Frojdova teorija agresiju predstavlja kao ekstroverziju instinkta smrti.
Tanatos „kruni“ naš život tako što nas navodi da se borimo protiv autodestrukcije ili želje da ugrozimo drugoga. Ovim se vraćamo na razmatranja o poreklu agresije. Frojd kaže da živimo da bismo razarali. Karen Hornej kaže suprotno, da razaramo da bismo živeli.
Sličan dualni koncept se nalazi i u hindu religiji, gde se značenje boga Šive povezuje s drevnim bogom plodnosti. Šiva je istovremeno uništitelj i transformer, razara i stvara, donosi smrt i pokorava je. Muškarčevo „razaranje“ potiče od straha od žene. Strah od žene ili strah od neuspeha pred ženom, rađa muškarčevu destrukciju, ali taj isti strah od njega zahteva da potraži ego-gratifikaciju. Poput Šive, novo osvajanje u njemu jača želju da razoreno ponovo oživi.
Odakle potiče muškarčev strah od žene?
Indijska boginja rata, nepristupačna Durga, uspela je da pobedi strašnog demona Mahiša, koga su se plašili i protiv njega nisu smeli da ustanu ni dva vrhovna muška boga Višnu i Šiva. Durga se s demonom izborila i pobedila ga, dok se ovaj u međuvremenu premetao u obličja bivola, lava i na kraju slona kome je odsekla surlu. Kada je demon Mahiš pokušao da je ubije, probola ga je kopljem i dokrajčila. Napomenula bih da prikazi Durgine borbe imaju jasnu i direktnu simboliku. Surla demona se može tumačiti kao falus, a Durgino odsecanje surle je simbolična kastracija.
Činom odsecanja surle – penisa, Durga je demonu oduzela seksualnu moć, da bi je na kraju u potpunosti od njega preuzela.Durgina ubojitost i seksualna snaga su simbolizovane kopljem kojim je probola muškog demona. Njen završni potez se može tumačiti kao preuzimanje ili zabrana manifestacije seksualne nadmoći koju muškarac ima u odnosu na ženu. Nepristupačna Durga je simbol kastrativne žene koja obezoružava muškarca i oduzima mu najveći ponos koji on inače koristi kao preimućstvo – erektirani penis. Ako nisu u direktnoj vezi sa nekim događanjem, strahovi od žena mogu biti sećanja na poraze doživljene od njih.
Razrešenje muškarčevog straha od žene, sledeći Frojdov koncept psihoseksualnog razvoja, podrazumeva proces odvajanja od uticaja nesvesnog, prvenstveno odvajanje od erotske fascinacije majkom.
Muškarac mora da odustane od majke i da prebaci erotsku fiksaciju na drugi objekat, što već predstavlja teško ostvariv zadatak.
„Majku“, kaže Frojd, „nazivamo prvim ljubavnim objektom.“
Muškarac istovremeno mora da se odrekne seksualne fantazije usmerene ka majci, da je preusmeri i da zameni majku novim objektom. Njegov usputni zadatak je i da se izbori s pojavom suparništva sa ocem, kome želi da preotme majku. Najveći broj muškarca ostaje fiksiran u Edipalnoj fazi razvoja (starost od treće do šeste godine života).
U detetu se tada javljaju želje da „ukloni oca i da mesto njega uzme majku za ženu“.
Edipalni problem je potrebno rešiti iz više razloga: nemogućnost savladavanja simbiotske veze sa majkom i idealizacija oca, mogu imati reperkusije, poput preusmeravanja seksualnih težnji ka osobama istog pola – homoseksualnosti.
Prolazeći kroz različite nivoe svesnosti, dete sve do zrelog doba stiče životno iskustvo i otkriva identitet. Prvi zadatak u fazi sazrevanja je napuštanje autoerotizma i zamena različitih objekata nagona jednim celim telom, sličnim njegovom. To ga vraća na majku kao ljubavni objekat, mada se u fazi sazrevanja, javlja kompleksniji sadržaj od onog iz oralne faze, kada postiže zadovoljenje majčinim grudima.
Dalje, počinje potiskivanje ovih namera i dete sakriva svoje seksualne ciljeve. Dečak ispituje svoju seksualnost sve do zrelog doba, kada njegova žena postaje personifikacija majke. Ukazala bih na mogućnost da čak i muškarac koji je uspešno prošao sve faze razvoja, ostvario ravnotežu i socijalno se prilagodio, može nastaviti da prerušava nesvesnu želju za majkom.
