Neke fraze koje se čuju u detinjstvu mogu da budu toksične. Naučite kako da ih izbegnete i podstaknete saosećajnu komunikaciju.
Ponekad, kada smo emotivni ili pod stresom, izgovorimo reči zbog kojih kasnije žalimo, posebno kada razgovaramo sa svojom decom.
Ove reči, često iz našeg sopstvenog vaspitanja, mogu imati negativne posledice na odnos roditelj-dete. Možda ste čuli ove fraze u detinjstvu ili ih nesvesno ponavljali. Veb stranica mikidemoi.fr je istakla pet tipova fraza koje treba izbegavati.
Poricanje emocija
Izgovaranje stvari poput „Ne boj se“, „Prestani da plačeš“ ili „U redu je“ može poništiti osećanja deteta. Da bi naučilo da upravlja emocijama, dete prvo mora da bude u stanju da ih prepozna i prihvati.
Na primer, izgovaranje „Ne boj se“ poriče ono što dete oseća. Bolji pristup bi bio da potvrdite njihove emocije: „Bojite se da će vas taj pas povrediti. Pomaganje detetu da identifikuje fizičke senzacije povezane sa strahom, kao što je ubrzanje srca, pomaže im da prihvate i upravljaju emocijom.
Pretnja napuštanjem
Pretnje kao što su „Ako ne obuješ cipele, ostaviću te ovde“ ili „Ako se ne budeš lepo ponašao, neću te poljubiti“ mogu kod dece stvoriti strah od napuštanja. Posebno su štetni jer roditeljsku ljubav uslovljavaju ponašanjem. Ponudite pozitivne alternative: „Kada obuješ cipele, možemo da trčimo do auta.“ Promenom „ako“ u „kada“ i nudeći mali izazov, ohrabrujete dete da posluša na pozitivan način.
Pritisak i stres
Fraze poput „Požuri“, „Brzo, brzo“ ili „Ubrzaj“ stvaraju nepotreban stres kod dece jer nemaju isti koncept vremena kao odrasli. Umesto toga, koristite konkretne alternative: „Imamo još 2 minuta pre polaska u školu, hoćeš li prvo da obučeš kaput ili cipele?“
Ponižavajuće etikete
Reći: „Ti si sebičan“ ili „Ti si nespretan“ zarobljava dete u negativnoj etiketi. Ove izjave obeshrabruju i štete njegovom samopoštovanju. Umesto toga, opišite ponašanje: „Ono što si uradila bilo je sebično, ali znam da možeš da budeš velikodušna.“ Ovo pomaže detetu da shvati da njegovi postupci ne definišu ko je on i da može da se promeni.
Štetna poređenja
Poređenja poput „Pogledaj svoju sestru kako je sredila svoju sobu“ ili „Marijin sin je dobio dobru ocenu iz matematike“ daju detetu utisak da njegova vrednost zavisi od procene drugih. Preferirajte zapažanja usredsređena na dete: „Vidim da je tvoja soba neuredna. Molim te da knjige staviš na policu, a igračke u kante.
Zamenjujući toksične fraze brižnim alternativama, negujemo okruženje u kome se dete oseća razumljivo, voljeno i bezbedno.
Zapamtite, nijedan roditelj nije savršen. Dakle, budite ljubazni prema sebi i svojim bližnjima. Ne krivite svoje roditelje već svesno menjajte model vaspitanja u kojem ste odgajani.
