U životu svakog pojedinca svakodnevno su prisutne promene. Da li ih primećujemo i na koji način, zavisi od značaja koji im pripisujemo i samoj oblasti života u kom se promena dešava.

Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize
Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize

Promene koje se odnose na prijateljske odnose i komunikaciju jesu u vrhu prioriteta značaja života svake osobe jer se tiču naših potreba. Svako tokom života izgradi svoj stil komunikacije i načina kako razmenjuje bliskost sa drugima. To znači da neko uživa u velikom krugu prijatelja, nekome više prija da su to dvoje, troje, veoma bliskih osoba.

Isto se odnosi i na način na koji osoba provodi vreme sa prijateljima, da li su to pretežno zabave, noćni izlasci, opušteni razgovori uz piće u domaćoj atmosferi ili na nekom javnom mestu, posete kulturnim dešavanjima, sportske aktivnosti. Naravno da je važno uzeti u obzir i doba osobe jer nemamo ista interesovanja i želje sa osamnaest godina ili četrdeset pet!

Sa druge strane, ne možemo zanemariti proces sticanja takozvane “individuacije” koji ima svoje specifičnosti u određenim vremenskim periodima u životu svakog pojedinca.

Istina je da se taj proces od rođenja pretežno odvija od spolja ka unutra. Samim dolaskom na svet, okolina najpre preko čula utiče na to da oblikujemo naše doživljaje. Učimo da osećamo različitu vrstu dodira, učimo da čujemo različite frekvence i intenzitet zvuka, različite ukuse, mirise, učimo da vidimo različitu paletu boja i oblika.

Međutim, tokom života postoje razvojni periodi suočavanja sa svojom jedinstvenošću i nezavisnošću. Najpre oko druge godine života dete postaje svesno svog tela kao nezavisnog entiteta od ostatka materijalnog sveta. Reč je o doživljaju nezavisnosti u materijalnom, fizičkom smislu, jer dete je i dalje zavisno od svojih roditelja.

Takvim modelom odnosa nastavlja da gradi odnose sa ostalim ljudima u svom okruženju, u doba puberteta sve više sa vršnjačkom grupom, dok se u odnosu na roditelje sve više ispoljava želja i potreba za emocionalnom pa i fizičkom nezavisnošću ili odvajanjem. To je i period razvoja kada postajemo sposobni da apstraktno mislimo i da po prvi put postavljamo sebi pitanje „Ko sam ja?“, „Šta želim…?“ , jer tada preispitujemo i počinjemo da gradimo svoj identitet.

Međutim, mlada osoba je više upućena na to da li će se svideti drugima, pa su ta pitanja opet više okrenuta ka spolja, odnosno traže se odgovori kojima će dobiti potvrdu da je važni drugi prihvataju i uvažavaju.

Primećujemo opet zavisnost od drugih jer smo više upućeni na očekivanja drugih od nas, nego na sopstvene želje i očekivanja u odnosu na sebe. U periodu nakon adolescentnog doba, dominantna su dva procesa u našim životima, a to su proces odvajanja od primarne porodice i proces preispitivanja sopstvenih mogućnosti u svetu u kome živimo. Tada postajemo sve više svesni važnosti sopstvenih odluka i odgovornosti za tok sopstvenog života.

Kod nekih tada može da se javi strepnja ili strah od nezavisnosti, samostalnosti, odrastanja, jer takvu novinu u svom životu mogu da poistovete sa usamljenošću i nedostatkom samopouzdanja. Rezultat doživljenog straha, može biti nekritičko prihvatanje naučenih obrazaca ponašanja koji su i do tada ulivali sigurnost.

Važno je imati na umu da svaka razvojna faza u našim životima podrazumeva i izvesnu krizu, jer dolazi do poremećaja do tada stabilnog odnosno poznatog stanja i primorani smo da se prilagođavamo promenama koje nastaju u nama i u spoljnom svetu. Posle takvih kriza osoba može dalje nastaviti bez nekih starih navika za koje je prepoznala da nemaju više značaja u njenom životu, ali i usvajanjem novih koje prepoznaje da su joj sada važne.

Period nakon adolescencije možemo reći da je period kada počinjemo više da se okrećemo ka unutra ispitujući svoje suštinske potrebe i želje i to je proces koji je drugačiji kod svakog pojedinca i zavisi od prethodnog i trenutnog životnog iskustva kao i socijalnih uloga i njihove hijerarhije u životu osobe.

Nije retkost da čujemo komentare da se prava prijateljstva stiču u ranom detinjstvu, a da kasnija poznanstva ređe dovode do čvrstih veza. Istina je da se iskrenost i otvorenost dečijeg dijaloga ne može upoređivati sa dijalogom dve odrasle socijalizovane osobe. Međutim, to ne znači da je iskrenost i otvorenost u međusobnom odnosu odraslih nešto što se socijalizacijom gubi.

Ukoliko se desi da osoba prepozna da joj dotadašnji način druženja, način kako se zabavlja, ljudi sa kojima je provodila vreme, više ne prija, ne treba nužno definisati kao povlačenje, izbegavanje. Možda je upravo reč o otvaranju ka sebi prepoznajući svoje potrebe i želje koje je do tada sputavala ili neadekvatno zadovoljavala ili spoznaja novih interesovanja koja ne može da ostvari na način koji joj je u “repertoaru” dotadašnjeg ponašanja i druženja, primenjivala.

To sve osobu navodi na prilagođavanje promeni, a jedini uspešan način jeste iskrenost i otvorenost prema sopstvenim željama i potrebama, jer nam takav stav omogućava unutrašnji rast i razvoj.

Postajemo robovi sopstvenih navika, a one mogu biti rezultat naučenog ponašanja koje nije proizvod nas samih već kulture i određenog društvenog ili porodičnog konteksta koje smo u ranom dobu nekritički usvojili.

Promena ne znači da treba prekinuti prijateljske odnose u kojima više ne zadovoljavamo svoje potrebe i želje. Nekada je dovoljno samo prepoznati novi nivo bliskosti i adekvatno se postaviti u samom odnosu. Prihvatiti da smo svi jedinstveni i posebni kao što i iskustva koja tokom života mogu biti specifična ili ista, ali mogu davati različitu promenu kod svakog pojedinca.

Samim tim, naš, kao i rast i razvoj ljudi sa kojima smo bliski u nekom periodu života, može da učini da jedni drugima izgledamo kao da se nedovoljno poznajemo.

Prekid odnosa nije nužan ako i dalje postoje interesovanja koja su zajednička i dovoljno bitna oboma, da se odnos nastavi negovati. Sa druge strane, ako smo otvoreni ka promeni, sebi dajemo šansu da upoznamo nove ljude sa kojima možemo da razvijemo i ostvarimo emotivnu razmenu koja nam je potrebna.

Ukoliko želite da dogovorite konsultacije sa Aleksandrom, individualno, putem Skajpa, pošaljite joj poruku na e-mail adresu:  aleksandragolubovic5@gmail.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.