj čaroban trenutak i osvetlila svoju unutrašnjost, napokon sam osetila i lakoću sa kojom duša odlučuje. Skidajte sloj po sloj, nekad tek pero po pero i približavajte joj se. Lepota je u tome što kraja nema i što svako novo pero i svaki sloj koji otpadne, donosi novo iznenađenje. Zavolela sam baš to neizvesno i lagano letenje kroz mekoću života. Na nama je da ga takvog zamesimo i da takvu energiju održavamo.

Definitivno, umesto revolucije verujem u evoluciju, a sa takvom verom je i moguće živeti „kao ptica“. Pitate se koju odabrati vrstu. Zašto samo jednu? A šta ako želim da pevam kao kolibri, da stabilno stojim i na jednoj nozi kao roda, da čuvam svoje nebo kao orao i da uživam u lepoti i ljubavi kao paun?

Osećam tu lakoću, baš u ovom trenutku, dok uživam u malim stvarima koje život znače. Dok se gnjezdim u mekoću njegovog zagrljaja, dok se utapam u mekane dečije obraze, dok stavljam pahuljicu na jelku i dok sečem mekane komade štrudle. Zvezda je zablistala na vrhu jelke, malo remek delo naših ruku je gotovo, a ja sam pomislila želju.

Koja je vaša novogodišnja želja?

Možda bi bilo dobro da pre nego sat otkuca ponoć, na tren prigušite prejaku voltažu, tako što ćete zatvoriti oči, oslušnuti svoju dušu i napraviti izbore za 2017.godinu. Ponekad je za izlazak iz kokošinjca potrebno samo malo podići glavu, pogled usmeriti ka nebu i raširiti krila ka zvezdama.

Da, da, znam da su vratanca zaključana i da kokoške ne lete, ali dok ne probate nećete ni znati koja ste tačno vrsta. Možda mislite da ste kokoška, jer vam je neko rekao, a vi ne nosite jaja i mislite da sa vama nešto nije uredu. A možda ste i zlatna koka, koja pored toga što nosi zlatna jaja ume i da leti.

Ne znam da li ste znali da su ptice simbol besmrtnosti i da su jedina živa bića koja mogu da spoje nebo sa zemljom. Upravo vam baš takav let želim u 2017. godini! Od srca vam želim da živite svoj život lagano na zemlji, baš kao da ste na nebu! I naravno, javite mi koja ste vrsta!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.