Da li vam se nekada desilo da vam potpuno nepoznata osoba pošalje zahtev za prijateljstvo na nekoj od društvenih mreža?

Ako ste isključili ovu opciju, da li vam se desilo da vam neko nepoznat pošalje poruku?

Nije? Onda spadate u statističku grešku, najverovatnije.

Da li ste vi to nekad uradili?

Da li ste gledali slike potpuno nepoznatih ljudi, jer ste klik po klik stigli na nečiji profil?

Niste?! Hmmmm.

Blagodeti savremenog života daju nam mogućnost da imamo sve manje vremena, a opet beskrajne mogućnosti da komuniciramo…stvarno ili ”lažno”.

Znam za nekoliko priča gde su ljudi živeli čitavu višegodišnju romansu ozbiljne veze bez da su se ikada poljubili.

Pre svega desetak godina na ovim prostorima bilo je sramota reći da si nekog upoznao na internetu, generalno. ”Ljudi će misliti da sam nesposoban/nesposobna da nađem nekoga na standardan način” bila je najčešća misao.

Današnjim tempom života, razvojem društvenih mreža sasvim je prihvatljivo da se kaže i najširem krugu porodice – upoznali smo se na netu.

No, sajtovi za upoznavanje i dalje su u onoj kategoriji od pre 10-15 godina.

Pitanje koje se postavlja je – koliko smo iskreni na netu, tj. da li smo mi tu zaista MI?

Ako pričamo o društvenim mrežama tu smo, hteli mi to da priznamo ili ne, najbolje od sebe.

Kačimo slike na kojima se sebi dopadamo, odtagujemo se tamo gde nismo zadovoljni, kačimo opsesivno citate koje smatramo mudrim tako da se mučeni Bukovski okreće kao ventilator, a o Andriću i Miki Antiću ni da počinjemo. Koeljo se još dobro drži – živ je.

Fejsbuk, kao još uvek najzastupljenija društvena mreža prosto blista. Ne morate da gledate koje je doba napolju, sve znate na Fejsu. I sve tamo postoji, od muzike do već pomenutih misli, slika, zanimljivih linkova (pa zašto bi vreme gubili guglajući interesantne tekstove).

Čovek danas ima potrebu da na savremeni način lupa u talambase.

I sasvim je OK uspostaviti komunikaciju sa nepoznatim ljudima, a ako imate i zajedničke kontakte, pa to je još bolje.

Čak i ako nekog upoznate slučajno, u ”pravom” životu, brže-bolje ćete ga potražiti na FB da vidite ko je on u stvari. Ko zna.

Čuli ste i za priče da su poslodavci i šefovi pratili šta im rade zaposleni tako što su im gledali profile. Danas ništa od toga nije čudno.

I tako mi živimo živote nikad više informisani. Gledamo slike sa venčanja i krštenja, letovanja i zimovanja, pratimo ljubavne odnose i kreiramo sliku izuzetne socijalizacije, a da ne mrdamo fizički ni mrvu.

I sa komšijama ne pijemo kafu nego smo u najboljem slučaju na Viberu (Vajberu).

I svi sve znamo i svi smo IN, a nikad usamljeniji.

Dejting sajtovi su malo drugačije podneblje iako se i tu ljudi sve više (što samovoljno, što pravilima samih sajtova) eksponiraju, no ipak postoji opcija da se iza skrivenog nadimka, sakriju generalije o nama samima, a samim tim se stvara mogućnost da budemo upravo ono što jesmo, ogoljeni.

Uvek postoje i drugačije opcije, ali, pričamo o generalnim zapažanjima.

Muškarci kažu da su tu slobodniji, jer im nije lako da ljudima iz okoline kažu da su usamljeni ili da prosto imaju potrebu da pričaju sa nekim novim i to nepoterećeno i bez ikakvih obaveza. Muškarci – prijatelji, prema njegovom shvatanju, to ne bi razumeli, prema ženama ne želi da bude toliko otvoren i na ovaj način on zadovoljava tu svoju potrebu. Zgražavaju ga navalentne žene i homoseksualne ponude. Ne bi imao ništa protiv da polako ”kuckanje” pređe na telefonsku komunikaciju, a ona dalje u konkretno upoznavanje, pa šta bude.

Sa stanovišta ženske populacije, situacija je drugačija.

Prosečan ženski korisnik najčešće ne želi da priča i da se otvara. Ona nije tu zbog emocionalne usamljenosti. One ne žele da pričaju o svojoj svakodnevici, već, kao da naprotiv, upravo nju i žele da izbegnu. Ne veruju u ljubav koja se može na ovaj način dogoditi. U stvari, ne veruju da pravi muškarci posećuju ovakve sajtove.

I tako, okreni-obrni, dolazimo do onoga da su ljudi danas usamljeni i otuđeni više nego ikada.

Nikada više knjiga i kurseva na tu temu. Nikada više ljudi koji sede zajedno u kafićima, ali svako čačka svoj telefon i čak se i smeju istim stvarima, ali se ne gledaju. Željni su upoznavanja one prave osobe, ali ako im se stolice slučajno dodiruju u restoranu, svako će pomeriti svoju bez da se i pogledaju…

I svako će krenuti svojoj kući…i svako će nastaviti da živi svoj so called life

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.