Uvođenje mleka u ishranu je započeto zbog otkrića vrednosti proteina.

Industrijska revolucija je ljude izmestila sa polja i seoskog načina života i ishrane, čime je neuhranjenost porasla kao nikada u istoriji. Radnička klasa je postal slabašna i sitna, neupotrebljiva za težak rad ili ratovanje.

Aleksandra Lišanin, specijalista Javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine
Aleksandra Lišanin, specijalista Javnog zdravlja, nutricionista-dijetetičar, praktičar funkcionalne medicine

Otkriće da proteini podstiču rast je dovelo do favorizovanja mesa, jaja i mlečnih proizvoda.

Sećate se možda, uvođenja obavezne mlečne užine u škole, pedesetih godina prošlog veka?

Mleko, bogato proteinima i kalcijumom, promovisano je kao esencijalna hrana za decu. Epidemija osteoporoze, upravo tih generacija, dovela je do još većeg porasta konzumacije mleka i proizvoda. Međutim, gledajući naučne dokaze, možemo tvrditi gotovo suprotno od onoga što je rasprostranjeno verovanje.

Konzumacija mlečnih proizvoda je povezana sa srčanim oboljenjima, više nego bilo koja druga grupa namirnica, čak i meso. Alergija na kravlje mleko, ne samo što je izuzetno česta, naročito među malom decom, već je i potencijalno veoma opasna jer je vezana za sindrom iznenadne dečije smrti i crevna krvarenja.

Mleko i proizvodi se smatraju jednim od vodećih uzroka nastanka hormonski zavisnih karcinoma (dojke, prostate), o čemu sam ranije pisala.

Rano uvođenje kravljeg mleka u ishranu se smatra potencijalnim uzročnikom nastanka juvenilnog dijabetesa (dijabetes tip 1 ili dečiji dijabetes). I kao šlag na tortu, vodeći naučnici današnjice, smatraju da je uzrok epidemije osteoporoze, prevelika konzumacija mleka i mlečnih proizvoda.

Pij mleko da ti kosti budu jake!

glass-1587258_1280

Danas se zapadni svet suočava sa epidemijom ovog stanja a najčešće su pogođene žene u menopauzi. Naime estrogen, čija proizvodnja prestaje u menopauzi, ima značajnu funkciju u apsorpciji kalcijuma. Pokušaji dodavanja estrogena ili kalcijuma ili estrogena i kalcijuma zajedno, nisu dali dobre rezultate u sprečavanju nastanka osteoporoze.

Ako pogledamo različite kulture i njihove navike u ishrani, zapažamo da postoje oni narodi kod kojih se osteoporoza uopšte ne javlja i suprotno, oni koje je zahvatila epidemija. Bantu pleme u Africi na primer, ne poznaje problem osteoporoze uopšte, iako je njihov prosečan dnevni unos kalcijuma samo 400 mg.

Eskimi unose velike količine kalcijuma ali imaju izuzetno visoku incidencu osteoporoze. Šta imaju zajedničko sva mesta sa visokom incidencom osteoporoze? Odgovor je: ,,Previše proteina u ishrani”.

milk-1385548_1280Organizam ne toleriše promene u pH vrednosti tkiva, a normalan pH je blago bazni. Zbog toga organizam pokušava da neutrališe kiselinu koristeći najveći izvor alkalnih materija – kalcijum iz kostiju.

Dakle, što više proteina unosite, više vam je kalcijuma potrebno. Međutim, nekoliko studija je pokazalo da dodavanje još većih količina kalcijuma, uz uobičajeno konzumiranje mleka, nije pomoglo u zaštiti od osteoporoze. Moram da naglasim da količina kalcijuma koja se dodaje ishrani ima svoje granice. Ukoliko se pretera sa kalcijumom mogu nastupiti ozbiljni zdravstveni poremećaji.

Oni se u organizmu nalaze u određenom odnosu i ako se taj odnos poremeti može doći do preteranog gubitka kalcijuma iz kostiju. U odnosu na majčino mleko, u kravljem mleku se nalazi tri puta više proteina i značajno više kalcijuma ali odnos fosfora i kalcijuma nije odgovarajući za ljudske jedinke jer fosfora ima previše. To doprinosi gubitku kalcijuma.

Kardiovaskularne bolesti i karcinomi

Mleko je najznačajniji izvor estrogena i progesterona u ljudskoj ishrani. Danas se krave gaje u stanju produžene laktacije, veštački. To znači da su krave prepune hormona i to konstantno. Samo dve nedelje pred teljenje prestaje muža steone krave. Estrogen je pokazao nesumnjivu korelaciju sa porastom srčanih oboljenja i hormonski zavisnih karcinoma. Osim toga, zasićene masti koje se u mleku i proizvodima nalaze, odavno su povezane sa povećanim rizikom od nastanka kardiovaskularnih oboljenja.

