Ne, ovo nije nije romantična priča o ljubavi između muškarca i žene!

Ljubav je univerzalna energija kojoj pripisujemo značenje emocije. Momenat kada nam je u utrobi majke zakucalo srce jeste momenat kada smo udahnuli Ljubav i oživeli kao biće.

Aleksandra Golubović, psihoterapeutkinja transakcione analize

Taj momenat se desi oko pete nedelje od začeća. Prethodno spajanje spermatozioda i jajne ćelije je samo preduslov da se stvori hram u kome će se nastaniti biće i sa svojim osobenim ritmom otkucaja otpočeti život.

Pročitajte i ovo: Loše navike koje mogu da unište vaš odnos

Kao što je i kuća samo objekat koji postaje dom tek kada ga ispune duše onih koji je nastane.

A otkud želja da je vezujemo? Naučili smo.

Pročitajte i ovo: Zašto je važno da provodimo vreme sami sa sobom

Zašto?

Čula, a um kao najveći među svim čulima, tokom razvoja traže da se naša životna iskustva, svrstavaju, kategorišu po sličnosti i različitosti, kako bi se bolje i lakše orijentisali prema sebi, svetu i drugima, kako bi definisali sličnosti i razlike, kako bi se razumeli. Život nam tako postaje predvidiv, a mi se osećamo samopouzdano, jer možemo da se pohvalimo – Ja znam!

Sve više verujemo da vezujući se za iskustva postajemo moćni znalci života. Ljubav počinjemo da poistovećujemo sa doživljajem prijatnosti dok naši objekti ljubavi ispunjavaju očekivanja koja imamo ili dok se život odvija po zamišljenom, predvidjenom planu. Kada očekivanja ne budu ispunjena, onda kažemo da smo razočarani u Ljubav ili da Ljubav boli.

Pročitajte i ovo: Kako da završimo nezavršemo u bivšoj ljubavi i otvorimo vrata novom odnosu

Starozavetna priča o Adamu i Evi govori o njihovom padu u znanje.

Bog im je pružio sve plodove iz svoje bašče, preporučio hranu sa stabla života, i rekao da su plodovi sa stabla znanja zabranjeni. Onda nastupa zmija, i ostatak priče poznat je.

Pročitajte i ovo: Nađi snage da se izvučeš iz svoje slomljenosti

Ne, nisu kažnjeni za neposlušnost i proterani iz Raja, već oživevši im čula nisu više umeli da se snađu u Raju. Izabrali su! Pre pada u znanje okusili su plodove stabla života. Taj ukus je Ljubav. Od volje im, da li će taj ukus nastaviti da traže u životu koji im je od tog momenta obogaćen čulnim užicima koji su zasigurno izvor kako zadovoljstva i prijatnosti, tako i nezadovoljstva i neprijatnosti. Ljubav im nije uskraćena, već je igra postala složenija!

Savremen čovek postepeno pada u znanje.

Od rođenja pa do druge-treće godine smo u senzo-motrornoj fazi, kada se bude čula, učimo da diferenciramo draži, organizujemo percepciju i razvijamo motoriku. Pred kraj ove faze postajemo svesni svoga tela.

Pročitajte i ovo: Sloboda u vezi i zašto je brkaš sa narcisoidnošću

Sledi predoperacionalni period razvoja do šeste godine, zatim faza konkretnih operacija (7 do 11 godina), faza formalnih operacija (od 12 do 16 godina), i nakon svih, nastupa sposobnost apstraktnog mišljenja.

Pročitajte i ovo: Rast počinje kad napustimo zonu komfora

Kako bezgranično i moćno zvuči to – apstraktno!

Period razvoja oko šeste-sedme godine ocenjen je kao kraj egocentrizma, odnosno, perioda u kome dete postaje sve više sposobno za društveni život, socijalizaciju. Egocentrizam opisuje nesposobnost deteta da sagleda svet iz ugla drugog pojedinca. Na kraju tog perioda dete postaje sposobno za socijalizaciju.

Rekla bih, sve više sposobno da razume logiku drugačiju od svoje, što ne znači nužno da je do tada bilo bez sposobnosti saosećanja i izvesne empatije. Psiholozi adolescenciju zovu i drugim periodom socijalizacije, kada sve veći uticaj na razvoj ličnosti ima šira društvena sredina, van porodice.

Pročitajte i ovo: Tamo gde je bes uvek postoji bol

Neke istočnjačke filozofije smatraju da smo do svoje sedme godine svesni izvora, a da od tog doba um počinje da se uobličava i u potpunosti se uobliči oko četrnaeste godine. Tada intelekt (logika) počinje da se formira i završava razvoj oko dvadeset prve godine. U periodu života od dvadesetprve do dvadesetosme godine iskustva koja proživljavamo jesu rezultat kooperacije tela, uma i intelekta. Dalje život pojedinca zavisi od znanja o Sopstvu.

Pročitajte i ovo: Letnji vatromet ljubavi

Ako nismo svesni Sopstva naša svest postaje zarobljena između tela i intelekta. Tada nastaju patnje.

Pročitajte i ovo: Reči su te što nas svlače, ćutanje samo uz suze dobro ide

Kako jedan logičan um da prepozna šta mu je potrebno za doživljaj celine kada se čvrsto drži svojih uverenja kao važnog dela svog identiteta? Sama pomisao da se nečeg treba odreći čak i pogrešnog, podstiče strah. Strah od gubitka kontrole nad sopstvenim životom, proistekao iz straha od smrti. Jer, kad nema kontrole nema ni nas! Želje, očekivanja, sposobnost predvidjanja, zaključivanja, vrednovanja, sve su to saveznici kontrole.