Žena je „zabrana“/Žena je „dozvola“
Usled kompleksnih psihičkih dešavanja i sadržaja koje nije uspeo u potpunosti da integriše, on ženu očitava kao dvoznačno biće opozitnih poruka:
- Žena je „zabrana“, kao majka koja je izvor ljubavi i negovateljstva, ali ne sme biti objekat želja
- Žena je „dozvola“, ona koja nije psihički supstitut majke, već dozvoljeni objekat želje i realizacija njegove seksualnosti
Na putu do zrelosti, muškarac mora u sebi pomiriti kontradiktornost ovih psihičkih uputstava. Ostvarivanje samostalnosti vodi kroz integraciju zabrane i dozvole.
Ženi zabrani može verovati, približiti joj se kao majci, ali s obzirom na to da takvu ženu poistovećuje sa majkom, istovremeno mora prevazići erotsku želju. On se tada nalazi u double bind poziciji, u bipolarnom rascepu. Njegovo nesvesno šalje poruku da je dozvoljeno voleti i prepustiti se nežnosti, međutim, deo svesnog, to jest, onaj nedovoljno potisnuti sadržaj nesvesnog, poručuje da je to istovremeno zabranjeno. Tako da želju mora prigušiti.
Budući da se prepuštanje prijatnom doživljaju ljubavi povezuje i nadograđuje seksualnim činom, kod muškarca dolazi do frustracije koju najčešće prevazilazi potiskivanjem osećanja i demonstracijom unapred naučene muške pozicije, a to su emocionalna distanca i igra dominacije.
Najčešća manifestacija straha kod poistovećivanja žene -partnerke sa majkom je muškarčevo izbegavanje nežnosti posle seksualnog čina koje ga podseća na majčino maženje. Muškarac tada ulazi u incestuoznu krizu, iz koje se spasava bekstvom – doslovce bekstvom iz kreveta posle seksualnog čina.
Najveća mora muškarca je gubljenje teško stečene psihičke samostalnosti. Njegova odbrana se često prikazuje kao reaktivna formacija, manifestovana preteranim samopouzdanjem. Muškarac teško može prihvatiti ženu „zabranu“ koja preti da ga razotkrije. Veza sa njom uglavnom prolazi u slaboj komunikaciji i tišini, a od strane žene, u prećutnom prihvatanju muškarčeve nesigurnosti čiji osnov ona intuitivno prepoznaje.
Žena dozvola je objekat želje kome se ne mora odupirati, omogućava muškarcu uspešnu seksualnu relaciju.
U odnosu sa ovakvom ženom, s obzirom na nedostatak izazova i neosvešćenost konfliktne pozicije, muškarac brzo gubi psihički potencijal. Žena „dozvola“ se lako i brzo odbacuje kao nezanimljiva. Ona se ne identifikuje s likom majke, nosiocem ljubavi i autoriteta. Ovakva žena može biti način ispunjenja bioloških potreba, ali u njoj nema supstrata žene-majke koju muškarac jedinu doživljava kao onu pravu.
Druga uloga koju muškarac ovakvoj ženi može dodeliti je uloga „zaštite od njegovih incestuoznih strahova“. Ističući svoju seksualnu moć kroz posedovanje žene-trofeja, muškarac sebi, a posebno drugima, želi da pokaže da je razrešio „majčin konflikt“ i uspešno pobedio želju za majkom kao seksualnim objektom.
Muškarci koji nemaju sposobnost da integrišu suprotna značenja zabrane i dozvole, najčešeće pripadaju dvema kategorijama, grupi „maminog sina“, s mogućom varijantom „ćutljivog dominusa“, i grupi „lovca na trofeje“.
Prvi tip ostaje delimično seksualno inhibiran, dok drugi najveći deo života provede trošeći se u poricanju potrebe za ljubavlju, dokazujući sebi i drugima svoju emocionalnu nezavisnost.
***
CIVILIZACIJA I ZENA – MUSKA ZENA, I tom http://www.slglasnik.com/…/%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D…
CIVILIZACIJA I ZENA – MUSKA ZENA, II tom http://www.slglasnik.com/…/%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D…
