Ovom delu, u kome ću govoriti o načinima genetske modifikacije, različitim toksinima kod GMO. Naučnim istraživanjima i statistici, predhodi prvi deo.

Postoje dva načina genetske modifikacije. Prilikom prvog se koristi genski pištolj. Praktično, uzme se laboratorijski pištolj u kome se nalaze kodirani geni, koji su odabrani kao poželjni i sitne partikule zlata, i onda se to upuca u milione ćelija vrste odabrane za modifikaciju.

Aleksandra Lišanin, specijalista javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine
Aleksandra Lišanin, specijalista javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine

Drugi način je da se koristi bakterijum, za koji se zna da može da ,,provuče“ svoje gene u odabranu biljku.

Postoji mnogo načina da ovi procesi loše završe. Potrebna je izuzetna preciznost, pre svega, a način i pristup genima je potpuno nasumičan. Možete oštetiti ili uništiti gene, postaviti gene na pogrešan hromozom, itd. Postoji, dakle, mnogo ometajućih činilaca.

Genetska modifikacija je započeta pre oko 20 godina. I to je potpuno drugačiji proces od hibridizacije. Hibridizacija je seks, zapravo.

Oba roditelja doniraju svoj genetski kod koji se prepliće na prirodan način u novostvorenoj jedinki i dobija određene osobine. Hibridizacijom mi utičemo na to koje će se dve jedinke pariti i na taj način potenciramo određene poželjne osobine.

Ljudi, na primer, ukoliko žele da im dete bude pametno, biraju pametnog partnera ili ukoliko žele da bude melez ili da ima kovrdžavu kosu, biraju nekoga afričkog porekla. Ljudi se bave hibridizacijom hiljadama godina i nikada zbog toga nisu imali problema.

Međutim, kada razbijete prirodne genetske barijere jedne vrste i na potpuno isforsiran i veštački način ubacujete gene potpuno drugačijeg živog bića, što se normalno u prirodi nikada ne bi moglo dogoditi, stvarate nesagledive posledice, koje se nikada ne bi mogle dogoditi tokom normalne seksualne reprodukcije. To je igranje sa najosetljivijim, najinteligentnijim i najsuptilnijim segmentom koji je priroda stvorila.

Najčešće posledice genetskog inženjeringa su iznenađenja. To znači da niko zapravo ne može da pretpostavi šta će se tačno desiti, čak ni oni naučnici koji se time bave.

Francuski naučnik, profesor Seralini, svojevremeno je dobio zadatak da oceni GMO za francusku i evropsku vladu. Kada je analizirao neke od Monsantovih studija, rađenih na kukuruzu, bio je šokiran kada je shvatio da u nekima ima više od 50 različitih parametara koji su statistički značajni, a nisu prikazani jer govore o zdravstvenim posledicama ishrane takvim kukuruzom.

Monsanto je, naravno, pokušao da ospori njegove zaključke. Nakon više sudskih procesa i ”curenj” nekih dokumenata, najzad je mogao da objavi svoje analize i da pokaže da sve tri verzije Monsantovog kukuruza pokazuju toksičnost, tokom 90 dana, koliko je trajala Monsantova studija.

Onda je odlučio da produži jednu od Monsantovih studija, onu koja se odnosi na round up ready kukuruz. Odlučio je da testira mnogo više parametara nego što je to Monsanto radio. I, učinio je nešto sjajno! Hranio je jednu grupu pacova round up ready kukuruzom, koji je i prskan round up herbicidom, kako se inače radi na poljima. Ali, hteo je da bude precizan i da utvrdi šta od parametara i koliko ima uticaja na zdravlje.

Da li je značajniji herbicid round up ili sama genetska modifikacija. Zbog toga je druga grupa pacova jela round up ready kukuruz, koji nije bio prskan herbicidom, a trećoj grupi je dodat samo herbicid, bez genetski modifikovanog kukuruza.

Devedesetodnevnu studiju je produžio na dve godine. Nakon dve godine, sve tri grupe pacova su imale višestruke, masivne tumore. Tumore veličine 25% njihovog tela. Mnogi od njih su bili maligni. Mnogi su preuranjeno umrli, mnogi su imali oštećenje jetre, bubrega i hipofize, kao i hormonske promene.

Ovo istraživanje je značajno zato što je prof. Serolini koristio iste metode, iste sorte kukuruza, isti herbicid i iste pacove kao i Monsanto u svojim studijama.

Genetski modifikovana hrana, koja dospeva na tržište je na isti način tretirana kao i ovaj kukuruz iz eksperimenta. I, onda nam establišment to servira kao bezbednu hranu!? Mi to treba da jedemo i da hranimo time decu?!

Mi, zapravo, još uvek nemamo dovoljno znanja o tome na koji način GMO stvara tumore i kancere. Trenutno, imamo mnogo više znanja o toksičnom delovanju round up herbicida (herbicida koji se koristi za zaštitu GMO biljaka).

***

Nastavak sledi naredne subote.