Svojevremeno sam sa tadašnjim momkom otišla u posetu kod njegovih babe i dede.
Deda me je gledao s vrata prvo i skenirao.
Onda je prišao i seo pored mene. Počeo je da me ispituje odakle su mi preci, da li su se i gde borili u ratovima, čitavo stablo smo prošpartali.
Posle sat vremena stavio mi je ruku na koleno i ozbiljnim glasom rekao:
– Ja bih voleo da ti meni budeš unuka, snaja.
Baba je s osmehom klimala glavom.
Posle sam čula da su komentarisali da sam mlada, lepa i pametna i dobar materijal za rađanje.
Što se njih ticalo, to je bilo to.
Niti su pitali da li se volimo, da li želimo to, ništa. Racio je radio svoje.
Kažemo da je to filozofija starih ljudi. Džaba emocije, daj da mi racio kaže mogu li ja s tom osobom da izdržim narednih 50ak godina. A da li je to zaista danas toliko nepojmivo?
Zastupnik sam teorije da je razvod nastao uvođenjem ljubavi i strasti u brak.
Do tada je bio vezan samo za ekstremne situacije.
Ranije je brak bio ugovorna obaveza u kojoj, dok je svako ispunjavao svoj deo, nije bilo problema. Muškarac je bio ”provajder”, a žena je domaćica i to je to.
I sve bi se to tako nastavilo da nije došlo do onog ”ne volim te više” i ”ne moram da se osudim na život bez ljubavi”.
Danas čak i ne pričam o ”potpisanom papiru”. Pričam o zajedničkom životu.
Ne postoji nikakav otpor u odlasku bilo da je papir tu ili nije.
Današnje žene, emancipovane, nemaju problem da se iz ekonomskih razloga vezuju za muškarca. Vezuju je jer žele i jer ga vole. Odlaze kad to prestane.
Opstaće i bez njega. Biraće pre da budu same nego da ostaju u ”ljubavi bez ljubavi”.
S decom ili bez. Čak ni godine nisu prepreka. Pa šta ako je u kasnim 40-50. Ima vremena da živi svoj život.
Veliki broj ide na treninge, hrani se zdravo, vodi računa o sebi, negovane su. Zbog sebe. Žele sebe da vole i sebi da se sviđaju.
A zar u tome i nije suština. Sebe voleti i prihvatati?!
Nebitno je šta ko misli ako se sebi ne dopadaš u ogledalu. A ako si ti zadovoljan, to se vidi, to zrači i privlači. To je ONO NEŠTO što okolina primećuje. Ne da li imaš celulit ili da li ti je haljina stara deset godina. Okolinu ne zanima ni imaš li para da platiš račune i kako si.
Ono što drugi vide je kakav odnos ti imaš prema sebi. I to je ono što nas definiše.
Stoga, ako ste umorni, zabrinuti, nezadovoljni…stanite ispred ogledala, izlupkajte par puta obraze i nasmejte se sami sebi. Recite: ”Kako se slatko smeješ”. I razvucite kez.
Obucite nešto što vam je najudobnije i pravac napolje.
Ko zna, ko, gde i kad će primetiti baš taj vaš osmeh.
I uzvratiti.
