Ako ste muškarac, možda ćete proći pored ovog članka, jer vas tema ne dotiče i ne uznemirava vas. Nasilje nad ženama je ženski problem, uostalom, oni koji su sa nasilnikom su ga pomalo tražili. Da je izabrala dobrog čoveka umesto bolesnog…
Ako ste muškarac i čitate ovo, verovatno kažete da ta čudovišta treba zatvoriti, a ključ baciti. Ne bi se usudio ni prstom da ga dotakneš…
Jesi li stvarno siguran, pita se Silvia Grilli, urednica italijanske Grazie. Da li ste sigurni da nikada niste razmišljali o svojoj porodici kao o piramidi moći sa tobom, glavom porodice, na vrhu? Da li ste sigurni da smatrate da je nepravedno da je na obrascima koje treba potpisati ime vaše, a tek iza ime vaše supruge?
Da li ste zaista sigurni da se to u vašoj kući nikada ne dešava: zar je nikada niste ocrnili, obezvredili, ponizili, zar niste propustili da joj sa raznim dozama prezira kažete: „Ni ti ovo ne možeš“?
Jeste li sigurni da nikada niste omalovažavali njene prijatelje ili ljude sa kojima se druži: te beskorisne kafe na kojima se međusobno raspaljuju?
Da li ste sigurni da ste uvek razmišljali o njenom zadovoljstvu dok vodite ljubav, a ne samo o vašem?
Da li ste sigurni da ste uvek bili ponosni na njen posao, da joj nikada niste sugerisali da ga napusti, da nikada niste mislili da je vaš posao važniji od njenog samo zato što ste… muškarac? Nikada niste bili zavidni na njenim uspesima i nikada niste pokušali da ih omalovažavate, zar ne?
Da li ste sigurni da je nikada niste nadglasili ili ućutkali u javnim razgovorima, sa zajedničkim prijateljima, pred svojom decom? Nikada nikome, ni majci, ni sestri, ni ćerki, niste rekli: „Blago tebi koja ne razumeš“, zar ne?
Uvek ste delili kućne poslove, vodili decu u školu, radili domaće zadatke sa svojom decom, zar ne?
Nikada niste pokušali da njom manipulišete, da je kontrolišete nakon što ste shvatili koja je njena slabost, zar ne?
Očigledno joj nikada niste rekli da je debela, da je suviše mršava, da ima bubuljice, bore ispod očiju, da nema grudi.
U svom domu nikada niste čuli uvredu, vrisak, guranje, šamar. Zamislite, zar ne?
U kancelariji se prema koleginicama odnosite kao prema kolegama: slušate ih, cenite ih, smatrate njihove ideje na isti način kao i one vaših kolega, zar ne?
Pogotovo što nikada niste pomislili: „Prestanite da se žalite, žene, ne možete sve da želite“. Ili: „Da li shvatate kakvu štetu nanosite društvu?“. Da li ste oduvek verovali u ženu koja prijavljuje nasilje, zar nikada niste posumnjali da ona to izmišlja, jer znate koliko je bolno prijaviti i zato kada to urade treba ih podržati, zar ne? Nikada niste tvrdili da kontrolišete njen bankovni račun ili njena ulaganja (pod pretpostavkom da ih ona ima), zar ne?
Imali ste istu slobodu kao i svoje sestre, a svojoj ćerki dajete istu slobodu kao i njenom bratu: isto vreme da se vrati kući, na primer…
Da li ste ikada pomislili da je, ako je silovana, sama tražila jer nije trebalo da pije, da se drogira, da se tako oblači, da ostaje napolju do zore…
I nikada niste smatrali da je ženski magazin novina samo za žene i da iz tog razloga treba da se bavi samo ženskim temama, kao što je nasilje nad ženama, zapravo.
Sigurni?
