Da li ste nekad čuli da je neko sebi rekao – nezadovoljna/an sam jer mi nedostaje malo pameti? Sem, možda, u šali!

Razumljivo, jer bi suočila/o sebe sa nerealnim zahtevom da nekako nadomesti taj nedostatak. Sa određenom „količinom“ pameti se rađamo jednako kao i sa određenim telesnim predispozicijama.

Pamet, odnosno, inteligenciju ne možemo promeniti i unaprediti tokom života.

Međutim, zahvaljujući pameti možemo unaprediti neke sposobnosti i veštine, kao, na primer, memoriju, pažnju, stil razmišljanja i zaključivanja, veštine komunikacije, prepoznavanje i korigovanje neadekvatnih emocionalnih reakcija i sl.

Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize
Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize

 

Kako to da sa pameću tokom života uglavnom budemo zadovoljni, dok kada je reč o fizičkom izgledu skloni da nekritički usvajamo neke opšte društvene standarde i prema njima, po svaku cenu, merimo vrednost sopstvene fizičke pojave?

Možda zato što je pamet nemerljiva golim okom i nije u svakom trenutku na uvidu javnosti, kao fizički izgled, pa možemo da se prošvercujemo?!

Čini se da priželjkivanje da smo pametni kao neko, nije toliko rasprostranjena pojava.

Dok, gotovo, svakodnevno čujemo nezadovoljstvo svojim proporcijama ili nekim delom tela, što dalje zahteva hitnu dijetu, odlazak u teretanu, aerobik, a sve češće i odlazak kod estetskog hirurga, sa željom da se postigne izgled po uzoru na nekog. Obično je to neka poznata ličnost.

Može se reći da nam je kroz evoluciju u genima zapisano da je glavna odlika žene lepota, a muškarca snaga.

Muškarci su fizički snažniji, a žene lepši pol. I pored te činjenice i jedni i drugi nastoje u izvesnoj meri naglasiti svoje atribute snage, odnosno, lepote.

Međutim, muškarci više ne odlaze u lov da bi obezbedili golu egzistenciju  svojoj porodici, već neki upražnjavaju tu delatnost iz ličnog zadovoljstva ili su je zamenili nekim drugim vidom rekreacije opet samo za svoje zadovoljstvo.

Prema tome, logično bi bilo da je žena sve manje motivisana da se ulepšava kako bi se svidela muškarcu već da ulepšavanje čini iz ličnog zadovoljstva, da uživa u sopstvenoj lepoti.

Relacija odnosa drugih prema nama, odnosno, svest o doživljaju drugih o našim sposobnostima i našem celokupnom izrazu ličnosti, veoma je važna od našeg rođenja pa do perioda adolescencije.

U periodu adolescencije poruke o fizičkom izgledu postaju posebno važne.

Ovaj period života se može izjednačiti sa prvom godinom života po jednako naglim razvojnim promenama. Pritom, u adolescenciji svesno i često emotivno burno pratimo promene koje se dešavaju u nama i na nama. Slika o sebi je sve više pod uticajem promene tela, očekivanja i poruka koje nam sredina šalje u vezi sa standardima lepog ili poželjnog izgleda.

Tako, devojke sve više jačaju uverenje o značaju „poželjnog“ fizičkog izgleda kako bi postigle socijalni uspeh. Ideja o dostizanju idealne telesne težine i proporcija tela omogući će i mnoge druge socijalne i emotivne dobiti, posebno kada je reč o privlačnosti za suprotan pol.

Idealan fizički izgled obezbediće ili bar povećati šansu za prihvatanjem, uvažavanjem, ljubavlju. To su najčešća uverenja koja dominiraju u tom dobu.

Nakon tog perioda svest o sopstvenim kapacitetima ličnosti, sposobnostima, veštinama, sopstvena slika o svom telu trebalo bi da preuzima glavnu ulogu u upravljanju životom jedne osobe.

Kako to da slika o sopstvenom telu i u zrelom dobu ostaje pod jakim uticajem spoljašnjih standarda lepote?!

Razumljivo je da želimo da izgledamo lepo i privlačno. Međutim, ako smo usvojile imperative, „Moram da budem lepa“, u ozbiljnom smo problemu doživljaja realnosti!

Sa „moram“  fokusirani smo na „opstanak“ pa usvajamo šeme nametnute spolja bez kritičkog promišljanja.Da li je moguće da moje telo odgovori na takve zahteve ili kakvu realnu dobit bih imala kada bi moj struk bio uži, noge duže, grudi i zadnjica na propisanoj nadmorskoj visini i propisanog oblika? Da li su to zaista važni uslovi da budem prihvaćena, uvažena i voljena? Da li je to stanje koje će me učiniti zaista zadovoljnom i srećnom?

Što smo više uvereni u „moram“, više patimo.

Posebno danas kada kozmetička industrija agresivno nastupa u promovisanju svojih čarobnih preparata za podmlađivanje, ulepšavanje, sa nerealnim duplim porukama: „Ne smeš sebi dozvoliti pored naših preparata da druge izgledaju bolje od tebe!“ skrivena poruka je „Ne smeš biti zadovoljna!“

Jer, šta je mera savršenog izgleda? Postoji li definicija savršenstva u koju svi možemo da se uklopimo?

Uglavnom, pod savršenstvom podrazumevamo posebnost.

Zašto bi onda težile savršenstvu koje nam propagira univerzalnost?  Pritom je nejasno definisano i iz sezone u sezonu promenljivo?

Posebnost već imamo i izražavamo je autentičnim celokupnim sklopom ličnosti, uključijući i doživljaj slike sopstvenog tela.

Ako težimo savršenstvu treba da je posmatramo baš kao autentičnost jer autentičnost je jedino realno savršenstvo – posebnost!

Savet za dijetu

U narednih nedelju dana izbacite iz konzumacije prisilne misli „moram da oslabim“, „moram da se zategnem“, „moram da izgledam savršeno“.

Ne strahujte da ćete biti gladne jer ćete koristiti misli koje počinju sa Želim, a podstiču vaše realne mogućnosti i vrednosti!

Vaše telo zaslužuje da ga bezuslovno volite!

***

Ukoliko želite da dogovorite konsultacije sa Aleksandrom, individualno, putem Skajpa, pošaljite joj poruku na e-mail adresu: aleksandragolubovic5@gmail.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.