“Da li si svesna koliko glupo izgledam sada?”

“Ne, što? Baš si super tip i verovatno mi gomila žena zavidi”

“Da, da…vučem stan sa sobom na plažu, a idemo samo nas dvoje.”

“Nisam ja kriva kada ti piješ ledeno, a ja toplo, ja mackam faktor 30, ti 8, pa još gomila peškira, dodatnih kupaćih, pa odeće ako zahladi… lakše je tako nego da se cimamo i vraćamo po nešto.”

Da li vam ovo zvuči poznato?

Normalno je i prirodno da se muškarci i žene dijametralno razlikuju. Oni su breskve, mi nektarine. Naizgled je anatomija slična, ali se razlikujemo u ukusu (dobro, i u maljavosti). Njima je predenje motora posle očišćenih svećica najmilija muzika, a mi ”po difoltu” trčimo u šoping na antistres terapiju. Naravno, ima izuzetaka ili preklapanja, ali to je to, suštinski.

Ja sam lično uz muškarce saznala mnogo o sebi. Ne “od” već “uz”. Počela sam da gledam sebe i svet par koraka u stranu – perspektiva je znatno promenjena. Imam mnogo prijatelja i to smatram istinskim bogatstvom. Među njima mnogo je samih, ali i usamljenih. Ova dva ne moraju nužno da idu zajedno. I nekako, prečesto slušam slično – hteli bi soulmate. I sad se postavlja logično pitanje: A šta tj. ko je to?

Obično je onaj odgovor – da ima sve, da me kapira, da me ”oseća”. A da li se iko upita, da li si ti tom nekom isto to? Da li ti njega/nju osećaš u svakom trenutku kao što imaš potrebu za istim?

”Ne sudi o nekome dok ne prođeš bar kilometar u njegovim cipelama”.

To bi mogli da primenimo na apsolutno bilo koji odnos među ljudima. U moru ”mudrih misli” koje možete naći na gomili sajtova, naćićete i one tipa ”istina je negde na sredini”. Činjenica. Ja verujem u to da smo u gomili situacija potpuno u pravu, ali to ne znači da i druga strana nije, bar u njegovoj glavi.

I tako, u ovom new age dobu u kome živimo, postajemo sve više kruti, beskompromisni, nemamo vremena da se ”bakćemo”, jer ”zaslužujemo više i bolje”. I dok čvrsto verujemo u to, vreme ide i sve je više onih koji žive online, na dating sajtovima, dok igraju igrice, i sve je više samih, a još više usamljenih. Ne kažem da treba pristajati na nešto pošto-poto, ali ipak, ponekad, neko ”pravi” je već možda pored nas, samo nismo skinuli ”slušalice sa lekcijama o samopomoći” i oslušnuli one prave reči i signale.

Pa šta ako je lud za fudbalom, dok je uz tebe kad si bolesna. I kakve veze ima što te vuče 3 sata po gradu da bi kupila cipele, a na kraju ih ne kupi, ako ti spremi doručak i kafu dok se krmeljavo razvlačiš po krevetu. Ne treba biti zadrt da bi bio srećan. Dovoljno je ”otvoriti srce”.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.