abokan
Aleksandra Bokan

Svojevremeno sam sa tadašnjim momkom otišla u posetu kod njegovih babe i dede.

Deda me je gledao s vrata prvo i skenirao.

Onda je prišao i seo pored mene. Počeo je da me ispituje odakle su mi preci, da li su se i gde borili u ratovima, čitavo stablo smo prošpartali.

Posle sat vremena stavio mi je ruku na koleno i ozbiljnim glasom rekao:

– Ja bih voleo da ti meni budeš unuka, snaja.

Baba je s osmehom klimala glavom.

Posle sam čula da su komentarisali da sam mlada, lepa i pametna i dobar materijal za rađanje.

Što se njih ticalo, to je bilo to.

Niti su pitali da li se volimo, da li želimo to, ništa. Racio je radio svoje.

Kažemo da je to filozofija starih ljudi. Džaba emocije, daj da mi racio kaže mogu li ja s tom osobom da izdržim narednih 50ak godina. A da li je to zaista danas toliko nepojmivo?

Zastupnik sam teorije da je razvod nastao uvođenjem ljubavi i strasti u brak.

Do tada je bio vezan samo za ekstremne situacije.

Ranije je brak bio ugovorna obaveza u kojoj, dok je svako ispunjavao svoj deo, nije bilo problema. Muškarac je bio ”provajder”, a žena je domaćica i to je to.

I sve bi se to tako nastavilo da nije došlo do onog ”ne volim te više” i ”ne moram da se osudim na život bez ljubavi”.

Danas čak i ne pričam o ”potpisanom papiru”. Pričam o zajedničkom životu.

Ne postoji nikakav otpor u odlasku bilo da je papir tu ili nije.

Današnje žene, emancipovane, nemaju problem da se iz ekonomskih razloga vezuju za muškarca. Vezuju je jer žele i jer ga vole. Odlaze kad to prestane.

Opstaće i bez njega. Biraće pre da budu same nego da ostaju u ”ljubavi bez ljubavi”.

S decom ili bez. Čak ni godine nisu prepreka. Pa šta ako je u kasnim 40-50. Ima vremena da živi svoj život.

Veliki broj ide na treninge, hrani se zdravo, vodi računa o sebi, negovane su. Zbog sebe. Žele sebe da vole i sebi da se sviđaju.

A zar u tome i nije suština. Sebe voleti i prihvatati?!

Nebitno je šta ko misli ako se sebi ne dopadaš u ogledalu. A ako si ti zadovoljan, to se vidi, to zrači i privlači. To je ONO NEŠTO što okolina primećuje. Ne da li imaš celulit ili da li ti je haljina stara deset godina. Okolinu ne zanima ni imaš li para da platiš račune i kako si.

Ono što drugi vide je kakav odnos ti imaš prema sebi. I to je ono što nas definiše.

Stoga, ako ste umorni, zabrinuti, nezadovoljni…stanite ispred ogledala, izlupkajte par puta obraze i nasmejte se sami sebi. Recite: ”Kako se slatko smeješ”. I razvucite kez.

Obucite nešto što vam je najudobnije i pravac napolje.

Ko zna, ko, gde i kad će primetiti baš taj vaš osmeh.

I uzvratiti.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

2 KOMENTARI

  1. Interesantno zapažanje sa kojim se nebih u potpunosti mogao da složim. Naime brak je oduvek bio i ostao ugovorna obaveza, danas je on vrlo često prilika da se zaradi neka kinta, tako da i traje dok se pare od svadbe ne potrose. Ljudima koji se vole taj ugovor nije neophodan da bi ziveli zajedno. Ali se postavlja pitanje šta je ljubav a šta zaljubljenost.
    Zaljubljenost i strast idu zajedno i obično ne traju dugo. Strasna ljubav, strast se budi iz straha (strah je najjači afrodizijak) i kako strah nestaje gubi se i strast. Nažalost danas su retki oni kojima ljubav budi strast.
    Ljubav je na prvom mestu poštovanje i ona dolazi na bazi samopoštovanja, jer kako kažu, ako ne voliš sebe, nemožeš da voliš ni druge. A naše samopouzdanje se svi trude da uzdrmaju ubeđujući nas da je naš život promašen ako ne posedujemo njihove proizvode ili ne izgledamo kao … Jurnjava za novcem ostavlja sve manje prostora za zajednički život i problemi se samo gomilaju a ljudi udaljavaju jedni od drugih.
    Sa druge strane ubeđuju nas da svađa i tuča nisu civilizovani i da je bolje razvesti se nego svađati se. Sa tim se donekle mogu da složim, ali i svađa je pokazatelj ljubavi, jer pokazuje da ti je do nekoga ili nečega veoma stalo. Svađa sa druge strane podiže adrenalin, a adrenalin budi strast tako da je dobra uvertira za strastan seks …
    Dok ima svađe ima i ljubavi, kada nastane ravnodušnost i nezainteresovanost onda nema ni ljubavi.
    Zajednički život je nešto što se gradi godinama i ako ne postoji obostrana želja za tim, onda on postaje mučilište i razvod je neminovna poledica.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.