A bebe?

baby-472922_1280

Međutim, najveći broj majki danas, doji decu veoma kratko. Kada prestanu da ih doje ili još u periodu dojenja, dodaju im ,,mlečne formule”. Mlečne formule se proizvode industrijski, od kravljeg, ne od ljudskog mleka. Iako su ove formule ,,adaptirane”, odatle naziv adaptirano mleko, postoje veoma značajne razlike u odnosu na humano mleko. Nivo fosfora, proteina, kalcijuma i esencijalnih masnih kiselina, kao i vrsta makronutrijenata se i dalje, veoma razlikuje.

Zbog toga se kod velikog broja dece javlja alergija na kravlje mleko. Uobičajeni simptomi su dijareja, povraćanje, bolovi u stomaku, ekcem, kožne reakcije, astma i nesanica. Jedan od najvećih problema kod ishrane dece kravljim mlekom je nedostatak gvožđa.

Netolerancija na mleko

Nažalost, testovi koji se koriste u dijagnostikovanju ovih problema nisu naročito pouzdani i stoga je ELIMINACIONA DIJETA jedini pouzdan način da se utvrdi da li je neko netolerantan na određenu namirnicu.

yogurt-1612783_1280

Poznato je da sa godinama ljudi gube sposobnost da vare laktozu, odnosno smanjuje se nivo proizvodnje enzima laktaze. U tom smislu, treba se zapitati, da li je priroda možda odredila da nam, u odraslom dobu, mleko nije potrebno?

Simptomi ove netolerancije mogu biti nadimanje, bolovi u stomaku, dijareja, mučnina, umor. Međutim, u najčešće simptome spadaju hronično zapušen nos, preterana proizvodnja mukusa (sekreta disajnih organa), problem sa disajnim putevima, ekcem, astma. Ukoliko je problem samo u netolerisanju laktoze, možete probati sa uzimanjem kiselomlečnih proizvoda, gde su šećeri fermentisani.

Oni ponekada, mogu tolerisati kozije mleko, obzirom da se u mleku ovih životinja javljaju različiti tipovi kazeina, osnovnog  proteina mleka. Interesantno je da puter, koji sadrži veoma male količine proteina ili GI puter, koji ih ne sadrži uopšte, gotovo nikada ne izazivaju netoleranciju i autoimune reakcije.

yogurt-1442034_1280Da li nam treba mleko?

Svesna sam da je u našem društvu odbacivanje mleka, kao osnovne životne namirnice, teško prihvatljivo.

Međutim, ako sagledamo činjenice, koje govore u prilog tome koliko su mleko i proizvodi u korelaciji sa porastom hroničnih oboljenja, ako svakodnevno viđam ljude koji izbacivanjem mleka i proizvoda iz ishrane postignu izuzetne rezultate na polju poboljšanja svog zdravstvenog stanja, onda nemam sumnju da treba, makar smanjiti unos ovih proizvoda. Ne samo da je moguće zdravo se hraniti bez mleka i mlečnih proizvoda, već to mnogim ljudima daje priliku da u jelovnik uvrste mnoge druge vrste namirnica, koje imaju daleko veći benefit za njihovo zdravlje.

Na primer, u nedostatku mleka, ljudi često počinju da, uz obrok, piju sveže ceđene sokove od povrća ili napitke od voća, koji imaju dokazano pozitivno dejstvo na ljudsko zdravlje. Podrazumeva se da se u takve napitke ne dodaju zaslađivači.

Već sam naglasila i objasnila zašto mleko nije najbolji izvor ovih supstanci. Ipak, treba da naglasim i to da postoje mnogi, bolji izvori ovih materija u hrani oko nas. Oni koji neće izazvati alergijske reakcije i netoleranciju, kardiovaskularne, autoimune bolesti i karcinome. Najbolji izvori proteina su meso i jaja. Sa njima, doduše ne treba preterivati takođe, jer količina proteina potrebna odrasloj, zdravoj osobi, ne prelazi stotinak grama, dnevno.

Što se kalcijuma tiče, dobri izvori su  orašasti plodovi, semenke, određene vrste povrća (spanać, kupus, kelj, šargarepa). Što se tiče vitamina D, kojim mleko obiluje, odlični izvori su jaja, meso, neke ribe i naravno, Sunce.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.