Mislim da je većini ljudi jasno da je GM hrana opasna po zdravlje i da je ne treba uvoditi na naše tržište. Međutim, većini ljudi nije jasno šta su tačno GM organizmi, zašto su toliko opasni i kako da se od njih zaštitimo, ukoliko uopšte možemo, u potpunosti.

S obzirom na to da je industrija GM organizama trenutno najbogatija i najmoćnija na svetu, veoma dugo sam obavljala opsežno istraživanje i tražila validne naučne izvore kako bi svaka reč koju napišem bila potkrepljena dokazima. Zbog toga je takođe, ova moja priča o GMO poprilično dugačka. Iz tog razloga, rešila sam da ovaj tekst podelim u nekoliko delova. Sledi prvi.
Aleksandra Lišanin, specijalista Javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine
Aleksandra Lišanin, specijalista Javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine

Proces genetske modifikacije se razlikuje od klasične hibridizacije, koja koristi seksualnu reprodukciju između mužjaka i ženke, da bi se dobilo potomstvo. Kod genetskog inžinjeringa se uzima jedan ili više gena od jednog živog stvora, to može biti vrus ili bakterija, čovek, bilo koja životinja ili biljka i prisilno se ubacuje u DNK (nasledni genetski deo u ćeliji) sasvim druge žive vrste.

Važno je napomenuti da se takav gen prirodno nikada ne bi mogao naći u genetskom materijalu te druge vrste. Mehanizam je otprilike ovakav – uzmete gen iz jedne vrste, na primer ribe, ubacite ga u laboratorijski pištolj i ,,upucate“ ga u ćeliju klona, na primer kukuruza. Sada svaka pojedinačna ćelija tog kukuruza ima taj klonirani (modifikovani) gen iz ribe, na primer.

U toj modifikovanoj vrsti, sada možete imati 2-10% potpuno novih gena, koji se ponašaju potpuno nepredvidivo jer u prirodi nikada ranije nisu postojali, niti bi to priroda ikada dozvolila.

Oni sada mogu delovati kao alergeni, karcinogeni, toksini, mogu praviti nutritivne probleme, mogu uticati na druge gene da se uključe ili isključe, što za posledicu ima kompromitovano zdravlje onih koji  konzumiraju takvu namirnicu a pri tome je celokupan efekat na ljudsko zdravlje potpuno nepredvidiv. To je jedan od razloga zbog čega su GMO opasni.

Drugi razlog, koji nam je u ovom trenutku monogo očigledniji, je to što se ovakve biljke prskaju smrtonosnim herbicidima.

protest-827936_1280Monsanto, najveća i najuticajnija korporacija na svetu, bavi se ovakvim genetskim modifikacijama. To je kompanija koja je započela svoj rad kao kompanija za proizvodnju hemikalija. Njhova primarna proizvodnja i danas je proizvodnja hemikalija i to, pogađate, hemikalija za tretiranje GMO kultura, odnosno, ROUND UP herbicida.

Round up bi normalno ubio svaki prirodni organizam ali ne i genetski modifikovano round up ready (round up spreman) seme.

Dakle, kompanija pravi nove, genetski modifikovane žive vrste koje mogu da se prilagode njihovim hemikalijama!?

Meni to zvuči do te mere morbidno, kao kada bi, na primer, genetski modifikovali odojčad da ne plaču, kako bi ih prilagodili razmaženim roditeljima. Ili genetski modifikujemo ljude, da im treba manje sna, kako bi više radili i doneli veći profit firmama u kojima rade.

Aktivna komponenta round up herbicida je Glifosat, hemikalija koju biljka, koja je poprskana ovim herbicidom, upija u sebe i mi takvu biljku onda jedemo. Dakle, mi ubacujemo u svoj organizam Glifosat, hemikaliju iz herbicida round up. On se ne može oprati, nalazi se u samoj biljci u veoma velikim koncentracijama.

Monsanto se nije zaustavio ni na tome. Stvoreni su genetski modifikovani organizmi koji imaju mogućnost da sami stvaraju svoje toksine, koji treba da ih odbrane od nekih napadača, insekata, pre svega. To su takozvani BT toksini. Mehanizam dejstva ovih toksina je da uništavaju digestivni trakt insekata, prave rupe u njihovim crevima i na taj način ih ubijaju. Šta mislite, šta ti toksini rade ljudskom digestivnom traktu?

Da vas podsetim, mi jedemo tu genetski modifikovanu hranu sa toksinima koji ubijaju insekte dakle, ubacujemo je direktno u naš digestivni trakt. Lako se može zaključiti da se onda to isto dešava i našim crevima.

organic-1341558_1280Naučnici su stavili gene pauka u koze da bi napravili materijal za neprobojne prsluke, stavili su gen meduze u različite životinje, kako bi one svetlele u mraku, čovekov gen u kukuruz, tako da kukuruz može biti spermicid.

U principu, na taj način se mogu mešati različita kraljevstva biljaka i životinja i to se i radi jer nema ograničenja šta se može raditi u laboratoriji a što je najgore, gotovo da ne postoje limiti šta se iz laboratorije može pustiti u prirodu, da se meša sa ljudskim genomom. To dakle, čitavu stvar čini veoma zastrašujućom.

Gen je kod koji se odnosi na oko 2 milijarde molekula i čini centar svake ćelije našeg organizma. Jedan deo tog koda, oko 2%, čini RNA , aminokiseline od kojih se stvaraju  važni proteini u organizmu. Veći deo DNK ima druge funkcije ali od tog manjeg dela RNA, sve ćelije preuzimaju kod i stvaraju aminokiseline, koje čine proteine, od kojih su sagrađeni naši enzimi, hormoni i druge supstance neophodne za naše bitisanje.

Ranije se mislilo da je sve određeno genima ali danas se zna da okolina utiče na to kako će se geni ispoljiti. Dakle, genetski determinizam se više ne smatra naučno osnovanim, već postoji koncept epigenetike, koji zapravo znači da od okoline zavisi kako će se naši geni ispoljiti. Od toga kakvu hranu jedemo, da li smo izloženi toksinima, stresovima, zračenju, hemikalijama, koliko se krećemo.

Na primer, rađena je studija u kojoj je pokazano da ishrana genetski modifikovanim organizmima, menja ekspresiju i aktivnost oko 4000 gena, tokom nekoliko nedelja.

Meni ovo zvuči strašno! A vama?

U nastavku ću govoriti o načinima modifikacije, različitim vrstama toksina kod GMO, o istraživanjima i sumornoj GMO statistici.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.