Osećaj vas ne vara, sve je tačno: ima više komaraca! Zaista, klimatske promene pogoduju njihovoj većoj aktivnosti i širenju bolesti.
Komarci su svakako najdosadniji i najstrašniji letnji korov: danju, noću, na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, ovi mali insekti su sve prisutniji na našim prostorima i predstavljaju pravi rizik po zdravlje ljudi.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), uticaj bolesti koje prenose komarci raste na globalnom nivou. Ovo je posebno zabrinjavajuće za Evropu, gde kombinacija globalizacije i klimatskih promena dovodi do širenja novih vektora sposobnih da prenesu bolesti kao što su Denga, Zika ili Čikungunja.
Zaista, mediteranske zemlje kao što su Italija, Francuska i Španija – između ostalih – doživele su nekoliko izbijanja ovih arbovirusa (virusa koje prenose komarci, krpelji i drugi zglavkari) poslednjih godina. Štaviše, drugi arbovirusi, kao što je virus Zapadnog Nila, sada se smatraju ukorenjenim u Evropi, sa velikim brojem slučajeva ljudi svake godine, posebno u zemljama južne Evrope.
Zašto ove godine ima više komaraca?
Kao što je pomenuto, povećanje aktivnosti komaraca u Evropi je (takođe) uzrokovano klimatskim promenama.
„Uobičajeno, tokom hladnijih meseci, vrste komaraca uobičajene za zemlje južne Evrope idu u hibernaciju, usvajajući „fazu otpornosti““, kaže Ruben Bueno Mari, tehnički direktor Rentokil Initiala za kontrolu vektora u Evropi i bivši predsednik Evropskog udruženja za kontrolu komaraca.
„Ova situacija se menja i sada vidimo aktivnost komaraca tokom cele godine, što je jednako povećanom ujedu komaraca i povećanim rizicima po javno zdravlje.
Međutim, faktori koji stoje u osnovi ove situacije su različiti i složeni.
„Novi vektori su stigli u Evropu u poslednjih nekoliko decenija i sada su zaživeli na našem kontinentu“, kaže dr Ruben Bueno Mari. Azijski tigrasti komarac (naučno nazvan Aedes albopictus) sada je prisutan u više od 20 evropskih zemalja i jedan je od glavnih vektora denga groznice širom sveta.
Pored azijskog tigrastog komarca, u Evropi su nedavno zabeleženi i drugi invazivni komarci koji izazivaju značajne smetnje u mnogim oblastima.
U 2022. godini, Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) primio je ukupno 18.526 novih prijava invazivnih komaraca na regionalnom administrativnom nivou, što predstavlja povećanje od 250% u odnosu na 2021. godinu.
Ova cifra jasno pokazuje rastući uticaj ovih insekata u Evropi i ukazuje na to koliko je problem invazivnih komaraca u porastu.
Šta se može učiniti da se rizici smanje?
Smanjenje rizika od komaraca je obično zajednička odgovornost lokalnih i regionalnih vlasti koje rade zajedno na sprovođenju programa kontrole na javnim površinama.
Istovremeno, građani bi trebalo da imaju veću dalekovidnost u borbi protiv komaraca.
Na primer, miris čoveka je različit i jedinstven za svakoga, pa je moguće da neke više napadaju komarci. Konkretno, nekoliko hemikalija prisutnih u našoj koži i znoju, kao što su mlečna kiselina ili oktenol, deluju kao moćan atraktor za ženke komaraca.
Zbog toga je važno izbegavati određenu hranu i pića koja mogu povećati oslobađanje hemijskih atraktanata kroz našu kožu, kao što je alkohol, na primer.
Zaista, pokazalo se da su ljudi koji su popili određene količine alkohola obično privlačniji za različite vrste komaraca, a to je zato što izbacuju veću količinu znoja koji menja njihov telesni miris i takođe mogu da trpe mala povećanja temperature, takođe faktor koji komarci obično otkrivaju da bi ugrizli.
CO2 koji izdišemo kada udišemo takođe je relevantan izvor privlačnosti za komarce.
