Svi se sećate prvog poljupca. I onog iz vrtića i onog prvog, pravog. Znam.
Taj momenat je bitan iz mnogih razloga.
Neko se za to spremao, neko je bio iznenađen i zatečen, neko bi voleo da ga večno pamti, a neko da ga zaboravi kako zna i ume.
Ali sve je to sa neke životne distance simpatično i hteli-ne hteli, priznajmo izaziva nam neki smešak u najmanju ruku.
Pored tih prvih, pravih, pamte se i oni prvi sa nekom osobom koja nam je značajna u životu. Neke pamtimo, jer su bili fascinirajući, neki simpatični, neki iznenadni, neki tragični.
Zamislite situaciju – upoznate fantastičnog lika. Divan u svakom smislu te reči.
Duhovit. Elokventan. Džentlmen. Frajer. Ozbiljan i zabavan u isto vreme. Osoba na koju možete da se oslonite. Zgodan. Miriše tako dobro. Ima fantastične ruke. Osećate da ste na sedmom nebu…
Pozove vas na dejt.
Ne znate šta biste od sreće i frke u isto vreme. Birate haljinu, cipele, šminku…da ne izgleda da ste se mnogo trudili, iako ste čitav dan proveli u kozmetičkom salonu. Uostalom, takav frajer je vredan truda.
Nađete se, izađete na večeru. Topite se u svakom njegovom pogledu, osmehu, izgovorenoj reči…hvatate sebe kako zurite u njegov kolgejt osmeh i savršene usne.
Razmišljate o tome da li će vas taj savršeni muškarac poljubiti. Prepadnete se u sekundi kada pomislite da li vam je ostalo nešto hrane po zubima, brže-bolje otpijete gutljaj vina i diskretno mućnete po ustima, just in case.
Večera se polako bliži kraju.
On naravno, pridržava vaš kaput, lagano vas prigrli po struku dok izlazite i krećete u laganu šetnju.
Nema veze što vas štikle ubijaju, topite se dok vam priča kako je odrastao tu u kraju i pokazuje vam nekadašnju terasu. Već vidite u apstraktnom flešbeku njega u detinjstvu i topite se kada pomislite da bi mu rado rodili jednog malog njega. Čuj jednog. Ma čitav fudbalski klub malih njega.
U nekom momentu, kao u filmu, štikla vam klecne i umesto da se prostrete po asfaltu, onako, za sve pare (što bi i bilo realno za očekivati), gsn Savršeni vas pridrži i svojim muževnim rukama privuče vas diskretno u svoj savršeni zagrljaj.
Dobro je što vas drži, jer vam nije dobro koliko vam je lepo.
U njegovim očima, u toj milisekundi večnosti, pored onog fudbalskog tima, vidite i čitavu postavku labudica iz ’’Labudovog jezera’’, kuče, mače, kuću itd.
I to je to. Savršeni trenutak odluke. Leptirići, koji su, do koliko juče igrali Glamočko nemo kolo, sada igraju uz Dead or Alive – You spin me round round (like a record).
Njegove usne se približavaju vašima, zatvarate oči i prepuštate se bajci.
Sad zamislite onaj zvuk kada se zaustavi traka u bioskopu i zaškripi.
Odjednom nemate vazduha. Ali ne na dobar način. Bukvalno!
Borite se za život. Da preživite gsn Savršenog.
Njegove savršene usne su postale hermetički poklopac na vašima, a jezik Godzila koja lomi sve pred sobom. Nos vam je poklopio svojim. Nema izlaza. Na sve to privija vas sve jače uz sebe.
U sebi se molite Svevišnjem da vas spasi bacanjem ogromnog meteora na vas, makar nestali sa lica zemlje, samo da se ova agonija završi. Spremno dajete svoj život za lakšu i bržu smrt od poljupca gsn Savršenog.
Možda sve to traje par minuta, za vas je Dante mala maca. Poseban krug pakla bi trebalo da postoji za one koji izazivaju ovu vrstu mučenja.
U nekom trenutku, odmiče se od vas. Milog pogleda i još milijeg osmeha. Srećan.
Privija vas uz sebe i oseća kako vam srce lupa. Osmehuje se, jer zna da je on razlog tome. Vi, s druge strane, panično smišljate plan bekstva poput mačke iz crtaća o Pepe le Tvoru.
Nehajno se štrecnete i ’’setite’’ da niste isključili peglu, zatvorili česmu, tetki odneli lek,… i uz salve izvinjenja, ostavljate ga na ulici šokiranog i zabrinutog, dok ulećete u prvi taksi, mašući mu i govoreći da ćete se čuti.
U taksiju ćutite dok iznad vaše glave pucaju balončići sa slikama fudbalera, balerina i svega ostalog, poput balončića od pene… i dok pucaju prskaju vas. Osećate se pokislo.
Šokirano i pokislo.
Dolazite kući. Bacate štikle najdalje što možete i bacate se na krevet. Nemi.
Udišete vazduh punim plućima!
It’s good to be alive!
