U odnosu na ostala bića, mi smo bića koja pored potreba imamo i želje. Tako stalno težimo unapređenju kvaliteta života prema sopstvenim kriterijumima lične sreće i zadovoljstva.

Kada se fokusiramo na cilj i zadamo rok postajemo osetljiviji na doživljaj neuspeha, jer pored neuspeha imamo doživljaj propuštene prilike, gubitak šanse. Sa druge strane, kada postignemo uspeh, često ne zastanemo da uživamo u tom trenuku već postavljamo nove ciljeve i već imamo nova očekivanja.

Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize
Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize

Pročitajte i ovo: Kako da pokrenemo energiju zimi

Ako godinu koja je na izmaku analiziramo iz pozicije šta je to što smo propustili ili nismo dobro uradili, fokusiramo se na loše događaje i neuspehe. Ovakva pozicija već deluje depresivno, zar ne?  Ali, sami je biramo!

Rezultati mnogih istraživanja ukazuju na pad raspoloženja stanovništva u različitim delovima sveta na početku Nove godine.

Pročitajte i ovo: Strast kao (ne)prijatelj partnerske ljubavi

U nastojanju da se objasni takva pojava sada se služimo terminima „praznična depresija“ ili „postpraznična depresija“. Ono što nije dobro u svemu tome jeste sklonost da se takve promene raspoloženja „pakuju“ u moguće psihijatrijske dijagnoze. Već sama reč depresija zvuči dovoljno zabrinjavajuće. Ono što relaksira jeste pridev „praznična“ ili „postpraznična“ jer ukazuje na prolaznost, privremeno stanje. Međutim, samo stanje bi se moglo opisati kao trenutni pad energije.

Pročitajte i ovo: Zašto je prvi brak uspešniji od drugog

Šta je uzrok i koji su simptomi „postpraznične depresije“?

Pri tom hladni dani utiču i da više vremena provodimo u zatvorenom prostoru i imamo manje socijalnih kontakata, što takođe utiče na pad raspoloženja. U decembru većina oseti neku vrstu euforije, jer se bliže Božići, kod nas i dve Nove godine, slave. Period godine kada smo češće u prilici da se opustimo, zabavljamo, osetimo slobodnim i rasterećenim.

Pročitajte i ovo: Kada brak ne treba spašavati

Euforija je stanje kada su hormoni dobrog raspoloženja povišeni, ali takvo stanje ne može dugo da traje i čim dođe do pada nivoa pomenutih hormona, osećamo se umorno, iscrpljeno. Taj doživljaj je sličan stanjima kada doživljavamo tugu pa onda to da tumačimo padom raspoloženja.

Pročitajte i ovo: Toksični odnos i njegovi pokazatelji

U svakom slučaju, nakon svega toga vraćamo se u svakodnevnicu, umorni od preteranog uživanja u jelu i piću, od češćih porodičnih skupova i druženja, nego što smo inače navikli. Ponekad imamo doživljaj da nas je toliko druženja iscrpelo.

U tome ima istine jer svako od nas ima potrebu da dnevno provede jedan deo vremena sam sa sobom. Ukoliko duži vremenski period sebi to ne priuštimo javlja se osećaj umora, nezadovoljstva, uznemirenosti.

Pročitajte i ovo: Zašto se razočaramo u ljubav

Često i ne prepoznajemo, nemamo uvid zašto se tako osećamo. Trenutni pad energije koji mi doživljavamo kao pad raspoloženja je proces adaptacije na svakodnevnicu nakon praznovanja.

Opisano raspoloženje i emocije s obzirom na to da su neprijatne i ukoliko potraju duže ili budu intenzivniji pre nam ukazuju da nečim nismo zadovoljni i da to najverovatnije nema veze sa post prazničnom depresijom.

Pročitajte i ovo: Kako narodnjaci utiču na potisnute emocije

Postavlja se pitanje, da li smo u analizi prethodne godine prioritet dali uspesima ili neuspesima, prijatnim ili neprijatnim događajima.

Ukoliko smo skloni da više pažnje posvećujemo neuspesima verovatno je da ćemo imati doživljaj bespomoćnosti jer smo svesni vremena i truda koji smo ulagali, a očekivani uspeh je izostao.

