Aktivni sastojak Round up herbicida je Glifosat.

Glifosat je deklarisan u martu 2015, od strane komiteta Svetske zdravstvene organizacije, kao verovatni karcinogen. Šta to znači?!

Aleksandra Lišanin, specijalista Javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine
Aleksandra Lišanin, specijalista Javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine

To znači da Svetska zdravstvena organizacija priznaje da Glifosat izaziva karcinome kod životinja i da izaziva genske mutacije kod ljudi, što je jedan korak do razvoja karcinoma.

Kada bi SZO mogla da vrši klinička istraživanja na ljudima, označili bi ga kao sigurno kancerogenog (prim. aut.).

Statistika pokazuje visok porast karcinoma jetre i žučne kese, od 1996. godine, u krajevima u kojima je započeta proizvodnja GMO kultura i njihovo posledično prskanje round up herbicidom. Dakle, porast incidence ovih karcinoma  se u potpunosti poklapa sa početkom korišćenja Glifosata.

Drugi statistički izvori pokazuju isti trend porasta karcinoma bubrega i bešike, karcinoma štitaste žlezde, akutne mijeloidne leukemije. Statistika nesumnjivo pokazuje da je u Americi, sa porastom broja hektara pod GMO sojom i kukuruzom, proporcionalno poraslo korišćenje glifosata i sa njim, takođe, proporcionalno, incidenca karcinoma. U nauci, gotovo da nema boljeg dokaza od ovog.

Naučnik, Antoni Samson, koji  je u jednom trenutku bio zadužen za evaluaciju Monsantovih istraživanja, došao je do zaključka da je bukvalno svaki organ ispitivanih životinja imao tumore ili karcinome.

Jasno je da su Monsantu bili poznati dokazi o tumorima i karcinomima još sedamdesetih godina prošlog veka. Zato su koristili veoma nenaučne metode kako bi prilagodili zaključke istraživanja. U osnovi su koristili takozvanu ,,duvansku nauku“. Taj sistem izvrtanja činjenica je svojevremeno, pedesetih godina, koristila duvanska industrija kako bi cigarete bile označene kao netoksične. Čak je postojala i televizijska reklama u kojoj su dva lekara promovisala pušenje cigareta kao zdravu naviku. Obojica su umrla prilično mlada od posledica pušenja.

Dakle, ,,duvanska nauka“ podrazumeva da kada prilikom istraživanja potplaćeni naučnici naiđu na problem, koji je statistički značajan, uključe rezultate iz drugih studija, koje nemaju veze sa njihovom studijom i prave poređenje.

Ukoliko problem u drugoj studiji nije bio statistički značajan, prostim poređenjem bi konstatovali da ni u njihovoj studiji nije statistički značajan. To je potpuno nenaučan pristup i takav način tumačenja rezultata u potpunosti urušava naučni metod.

S druge strane, imamo dokaze iz Argentine, na primer, gde su se milioni hektara GM zasada zaprašivali avionima, prskajući po seljacima, ostalim kulturama, deci koja su živela u blizini. U tim regijama incidenca karcinoma je porasla za 300%, negde i više, a incidenca defekata novorođenčadi za 400%. Zbog toga je preko 30000 argentinskih lekara apelovalo da se napusti proizvodnja GM kultura. Danas je, na sreću, u celom svetu trend napuštanja gajenja GM kultura. Nadam se da će naši političari to imati u vidu prilikom budućeg delovanja.

Mehanizmi delovanja round ap-a su različiti. Round up doprinosi razvoju propustljivih creva. Propustljiva creva su, banalno rečeno, rupe u crevima.

Propustljiva creva su propusti koji nastaju između ćelija u crevnom zidu. Obično nastaju zbog disbalansa crevnih bakterija. Taj disbalans najčešće nastaje zbog upotrebe antibiotika.

Podsećam vas da je round up sistemski antibiotik. On služi da ubije insekte i ostale žive stvorove, koji bi eventualno ugrozili GM kulturu. Anti bios-protiv života. On ubija laktobacilus, bifidoakterije i ostale bakterije koje nam trebaju, one koje plaćamo prilikom kupovine probiotika. To dopušta prekomerni rast štetnim mikroorganizmima, kao što su: salmonela, ešerihija koli, kandida.

Ovi patogeni mikroorganizmi čine puno štete u našem organizmu a jedna od njih je i stvaranje propustljivih creva. Dakle, nalazimo se u začaranom krugu ili narodski vrzinom kolu.

Propustljiva creva su jedan od uzročnika nastanka karcinoma, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, srčanih oboljenja, autoimunih oboljenja, glutenske osetljivosti i alergija, raznih upalnih procesa.

GM industrija, na primer, tvrdi da BT toksin ne može negativno uticati na sisare ali mnoge objavljene naučne studije (mnoge se nalaze ispod ovog teksta) pokazuju da on izaziva reakcije imunog sistema u pacovima, dakle sisarima, oštećujući im digestivni trakt. Takva oštećenja dovode do toga da naša creva, osim što u krvotok propuštaju delove nedovoljno svarene hrane, stvarajući autoimune reakcije, propuštaju i sam BT toksin i druge toksine iz hrane i okruženja. To, na kraju, dovodi do teških zdravstvenih poremećaja. Prema eksperimentima rađenim na miševima (na ljudima još nisu dozvoljeni), ukoliko BT toksin dospe u krvotok, što se dešava ako su nam creva propusna, postaje citotoksičan. To znači da je toksičan za svaku pojedinu ćeliju u našem organizmu. Naročito su oštećenju podložni eritrociti (crvene krvne ćelije) a njihovo oštećenje lako dovodi do leukemije, na primer.

Jedno istraživanje je pokazalo da 93% trudnica u Kanadi ima BT toksin u krvi! Takođe, preko 80% novorođenčadi, koja nikada ni sa čim nisu hranjena, ima ovaj otrov u krvi.

Za round up, kao i za BT toksin je dokazano teratogeno dejstvo (toksično delovanje na fetus). Ukoliko ovaj otrov dospe u krv fetusa lako može da probije krvno moždanu barijeru i dospe u mozak još nerođenog deteta.

BT toksin bi zapravo trebalo da se vrlo brzo ,,ispira“ iz naše krvi. Zašto ga onda 93% trudnica ima u cirkulaciji? Jedno objašnjenje bi bilo da je američko tržište, računajući i Kanadu, toliko preplavljeno ovim otrovima da se oni nalaze svuda – u svakoj industrijskoj namirnici, u mleku, u mesu životinja… Podsetiću vas da BT toksin nije poprskan po biljci već je biljka tako genetski modifikovana da sama proizvodi BT toksin. Dakle, takve biljke su fabrike za proizvodnju pesticida.

Drugo objašnjenje, koje je možda i verovatnije, mada je potpuno zastrašujuće, je da se modifikovan gen iz GMO integriše, odnosno ugradi u ćelije našeg mikrobioma (bakterijska flora) i tu nastavi da funkcioniše. To praktično znači da mi onda postajemo živa fabrika za proizvodnju pesticida koji nas onda konstantno truje.

Da li i dalje mislite da su za epidemiju autizma, poremećaja pažnje, hiperaktivnost, drastično povećanu stopu oboljevanja od karcinoma, autoimunih bolesti, dijabetesa i drugih krivi naši loši geni? Da je tako, zar onda naši preci ne bi bolovali od istih, bar u određenoj meri?!

***

Sledeći put ću govoriti o tome kako i koliko možemo da se zaštitimo.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.