Uprkos svom publicitetu o značaju pravilne ishrane, ohrabrenju ljudi da vežbaju i koriste pet do šest porcija voća i povrća dnevno, velike su šanse da će lekari, sa kojima pacijenti oboleli od karcinoma dolaze u kontakt, biti, u najboljem slučaju, blago skeptični, vezano za efikasnost dijetetskog pristupa.

Lekari imaju veoma neefikasan sistem i loš učinak kada je u pitanju savetodavni aspekt, vezan za promenu životnog stila, čak i kod pacijenata koji su upravo došli iz bolnice, nakon srčanog udara ili konstatovanog karcinoma.

Aleksandra Lišanin, specijalista Javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine
Aleksandra Lišanin, specijalista javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine

Tu je veoma značajan uticaj medicinske edukacije koje lekarima plaćaju farmaceutske kompanije, a koje nemaju interes da se pacijenti leče nemedikamentozno.


Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti


Ne znam da li znate ali ni na jednom zapadnjačkom medicinskom fakultetu (uključujući i naše) ne postoje predavanja o ishrani.

Dijeteteski pristup je čvrsto zasnovan na naučnim dokazima. Svaki adekvatno obrazovan i iskusan dijetetičar će svoj tretman zasnivati na naučnim činjenicama. U većini postova na mom sajtu možete pronaći mnogo referenci, koje predstavljaju naučni izvor informacija, vezan za dati post.


Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost


Jedan od problema dijetoterapije je neadekvatno finansiranje nekomercijalnih tretmana od strane države. To znači da pacijent ne može da odabere pristup koji smatra da je za njega bolji, iako na to ima pravo po zakonu, jer država ne finansira terapijske režime ishrane i suplementaciju. Iako je dijetoterapija izuzetno efikasna i neuporedivo jeftinija od komercijalnih farmaceutskih preparata, još uvek ne postoji interes da se zvanično i široko primenjuje.


Pročitajte i ovo: Lice otkriva bolest


Iznos novca, koji se na globalnom nivou izdvaja za pronalaženje novih lekova, često lošijih od prethodnih, meri se milijardama dolara.


Pročitajte i ovo: Istine i zablude o alkalnosti, kiselosti i baznosti organizma


Samo se fragment tog novca koristi za istraživanja na polju ishrane. Ono što bi pacijenti trebalo da dobiju od naučnih istraživanja su saznanja o najboljem tretmanu za njihovu bolest, a ne informacije o tome da li je neki farmaceutski preparat, kao tretman, bolji od nedostatka bilo kakvog tretmana.

Sarah Swinton
Sarah Swinton

Veliki broj farmaceutskih preparata danas, pokazuje veoma skromne učinke kada je u pitanju lečenje karcinoma, autoimunih bolesti, dijabetesa i uopšte svih hroničnih bolesti, a ipak se masovno koriste i za njihovu primenu se izdvajaju ogromna sredstva iz fondova zdravstvenog osiguranja.


Pročitajte i ovo: Kako se rešiti tenzije u vratu i ramenima?


Izuzetni rezultati adekvatnog dijetetskog pristupa u lečenju hroničnih oboljenja, kao i neuspeh konvencionalnog načina lečenja, doprinose značajnom porastu pacijenata koji se odlučuju za dijetoterapiju, kao terapiju izbora i pored ličnih troškova koje takav izbor nosi.


Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt


Drugi problem kod primene dijetoterapije, kod hroničnih oboljenja, su predrasude koje su medicinskim stručnjacima nametnute. Pre svega, da visoke doze vitamina i ostalih antioksidanasa mogu imati ozbiljne štetne posledice po zdravlje. Takav stav se gubi kada se preporučuju statini, na primer, (lekovi za sniženje holesterola), ili hemioterapija, iako su dokazani brojni, veoma ozbiljni negativni efekti kod velikog broja pacijenata.


Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način


Stoga se preporuke svode na preporučene dnevne doze od strane vlada pojedinih država. Te količine pojedinih nutrijenata su određene za prevenciju pojedinih bolesti, kao što su rahitis, beri-beri, kvašiorkor, kokošije slepilo, razne anemije, itd.


Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma


Međutim, odsustvo ovih oboljenja ne predstavlja optimalno zdravlje.

I pored tako masovnog korišćenja, prijave neželjenih efekata su ekstremno retke i svode se na prolaznu dijareju kod korišćenja velikih doza vitamina C ili magnezijuma. To se ne može uporediti sa više hiljada ljudi godišnje koji umiru od posledica gastrointestinalnih komplikacija, usled korišćenja preparata na bazi acetilsalicilne kiseline (aspirini) ili desetina hiljada ljudi godišnje koji umiru od posledica neželjenih efekata raznih lekova prepisanih na recept.


Pročitajte i ovo: Kako krstašice utiču na rad štitaste žlezde


Zato smatram da je potrebno postići konsenzus oko primene i vrednosti dijetoterapije, a zdravstveni radnici treba da deluju zajednički, u cilju odabiranja najboljeg tretmana za svakog pojedinog pacijenta.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.