Često pri pomenu reči sa prefiksom psi-, na primer, psiholog, suočimo se sa asocijacijom da je to neko ko može na osnovu prvog utiska ili kratkim razgovorom da pročita osobu i lako predvidi njeno ponašanje, što je jednako uverenju da psiholozi umeju da čitaju misli, da se bave telepatijom.
Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize
Aleksandra Golubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja transakcione analize

Ako neko spomene da je bio kod psihologa, prvo što se pomisli je da ta osoba ima takve psihičke probleme zbog čega joj se pripisuje etiketa da je manje vredna ili slabić koji ne zna da se nosi sa svojim problemima.

Na žalost, to je nešto sa čime se susrećemo još uvek često i veoma rano.

Već u školi, odlazak psihologu deca dožive kao vrstu kazne jer bivaju upućeni zbog neprimerenog ponašanja, slabijeg uspeha, usled čega se kod deteta razvija doživljaj niže vrednosti.

Zaista, ko će onda da se obrati psihologu da bi sam sebe etiketirao kao nekog ko nije O.K.?!

Kada je reč o bračnom savetovanju utiska sam da je bojazan dolaska na psihološko savetovanje ili psihoterapiju kada nastanu problemi u odnosu još izraženija. Najčešće su žene te koje prve zatraže pomoć. Muškarci se prvi jave ili pristanu na saradjnju tek kada je situacija “dogorela”. Drugim rečima, dovedu suprugu u nadi da će je terapeut odgovoriti od odluke da se razvede ili pristane da dođe na savetovanje kada se suoči da je to poslednja mogućnost da se odnos spasi.

Ovakav kontekst već ukazuje da je važnost komunikacije i međusobnog razumevanja u njihovom odnosu zanemareno, ponekad, otpisano. Većina žena upravo tada i navodi da je narušena komunikacija ono što je dovelo do nezadovoljstva i gubitka bliskosti, dok su muškarci skloni da nezadovoljstvo uglavnom opisuju nekim neželjenim ponašanjem, radnjama svoje partnerke.

Šta se to desi da nakon izvesnog niza godina dve osobe koje su bile bliske više ne razumeju jedna drugu?

Najčešće, različite zablude koje dovode do nesklada u partnerskom odnosu, a koje proizilaze iz rigidnog i često nesvesnog uvažavanja osnovnih principa uloga muškarca i žene – snažniji, odnosno, nežniji pol.

Neretko čujem,  da su žene emotivnija bića, a muškarac je taj koji treba da u najvećoj meri doprinosi materijalnoj egzistenciji porodice. Koliko samo prostora za proizvoljnu razradu ovakvih uverenja u zablude, a onda i sve veće verovatnoće da će doći do disharmonije u odnosu.

Sama formulacija žene su emotivnija bića je nezgrapna. Kao da su emocije nešto što se može meriti ili su same po sebi opasne pa nije poželjno da ih imaju oni koji se bave poslovima kojima obezbeđuju golu egzistenciju. Emocije su neodvojive od osobe koja ih doživljava i nemaju privilegiju da se dele na emocije za žene i emocije za muškarce. Emocije su rezultat naših uverenja i uvek su znaci da nam se dešava nešto što je za nas važno i govore šta nam je činiti u datoj situaciji.

Kada su naša uverenja realna doživljavamo adekvatne (prijatne i neprijatne) emocije, međutim, ako nemamo realnu sliku stvarnosti verovatno je da ćemo doživljavati neadekvatne (prijatne i neprijatne) emocije koje će nas voditi u ćorsokak.

https://www.youtube.com/watch?v=pmyfOquda-M

Svaka kultura ima svoje obrasce koji su društveno prihvatljivi u vezi sa načinom ispoljavanja doživljaja određenih emocija u različitim kontekstima.

Najčešće, dečaci ne smeju da plaču ili čak da budu tužni jer tako kvare opšti utisak o muškom rodu kome je glavni atribut snaga.

Tuga, ganutost, izražavanje ljubavi nežnošću, pažnjom, mogu da budu previše emotivni i da više odgovaraju ideji da su rezervisani za žene, jer žene su emotivnije.

Dakle, odluka u vezi sa odlaskom na bračno savetovanje ili bračnu psihoterapiju je u skladu sa važnim životnim događajima. Emocije se javljaju onda kada radimo nešto važno, samim tim smo u riziku da neke emocije koje nije u redu ispoljiti sada ispoljimo pred osobom koja je stranac, i to stručnjak koji je u stanju da pročita sagovornika.

Kada je reč o ženi, kulturološki joj je nametnuta zabrana na ljutnju. Reakcije u ljutnji su povišen ton, žustra gestikulacija, naglašena mimika. Onaj koji se ljuti može sebe neopravdano da postavi u poziciju moći i da ljutnju koristi kao sredstvo da postigne ono što zahteva od sagovornika, ali takva namera opisuje u tom slučaju nesocijalizovanu ljutnju.

Reakcije u ljutnji mogu da podsete i na agresivno ponašanje što u bilo kom socijalnom kontekstu nije prihvatljivo.

Potpuno neopravdano, od ranog uzrasta ženskom detetu se uskraćuje pravo da izrazi adekvatnu ljutnju kada oseća osujećenost neke svoje želje ili ugroženost da bi želja mogla biti osujećena, uz povišen ton, žustru gestikulaciju i naglašenu mimiku. Šta više, ukoliko sebi to dozvoli može u skladu sa svojom naglašenom emotivnom prirodom da dobije epitet histerična.

Svaki od partnera sa svojim rigidnim stavom o polnim ulogama može izvesno vreme ostati u zastoju, ne prepoznajući sam uzrok tog zastoja. On sa nadom da će ona prestati sa svojim emotivnim izlivima, a ona sa nadom da će ipak uspeti da mu objasni svoje nezadovoljstvo. Kada se nade rasprše, potiskivane emocije kao dugo zarobljena negativna energija, sada nalazi svoje kanale i najčešće se ispoljava upravo tada neadekvatnom ljutnjom, besom, neretko i tugom kada se partneri suoče sa mogućim gubitkom odnosa. Suočavanje sa mogućim gubitkom tada može da pojača otpor odlasku na bračno savetovanje upravo iz straha od konačnog suočavanja sa krajem.

https://www.youtube.com/watch?v=GcrRPTKGX2I

Cilj svake, pa i bračne psihoterapije, nije nova ili neka druga ličnost, već se promena do koje dolazi kroz ovaj proces odnosi na oslobađanje nerealnih uverenja, predrasuda, loših navika kako bi se ličnost realizovala u skladu sa svojim istinskim bićem.

Tek tada, u najvećoj meri slobodni ili bar svesni svojih ličnih prepreka, osoba je spremna i za kvalitetan partnerski odnos. Česta je praksa da se nakon bračnog savetovanja partneri opredele za individualan rad. Tada do izražaja sve više dolazi edukativni momenat psihoterapije, unapeđenje emocionalne inteligencije i emocionalno pismenog ponašanja!

Ukoliko želite da dogovorite konsultacije sa Aleksandrom, individualno, putem Skajpa, pošaljite joj poruku na e-mail adresu: aleksandragolubovic5@gmail.com

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.