AHA MOMENAT – spolja ili iznutra?

U raskošnom poslovnom prostoru moje klijentkinje, ispijam perfektnu italijansku kafu, iz još raskošnije porcelanske šoljice, dok čekam da se pojavi. Sa Gordanom uglavnom vodim kreativne razgovore u njenoj „nadrkanoj“ kancelariji, a zapravo, od njene nadrkanosti sva raskoš enterijera postaje nevidljiva.

Ana Tomović, communication&business consultant Foto: Fabrika fotografa
Ana Tomović, communication&business consultant
Foto: Fabrika fotografa

Uvek, ali baš uvek, razgovor započinje optuživanjem drugih, hvalospevom o sopstvenoj inteligenciji, perfektnosti i nerazumevanjem kakvi je ljudi okružuju.

O odnosima sa zaposlenima da i ne govorim. Već se šuška da su je prozvali G(o)rdana i da njen (robo)vlasnički bič non-stop vijori nad glavama (robo)zaposlenih.

Međutim, kada se nađemo na kreativnom razgovoru u kafiću ili kod mene, kao da dođe neka druga žena – preljubazna, mila i spremna na saradanju. Pokušava manipulacijom da naš poslovni odnos prevede na prijateljski. Problem je što sa takvim ulogama nikada ne znam sa „kojom osobom imam posla“, pa zato odnos „krotim u poslovni“ i svesno biram da ne ulazim u dublji.

Ali kakav je to poslovni odnos bez dubine i koliko mi je onda uopšte i važan?

Šta se dešava danas sa vašim poslovnim okruženjem? Sa kojim osećajem krećete u „svoju drugu kuću“? Kuću ili robiju? Čija je odgovornost da poslovno okruženje pretvorite u otvorenu scenu, koja podržava glumce svih uzrasta u sopstvenoj jedinstvenosti – pokaži ko si. Mislite da će vizualno bogatsvo „fensi-napucanih“ enterijera, isprogramiranih osmeha i šarenih tapeta sakriti siromaštvo duha, iskrenosti i pravih odnosa?

Prošlo je to vreme! Upravnici pozorišta koji se i dalje koprcaju sa robovlasničkim bičevima i osećajem moći, u svojoj gordosti i vlastoljublju, ne vide da zapravo samo oni gube. I sebe, i svoju životnu energiju. A onda brže bolje nove kulise, neka nova zvezda u usponu ili zamena repertoara.

Sve samo SPOLJA, menjaj formu, osuđuj druge, zamajavaj se sa promenama, kako bi i telo i mozak bilo što iscrpljenije da ne prizna, da je samo potrebno promeniti SEBE.

Kaže Gordana:„ Molim?! Ti nisi normalna, ja ih, bre, hranim, da nije mene ne bi bilo ni posla”…blablatrućbla.

O, Gordana, Gordosti moja, Gorčino, Grubosti, Gluposti, pa zar je moguće danas proizvesti nešto totalno sam?

Kako je moguće da ne vidiš vrednost svakog pojedinca, sistemske saradnje i gde je samo tvoja uloga?  Kako je moguće toliko se izgubiti u životu i ne osetiti da sve oko tebe vrišti – prestani da nas menjaš! Jest da je Grdana iz neke druge priče, ali uvek može da pita koleginicu iz „Snežane i sedam patujaka“ da joj pozajmi ogledalce. Pogledaj se i menjaj se!

Sećam se i sebe mlađe u svetu biznisa, jutarnjih kostima koje sam sa velikom pažnjom birala, uloga u koje sam ulazila u zavisnosti od pozorišne lokacije i upravnika istih, a ponajviše od planiranih budžeta koje su spremali da odvoje za datu godinu. Mnogo truda, energije i akcije, što uz mladost i neiskustvo ide.

Ono čega se najviše (o)sećam jeste lepršava RADOST sa kojom sam se budila, stvaralačka kreativna energija dok koračam uzbrdo, savlađujem komad po komad, čin po čin, završavam predstavu sa velikim aplauzom i društveno priznatim nagradama. Vodio me je osećaj da gradimo odnose u kojima svako dobija. Bilo je naporno, svi su bili u igri i bili smo radosni!

A onda dođu godine kada takva radost nije dovoljna, jer osećaš da ti nešto nedostaje.

Primetiš da te život nekim čudnim spletom (ne)srećnih okolnosti navodi da usmeriš skoro istu količinu energije, napora i akcije ka UNUTRA, ka sopstvenom pozorištu, čin po čin, nizbrdo u sebi . Neku ulogu odbiješ, neku otplačeš, neki kostim pocepaš, neki ušiješ, a svakako počinješ da osećaš koja je uloga baš napisana za tebe.

AHA! – i spojiše se Olimp i Panonska nizija! Počinješ da radiš po sopstvenim pravilima, opuštena i sigurna u „osećaj u stomaku“ ili „srčanu čakru“, onako kakva zaista jesi i kakva želiš da postaneš. Ne ulaziš u društvenopoželjne uloge već pratiš intuiciju i mudrost iskustva, svesna da je unutrašnja nagrada „prvovažna“.

Sada je lakše, ne moraju svi biti u igri i osećaj radosti je pun!

Lideri novog doba u akciju! Pokažite da integritet, fleksibilnost, poštovanje i poverenje mogu biti zamena za retro ego-bičeve. Pokažite se! Uzdižite svoje ljude kroz saosećanje, a ne kroz lažna sažaljenja.

Budite alhemičari sopstvenog biznisa i komunikacije, represija dole – živela harmonizacija! Stalno učite i menjajte sebe, budite primer koji će inspirasti da je promena moguća! Nezamenljivi možete biti samo u svojoj jedinstvenosti i zato je hrabro istražujte „do poslednjeg daha“!

Umesto gordog pogleda ka zaposlenima, pogledajte dublje u oči prekoputa i prepoznajte deo sebe u njima! Pretvarajte olovo u zlato, ali ne bukvalno samo kroz količinu zlatnih poluga i EBTDA, već vodeći računa o sopstvenoj dragocenosti, brilijantnosti drugih i „zlatnim mostovima“ odnosa koje gradimo. Ulica je dvosmerna, ravnoteža je dinamička, sve što seješ žanješ i zato nema iznenađenja koje je neshvatljivo!

Glumci na ugovor, budite iscelitelji dasaka koje život znače! Ako je posao na kojem ste danas dovoljno „olovan“, malo čarolije u ruke, oslušnite hrabro srce i samo napred, jer svi smo alhemičari i zlato nas negde sigurno čeka. U svojoj suštini alhemija podrazumeva rastvaranje i ponovnu koagulaciju, malu smrt da biste se ponovo rodili, iz procesa u proces svesniji i celovitiji da ste jedinstveni primerak…i da je prvo važno naći zlato u sebi, kako bi se pokazalo i na sceni života, gde je posao samo jedan od činova.

So my precious G(o)rdana, it is time for change and leave Go(r)ndor! You can be Gandalfija the White or Gordana the Brave Hart, but you have to open yours!

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

1 KOMENTAR

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.