Imaš li hrabrosti za promene?!

Često se u radu sa klijentima susrećem sa konstatacijom ili pitanjem – Nemam hrabrosti da… Kako da sebe motivišem za promenu…?

Aleksandra Golubović,  psihološkinja i pesihoterapeutkinja transakcione analize

“Definicija hrabrosti podrazumeva upornost u našem verovanju i odlučnost u našem delovanju bez obzira na spoljne faktore, ponajviše na kritiku i strah.” Emerson

Ako se javi i ojača sumnja u vlastite sposobnosti, strah zauzima mesto hrabrosti.

Strah se tada može na različite načine predstaviti i često veoma uspešno sabotirati samu osobu. Strah od neznanja, novog, greške, odbacivanja ili neprihvatanja od važnih drugih osoba, strah od razočarenja, strah od napora (da li ću moći?!) koji treba uložiti u promenu…sve to mogli bi da objedinimo strahom od neuspeha!

Rođenjem smo stekli tzv. matricu Referentnog okvira – strukturu koja nam omogućava da u njoj ispisujemo i skladištimo svoje iskustvo od prvog do poslednjeg dana života, i tako formiramo svoj vrednosni sistem. Na taj način Referentni okvir omogućuje da se orijentišemo u odnosu na druge, svet i sebe, u skladu sa protokom vremena, nužnim sazrevanjem i promenama u nama i oko nas. Međutim, naša potreba za sigurnošću je veoma snažna i svakim mogućim istupanjem u nepoznati deo polja našeg RO i van njega, alarmira sistem da preispita da li je promena rizična ili ugrožavajuća za samu osobu.

Photo by Taylor Bryant on Unsplash

Zašto čak i kada se uverimo da je promena dobra za nas izostaje odluka i povlačimo se u staru i ušuškanu naučenu poziciju? Držimo se poznatog k’o pijan plota!

Pretpostavljam da postoje različiti arhitektonski tipovi pčelinjih košnica. Isto tako, pretpostavljam da je većini poznat tip košnice koje imaju nekoliko ramova sa saćem vertikalno poređanih jednih do drugih. Ne bih ulazila u ozbiljnije proučavanje pčelinjeg društva. Pčelice izvlače heksagone u vosku tako što se kreću od kraja ramova ka njihovoj sredini, nepogrešivo. Drugim rečima, nema objašnjenja kako ne nastane greška u dimenziji heksagona koji se na kraju formira u sredini saća. Možda bismo voleli, ali ne možemo sve da znamo, neka nešto ostane tajna prirode, Stvaraoca, kako god.

Tako je i sa našim Referentnim okvirom – moglo bi se reći da je analogan saću. Kao što sam navela, to je genetska matrica naših vrednosti, ali i mogućnosti, šansi.

Da li ste se zapitali koliko ste “heksagona” u vašem RO otkrili i aktivirali, i kako ih koristite?

Photo by Jon Tyson on Unsplash

U pčelinjem društvu postoji red, pravila ponašanja kojima poštuju zakone prirode i redosled kako nektarom popunjavaju saće. Tako i naš rod, u prvim danima života najpre ispunjava onaj deo saća u svojoj matrici kojim razvija sposobnosti neophodne za preživljavanje.

Najpre se razvija onaj deo koji pomaže da struktuiramo čula, na šta u velikoj meri utiče sredina u kojoj živimo.

Na primer, neka istraživanja kažu da postoji više od osamdeset vrsta snežnih pahulja. Eskimi su, sasvim sigurno, narod koji ima najrazvijeniju vizuelnu sposobnost razlikovanja pahulja. U njihovom RO je od velikog značaja imati ovu sposobnost razvijenu.

Sredina i prirodne pojave u njoj su jedna vrsta stimulusa, a nekad i determinanta našeg RO. Druga vrsta stimulusa, odnosno, determinanti su druge osobe. I to, najpre važni drugi – roditelji, porodica, vaspitači.

U najranijim periodima života dominantna je autoadaptacija, odnosno, prilagođavanje na spoljni svet usvajanjem roditeljskih Referentnih Okvira. Ukoliko je neki deo roditeljskog vrednosnog sistema u skladu sa realnošću, onda predstavlja stimulus, ukoliko nije, lako postaje ograničenje.

Foto Jenner Vandenhoek

Tri važna faktora u vidu pitanja, Šta svet (kontekst) zahteva? /Šta drugi očekuju? /Šta ja želim? – trebalo bi podjednako da utiču na sadržinu, dinamiku i ispoljavanje našeg RO.

Kada je fokus veći na zahtevima sveta i očekivanjima drugih, osoba je u slabom kontaktu sa sopstvenim željama ili neke od njih čak nije ni osvestila.

Zanemarivanje važnosti kontakta sa sopstvenim željama osobu održava u tzv. “Zoni komfora”, zoni egzinstecncijalne sigurnosti. Snažan uticaj zahteva sredine utiče na zadržavanje osobe u zoni materijalne sigurnosti, dok pripisivanje veće važnosti uticaja očekivanja drugih, osobu zadržava u zoni psihološke sigurnosti.

Kada ti uticaji nemaju realnog potkrepljenja u našim željama, već su rezultat naučenog i navike da se funkcioniše u poznatom, lako usporavaju, a nekad i sprečavaju, dalji razvoj ličnosti.

Photo by Sam Burriss on Unsplash

Psihološka sigurnost je naš doživljaj da nas drugi vide kao osobu na određen način, tako dobijamo potvrdu da postojimo kao osoba u datom kontekstu.

Ako se više oslanjamo na sliku drugih o nama, a ona je nekad neadekvatna, nedovoljna ili izostaje, javlja se strah.

Biti u kontaktu sa sopstvenim željama znači da smo aktivni prema sredini, drugima, tražimo interakciju, povezujemo se, razvijamo kreativnost, izazivamo promene kojima unapređujemo kvalitet sopstvenog života i života drugih.

Svesnost o matrici koja nam je rođenjem data kao potencijal, sa brojnim “heksagonima”, treba da budi našu radoznalost i naše samoodgovorno ponašanje prema našim kapacitetima.

Photo by Will Swann on Unsplash

Takođe, motiviše nas da se hrabro upustimo u avanturu izvan naučenog i poznatog, po cenu greške. Van zone poznatog dajemo sebi šansu da razlikujemo nametnuta očekivanja od naših želja. Napor doživljavamo tada kao uživanje u angažovanju koje vodi ispunjenju naših želja, i tako obogaćujemo vrednost slike sopstvene ličnosti u sopstvenim očima, a to se zove samopoštovanje.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.