Da li možete da zamislite život bez želja i očekivanja? Sećate li se svojih želja i očekivanja kada ste bili dete? U vezi sa čime su vaša najlepša sećanja iz detinjstva? Verujete li da odsustvo želja i očekivanja može da vam pruži doživljaj čiste bezuslovne radosti?!

Pročitajte i ovo: Doviđenja prošlosti, dobar dan živote

A kako sada izražavate, ljubav prema nekome, nečemu? Onako kako vam se čini logično, primereno?

Pročitajte i ovo: Senka u seksualnosti

Srećni smo kada su nam želje i očekivanja ostvareni!

Da li smo nesrećni, ako nam stvari u životu ne idu prema očekivanom planu?

Pročitajte i ovo: U čemu je razlika između krivice i odgovornosti

Ljubav je istovremeno suprotnost, a i glavni sastojak i  sreće i svega prijatnog i neprijatnog, lepog ili ružnog, željenog ili neželjenog. Dok smo živi, Ljubav je mesto svakog našeg pada i životnog neuspeha. Tek kad to prepoznamo sposobni smo da ustanemo. Samo spomenuti strah može da nas zaslepi da to ne vidimo.  Biramo, sopstvo ili naučeno. Biramo, večnu radost ili prolaznu sreću.

Padamo i mi psiholozi. Svakojako. Čak i onako kako deca najčešće padaju. Spotaknem se o kamen, poletim i  samouvereno u letu pomislim – imam kontrolu nad sobom, nad svojim telom i logično je da sam u sledećem trenutku sa obe noge na zemlji.

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Ali logika prevari, pa u tom sledećem trenutku shvatim da sam tako strasno zagrlila i poljubila zemlju, da skoro nema mišića koji nije učestvovao u tom sjedinjavanju. I boli i krvari i brinem i ne znam da li sam ok.

Tek sam otpočela hodanje kroz pustinju u stranoj zemlji do najstarijeg grada na planeti – Jerihona, a nema mojih uz mene. A onda ljudi koje poznajem tek tri dana priteknu, podignu me, uvere me da sam dobro. I baš se Bogdan ponudi da mi do kraja maršute ponese torbu. Shvatim, da su svi, u stvari, oduvek moji!

Pročitajte i ovo: Skrivena lica depresije – nasmejana depresija

U jednom momentu na polovini puta i briga nestane, kada smo zastali da pozdravimo čoveka koji poslednjih dvadeset godina živi u pećini u toj pustinji. Isposnik, nije skidao dečački osmeh sa lica dok nam je govorio. Čovek koji je izgubio svaki osećaj za iskustvenu logiku potpuno sjedinjen u Ljubavi, svestan svoje svrhe – Sopstva. Svakog dana izložen opasnosti po sopstveni život što zbog prirodnih uslova samog mesta gde živi, što zbog česte posete razbojnika. Zarazno je isijavao radošću!

Do kraja boravka u Svetoj Zemlji ta zaraza je svakim danom nastavljala da se širi. Briga, očekivanja i želje su skoro potpuno isčilele. Ljudi i prostor su jačali doživljaj odavno poznatog. Umesto očekivanja, nastanio se mir. Misli su izgubile analitičnost. Postale su jasne i kratke. Jer, sve već JESTE!

Pročitajte i ovo: Ljubav na prvi pogled – da li je stvarna ili samo varka?

Svaki novi ulazak u oblak Ljubavi pokretao je osećaj pred kojim su čula bivala nemoćna da ga registruju i svrstaju kao bilo šta poznato.

Osećaj koji briše sve svesne i nesvesne granice identiteta ikada određene i postavljanje. Momenat kada osetite da grlite ceo svet, a da vam se srce preliva preko grudi, kao testo koje nezaustavljivo raste i razvlači vam usne u osmeh. Radost, kad se jezik zapetlja i nije u stanju da izgovara smisleno.

Pročitajte i ovo: Da li je prvi utisak zaista pravi?

To je osećaj i istovremeno osećanje koje se svakodnevno promoli dok posmatramo prirodu oko sebe, decu, osobe koje volimo, radimo posao koji je naš, a mi njegovi, slušamo muziku, spremamo hranu. Samo ne žurite, već ostanite sa sobom i tim trenutkom.

Pročitajte i ovo: Kako da se razvedete na civilizovan način

Pročitajte i ovo: Zašto zaljubljenost danas više nema vrednost kao nekada?

Ta Ljubav jedina je zdrava zavisnost u životu, jer ona je sam život i postojanje. Ta Ljubav ne traži već ima potrebu da daje. Kada smo svi u toj Ljubavi, nužno i dobijamo. Ta Ljubav nam govori da smo na svom putu. Ta Ljubav je večna konstanta uvek prisutna, prekrivena velom čulnih utisaka.

Zato kada pomislimo da smo poniženi, uskraćeni, izgubljeni, prevareni, napušteni, usamljeni, važno je da ne zaboravimo da je izvor u nama. Kroz nas i iz nas je poteklo i ne prestaje da teče sve što je naše i dok smo živi neće prestati da teče.

Pročitajte i ovo: Tranfer i kontratransfer

Ukoliko želite da dogovorite konsultacije sa Aleksandrom, individualno, putem Skajpa, pošaljite joj poruku na e-mail adresu: aleksandragolubovic5@gmail.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

2 KOMENTARI

  1. Ova psihologinja Aleksandra je nesto najljepse sto je Vojvodina iznjedrila u zadnjih sto godina.Kakav samo sklad duse i tijela dopire do nas.Kako njezine rijeci nenasilno prodiru u nas i daju nam snagu i putokaz kako dalje s ljubavlju u zivot.Kako je samo uspjela sakupiti i sacuvati tu suptilnost,utkati je u svoje tekstove i njome nas obgrliti.Neka je Svevisnji bog cuva za sve nas.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.