Sve češće možemo da čujemo kako se izgubila čar udvaranja i postavlja se pitanje da li je romantika, pa i ljubav sa njom, izgubila ono što je čini vazduhom za dušu?
Danas se sve PODRAZUMEVA. Ako sam napisala poruku nekome, podrazumevam da je ta osoba razumela na način na koji sam i ja. Ne razmišljam da postoji realna pretnja da se taj momenat negde izgubio ili promenio.
Ali, da li vam se možda čini da mačke više nisu tako znatiželjne, miševi ne toliko brzi, noć i dan malo gube svoj smisao, a muškarci i žene…ehhhh.
Pre nekoliko godina, pod temp. 39 poslala sam neko pitanje na onaj SMS astro.
Ne sećam se, najiskrenije, koje , ali odgovor je bio: Draga, ti živiš u pogrešnom vremenu!
Pa dobro, neka bude i ne bežim od toga.
Skoro sam čula da je teško biti pored mene.
Na moje pitanje zašto, suma summarum odgovor je bio-teško ko može da ti parira i onda je krenuo opis, komplimenti valjda, ali poenta je da žena kao ja treba da ostane sama i da joj se svi dive sa bezbedne distance. Ko tu koga treba da se čuva nisam najbolje ukapirala.
Setite se samo koliko smo puta videli i pročitali razne floskule o ženama i to onim jakim.
U teoriji sve divno zvuči. Svakome normalnom treba baš takva žena. Ali kada dođe do momenta da (možda) može da je ima, tu kreće povlačenje svih mogućih vodova i pešadija trči brže od konjice.
Možda su se današnji muškarci (čast izuzetcima) previše uneli u ono Desankino:
‘’…Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k’o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek’ mi ne priđu oka tvoja dva…’’.
I tako ćete često videti ‘’jake’’ žene okružene muškim prijateljima, koje slušaju kako im ovi kukaju o nesrećnim ljubavima sa ovakvima i onakvima i kako eto, avaj, nikako nema pravih…kao što je npr. Ona. Ali! Ona je tu kao prijatelj. No, no, no, više od toga.
One potpuno drugačije se izgleda mnogo više i bolje zabavljaju. Ma kako bile okarakterisane.
Pre nekog vremena vodila se neka polemika na ovu temu i zaključak je bio sledeći:
Isto važi i za Beta mužjake i Alfa ženke.
A Alfa i Alfa…?
Pa oni se nađu, privlače poput magneta, onjuše, zastanu i onda svako na svoju stranu.
Naravno da izuzeci postoje, pričamo o opštem trendu.
Ne valjaš nikako. Ne valja ako si sposobna, ne valja ako si nesposobna.
Ako si slaba, lošeg izgleda i sl. – niko te neće.
Ako si sve suprotno – svi te žele, ali te niko neće.
Neki za ovo krive masovnu emancipaciju.
Vrlo moguće. Ali upravo ta emancipacija je napravila ogromnu ‘’medveđu uslugu’’ ženama. Rade sve što i ranije plus sve ono što nikad nisu. Neke zato što žele, neke zato što moraju.
Ja sam od onih žena koje, očito, žive u nekom davnom vremenu.
Meni su potrebni pažnja, ljubav, posvećenost, zajedništvo, nežnost, spokoj i da nam se ono naše zajedničko srce smeje. Avione, kamione i ostala prevozna sredstva ćemo stvoriti zajedno. Ne očekujem ništa, želim koliko pružam. Ništa više ni manje.
I volim da su žene žene, a muškarci muškarci, sa svim svojim vrlinama i manama, bubicama i ludostima. Želim da vidim sebe u njegovim očima i da mi upravo to daje snagu za sve. A ja da sam njegov oslonac i konjušar.
‘’Uvek ću biti ograda na koju ćeš da se osloniš i odmoriš, ali nikada neću biti štaka sa kojom ćeš da hodaš.’’. Obožavam ovu izreku. Toliko je ljudska, čista i iskrena.
Ništa mi nije teško dok vidim da se realno boriš, za sebe, za mene, za nas…sa sve trenucima oporavka. Ali nemoj da ja budem usamljeno magare. Nije to za ženu. Ne onu pravu.
A svako želi onu pravu, zar ne?!