Teško da postoji osoba koja nikada nije doživela uzbuđenje ili žmarce u telu na zvuke neke melodije.

Na prve tonove poznate melodije za tren možemo doživeti emociju, oživeti sliku ili osetiti miris. Zvuk je vibracija koja trenutno pokreće i vezuje naša iskustva sa sadašnjim trenutkom.

Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize
Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize

Početak reči je u muzici. Bebeći govor, osim što je lišen reči, ima sasvim drugačiju frekvenciju i melodiju od govora koji učimo kad slažemo slova. Iako nerazumljiv kroz sistem naučenih reči, bebeći govor je razumljiv na nivou emocije i malo je verovatno da nećemo umeti da odgovorimo i udovoljimo našem sagovorniku koji guče! Bez ijedne smislene reči, naš sagovornik i mi saosećamo jedno sa drugim.

Da Ii to znači da razvojem govora i bogatstvom rečnika razvijamo sposobnost da lakše izražavamo saosećanje i empatiju?

Rečima nas uče da izražavamo ono što mislimo, želimo i osećamo. Rečima naučimo da proveravamo svoje doživljaje, emotivne doživljaje drugih, izražavamo saosećanje i empatiju. Koliko ćemo u tome biti uspešni i da li će naš retorički stil biti dovoljno razumljiv, dopadljiv, jasan, bogat, najviše zavisi od toga kako smo naučili da prepoznajemo svoje emocije i da li ih adekvatno izražavamo.

Šta se desi kada nam nestane reči ili shvatimo da nisu dovoljne da se razumemo?

Šta kada se suočimo da je emocija koju osećamo toliko snažna i duboka da ne prepoznajemo u rečniku poznatih reči način kako bi je adekvatno opisali?

Reči su svakako važni alati uma kojima smo naučili da komuniciramo sa drugima i sa sobom.

Koliko nas zaista nedostatak reči nekad ograničava da doživimo i da se prepustimo dubokim emotivnim iskustvima koja postoje u nama i pre nego što smo naučili da ih govorom izražavamo?

Da li su reči uvek nužne da objasne iskustvo?

Možda ih ponekad koristimo kao poštapalice kojima sebe uveravamo da tek ako spretno opišemo i objasnimo stvarnost, tek tada postojimo i mi u toj stvarnosti. Da li su reči najvažniji put do naših osećanja, nas samih?

“Molekul našeg DNK u vodenom rastvoru, ima kontinuiran zvuk, on emituje neki zvuk. On proizvodi složenu melodiju sa muzičkim izrazima koji se ponavljaju. Melodija lepo zvuči, interesantna je, to je sam po sebi veoma zanimljiv fenomen.”– Petar Garjajev, predsednik Instituta za kvantnu genetiku, naučni direktor Wave Genetics Inc. (Kanada, Rusija)

Istraživanja koja su se bavila proučavanjem aktivnosti mozga tokom slušanja muzike ustanovila su da su tom prilikom aktivne brojne moždane regije, saobraćaj u mreži neurona postaje gust i uzbudljiv.

Prilikom slušanja muzike zabeležena je posebna aktivnost dela mozga koji je inače centar za pohvalu i nagradu, a isti taj centar igra i važnu ulogu u doživljaju zadovoljstva i zavisnosti.

Muzika pokreće i neke moždane regije koje pokreće i govor, ali značajno više od govora muzika pokreće centre zadužene za motivaciju i emocije.

Stiče se utisak da smo rođenjem stekli osnovni uslov da budemo radosni! Imamo svoju  melodiju zapisanu u DNK lancu koja stimuliše moždane centre koji su odgovorni za volju, aktivnost, zadovoljstvo, doživljaj lične vrednosti, što sve zajedno razvija zdravu zavisnost od samoljubavi.

Čini se da je melodija, koju proizvodi naš DNK, poput zapisa koji nas čini orijentisanim prema sebi i svetu koji počinjemo da upoznajemo.

Naš primarni kanal kojim otpočinjemo komunikaciju sa svetom oko sebe, koja se razvija gukanjem, brbljanjem, govorom, pevanjem.

Šta se dešava kada se susretnu dve melodije?

Pretpostavimo da u skladu sa psihološkim konceptima stvaranja partnerske veze svaka od melodija i pored generisanja, treba da ostane skladna i harmonična za sebe.

Međutim, da bi dve melodije komunicirale na emocionalnom planu važan je faktor iznenađenja, koji ako se ispostavi da je obostrano prijatan, nastavlja sa sistematskim kršenjem očekivane visine, boje tona, ritma, tempa, održavajući doživljaj prijatnosti, pažnju, uzbudjenje.

Upravo ono što zovemo groov podrazumeva manja, najčešće ritmička odstupanja. Groov ne zavisi od onog što je zapisano, već predstavlja specifičnost trenutka samog izvođača, odnosno samih izvođača.

Slušajte svoju melodiju jer je ona vaš jezik ljubavi koji tek takav pretočen u reči postaje razumljiv!

Divan primer bogatstva i nadmoći muzike nad rečima! Hans Zimmer zna da je početak i trajanje u ritmu.

Ukoliko želite da dogovorite konsultacije sa Aleksandrom, individualno, putem Skajpa, pošaljite joj poruku na e-mail adresu: aleksandragolubovic5@gmail.com.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.