Holesterol, tehnički nije mast. Umesto toga, klasifikovan je kao sterol, što je kombinacija steroida i alkohola.
To je presudno za razumevanje da se ne može meriti nivo holesterola u krvi. Holesterol je rastvorljiv u mastima, a krv je uglavnom voda. Da bi holesterol mogao da se transportuje u krv, mora da bude vezan za specijalne proteine koji se zovu lipoproteini. Oni su klasifikovani prema njihovoj gustini. Dva najvažnija lipoproteina su lipoproteini niske gustine (LDL) i lipoproteini visoke gustine (HDL).
Osobe sa visokim nivoima LDL holesterola (LDL-C) i niskim nivoima LDL čestica (LDL-P) nisu u visokom riziku od srčanih bolesti. Zapravo, studije pokazuju da su na čak nižem nivou rizika od pacijenata sa niskim LDL-C i niskim LDL- P.
Pročitajte i ovo: Kako hormoni diktiraju promene u organizmu
Ipak, oni će često biti tretirani Statinima ili drugim lekovima za snižavanje holesterola, jer kliničari vrlo često posmatraju samo ukupan holesterol, a ne mere broj LDL-P čestica.
Ovo zabrinjava iz dva razloga. Prvo, Statini imaju veoma česta i veoma opasna neželjena dejstva. Drugo, studije pokazuju da nizak nivo sveukupnog holesterola može da poveća rizik od smrti, posebno kod žena i starijih osoba, kao i od razvoja drugih bolesti.
Pročitajte i ovo: Lice otkriva bolest
LDL čestice ne nose samo holesterol. One, takođe, nose trigliceride, vitamine rastvorljive u mastima i antioksidanse. Postoji određena granica koliko molekula svaka čestica LDL može da nosi. Ako se broj molekula triglicerida, koje moraju da ponesu poveća, smanjiće se broj molekula holesterola koje mogu da nose.
Pročitajte i ovo: Kako sprečiti i lečiti gojaznost
Zbog toga jetra mora da pravi još LDL čestica kako bi celokupna količina holesterola mogla da se prenosi. Posledica toga je da takve osobe imaju povišene vrednosti LDL. Dakle, može se zaključiti da osobe sa povišenim vrednostima triglicerida imaju povišen LDL.
Mnogobrojne kliničke studije su pronašle povezanost između povećanog LDL i metaboličkog sindroma. Dakle, povećan nivo LDL predstavlja znak da postoji metabolički disbalans ali ne ukazuje na povećan rizik od srčanih oboljenja. U tom smislu potrebno je računati i pratiti odnos između triglicerida i LDL i ne donositi zaključke samo na osnovu vrednosti lipoproteina.
Pročitajte i ovo: Kako krstašice utiču na rad štitaste žlezde
Oslabljena funkcija štitaste žlezde je još jedan potencijalni uzrok povišenog LDL. Tireoidni hormoni imaju višestruke efekte na regulaciji lipida: proizvodnju, apsorpciju i metabolizam. Oni stimulišu ekspresiju HMG- CoA reduktaze, enzim iz jetre uključen u proizvodnji holesterola. Jedan od načina na koji statini funkcionišu je inhibicijom HMG – CoA reduktaza enzima.
Pročitajte i ovo: Kako da očistimo digestivni trakt
Tiroidni hormoni, takođe, povećavaju ekspresiju LDL receptora na površini ćelija, u jetri i drugim tkivima. Kod hipotiroidizma, broj receptora za LDL je smanjen. To dovodi do povišenog nivoa LDL.
Hipotiroidizam, takođe, može dovesti do povišenog holesterola, delujući na Niemann – Pick C1 protein, koji igra ključnu ulogu u crevnoj apsorpciji holesterola. Studije pokazuju da LDL raste čak i kod subkliničke hipotireoze (Visok TSH sa normalnim T4 i T3).
Pročitajte i ovo: Detoksikacija na balkanski način
Još jedan uzrok visokog holesterolskog profila su infekcije i intoksikacija endotoksinima. Mnoge studije su pokazale povezanost između bakterijskih i virusnih infekcija, kao što su Chlamidia pneumoniae i Helikobakter pilori, herpesa, citomegalovirusa, itd.
Pročitajte i ovo: Vitamin D smanjuje rizik od oboljevanja od svih vrsta karcinoma
Na primer, H. pilori dovodi do povišenih nivoa ukupnog holesterola, LDL lipoproteina, ApoB i triglicerida, kao i smanjen nivo HDL.