Pročitajte i ovo: Prava procena donosi pravi odnos prema partnerskoj vezi

Sa druge strane, ako smo vreme praznovanja doživeli nerealno, kao način da prevaziđemo neprijatne emocije, zapašćemo u novi problem.

Drugim rečima, bićemo razočarani kada se nakon praznovanja suočimo sa realnošću koja je, u stvari, sve vreme prisutna. Tada je moguće da se aktiviraju tzv. disfunkcionalne misli ili iskrivljena uverenja što dalje upravo utiče na doživljaj opisanih emocija, a koje ukazuju na depresivne simptome.

Pročitajte i ovo: Kako prevazići preljubu

Takva iskrivljena uverenja, odnosno, disfunkcionalne misli se u ovom slučaju mogu ticati ocenjivanja sopstvenih vrednosti, sposobnosti. „Prošla je još jedna godina, a još nisam… nikad neću…, …upropastio/la sam još jednu godinu…“, „… opet nisam imao/la sreće u ljubavi, sve ispočetka, dokle?“ i sl.

Reč je o tome da osoba takva uverenja o sebi ne doživljava kao nerealna i prepozna ih uvek kada doživi neuspeh kao dokaz svoje „nesposobnosti“. Vrlo često se takva uverenja vezuju za neke vremenske rokove.

Pročitajte i ovo: Šta da radiš kad sretneš ljubav svog života u pogrešno vreme

Kako je kraj godine idealno vreme da se preispitamo šta smo postigli, a šta nismo tokom 365 dana, vrlo često se desi da neostvarenjem neke želje tokom jedne godine sa ovakvim uverenjima sebi pripišemo nesposobnost da možemo da postignemo uspeh.

Doživljaj „postpraznične depresije“ intenzivniji je kod onih koji su skloni da pesimistički interpretiraju događaje, odnosno, onih koji otpisuju svoje realne uspehe i postignuća bez obzira na to da li ti uspesi imaju veći ili manji uticaj na tok života.

Pročitajte i ovo: Da li ja imam pravo na sreću?

Kako prevazići „postprazničnu depresiju“?

Pročitajte i ovo: Šta bi muškarci voleli da znaju

Pritom, ne analizirati značaj pojedinih događaja za ukupni doživljaj sreće i zadovoljstva. Prisetiti se svega u čemu ste uživali u protekloj godini. Možda dođete do zaključka da tokom godine retko date sebi oduška da uživate i zabavljate se, a da su takve prilike bile moguće.

Često ograničavamo sebe da uživamo i da se zabavljamo ako sebi namećemo da su za to potrebne posebne prilike i uslovi, koji se retko dese jer nam životni tempo to ne dozvoljava. Pitajte se kakve užitke sebi tokom godine uskraćujete pod ovom devizom.

Pročitajte i ovo: Kako muškarci manipulišu ženama

Napravite u svom nedeljnom, mesečnom planu vreme u kome ćete se posvetiti sebi, ljudima i aktivnostima koje vas čine srećnim. Neka to u početku bude obaveza, a s obzirom na to da ćete uživati u tome ubrzo će se pretvoriti u naviku koje nećete želeti da se odreknete.

Pročitajte i ovo: Tranfer i kontratransfer

Ne odustajte od svojih ciljeva samo zato što ih niste ostvarili u vremenu koje ste zacrtali. Preispitajte koliko su takva vaša očekivanja bila realna.

Da li vam je cilj zadovoljenje, ispunjenje želje ili se takmičite sa vremenom i šta time postižete? Da li vi raspolažete vremenom ili vreme vama?

Deca prvo nauče da hodaju, pa ispunjeni i zadovoljni tom veštinom počinju da trče! Kada trči, dete nema ideju da se takmiči sa nekim! Trči jer je srećno! Kasnije, socijalizacijom dobija poruke “Budi bolji, budi najbolji!“

Pročitajte i ovo: Ljubavni trougao sa prijateljem ili prijateljicom

Možda tada prepoznate da onome što već imate pripisujete manji značaj nego što je to realno!

Radujte se kao deca i neka vam je ljubavna, zdrava i uspešna Nova godina!

Pročitajte i ovo: Emocionalni ekvivalenti bolesti

Ukoliko želite da dogovorite konsultacije sa Aleksandrom, individualno, putem Skajpa, pošaljite joj poruku na e-mail adresu: aleksandragolubovic5@gmail.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.