Kako pravilno hraniti psa tokom velikih vrućina: Saveti veterinara koji mogu zaštititi njegovo zdravlje ovog leta
Dok tokom letnjih vrućina pažljivo biramo šta ćemo jesti, pijemo više vode i izbegavamo teške obroke, često zaboravljamo da visoke temperature podjednako opterećuju i naše kućne ljubimce. Pas koji je do juče sa apetitom praznio činiju odjednom počinje da jede manje, sporije ili potpuno izgubi interesovanje za hranu. Mnogi vlasnici tada iz najbolje namere menjaju jelovnik, nude ostatke sa stola ili potpuno izbacuju određene namirnice, ne znajući da tako mogu napraviti više štete nego koristi.
Veterinari upozoravaju da leto ne zahteva drastične promene u ishrani pasa, već pametnije prilagođavanje obroka, vremena hranjenja i načina čuvanja hrane. Upravo sitni detalji – od temperature pirinča do toga koliko dugo mokra hrana stoji u činiji – mogu napraviti veliku razliku za zdravlje, varenje i hidrataciju vašeg ljubimca.
Kada temperatura dostigne ili premaši 35 stepeni Celzijusa, ne pati samo čovek. Psi takođe teže podnose vrućinu, manje su aktivni, više vremena provode odmarajući i često pokazuju slabiji apetit. Nije retkost da vlasnici zabrinuto posmatraju gotovo punu činiju hrane i pokušavaju da problem reše potpuno novim jelovnikom ili ostacima sa porodičnog ručka.
Međutim, organizam psa funkcioniše drugačije od ljudskog. Ono što je nama lagan letnji obrok nije nužno odgovarajuće ni bezbedno za četvoronožnog prijatelja.
Veterinarski nutricionisti naglašavaju da se osnovni principi ishrane pasa tokom leta ne menjaju. U centru obroka i dalje treba da budu kvalitetni proteini životinjskog porekla, uz odgovarajuću količinu ugljenih hidrata i manji udeo vlakana. Ono što se menja jesu veličina porcija, vreme hranjenja, tekstura hrane i način njenog čuvanja.
Zašto psi leti jedu manje?
Kao i ljudi, psi tokom velikih vrućina troše manje energije jer se manje kreću. Organizam ulaže dodatni napor kako bi održao normalnu telesnu temperaturu, zbog čega se potrebe za kalorijama kod mnogih pasa prirodno smanjuju.
Veterinari ističu da je blago smanjen apetit sasvim normalna pojava ukoliko je pas i dalje raspoložen, pije vodu, igra se i ponaša se uobičajeno.
Međutim, situacija postaje ozbiljna ako pas potpuno odbija hranu duže od 24 sata ili se uz gubitak apetita jave povraćanje, proliv, izražena malaksalost, otežano disanje ili visoka telesna temperatura. U tom slučaju potrebno je odmah kontaktirati veterinara, jer takvi simptomi mogu ukazivati na toplotni udar, infekciju ili drugo ozbiljno zdravstveno stanje.
Šta treba da se nađe u letnjoj činiji?
Osnova ishrane ostaje ista.
Kvalitetno kuvano ili blago termički obrađeno nemasno meso i riba i dalje predstavljaju najvažniji deo obroka. Kuvanje, priprema na pari ili kratko pečenje bez začina najbolji su izbor.
Ako je pas navikao na granule, ali ih tokom leta jede nevoljno, veterinari savetuju da se deo suvih granula pomeša sa kvalitetnom kompletnom mokrom hranom. Ona je aromatičnija, ukusnija i sadrži znatno više vode, što doprinosi boljoj hidrataciji.
Zašto hladan pirinač nije dobra ideja?
Mnogi vlasnici smatraju da će rashlađeni pirinač ili testenina iz frižidera prijati psu tokom vrućina.
Međutim, stručnjaci objašnjavaju da nakon hlađenja dolazi do procesa koji se naziva retrogradacija skroba. Tokom njega skrob menja strukturu i postaje teže svarljiv.
Zbog toga je pirinač ili testeninu bolje poslužiti mlake nego direktno iz frižidera.
Ako želite praktičniju pripremu, mogu se koristiti kus-kus ili proso, ali samo u količinama koje preporuči veterinar ili veterinarski nutricionista.
Masti nisu neprijatelj leta
Još jedna česta greška jeste potpuno izbacivanje masti iz ishrane zato što je napolju vruće.
Veterinari upozoravaju da kvalitetne masti imaju važnu ulogu u organizmu psa. One poboljšavaju ukus hrane, obezbeđuju energiju i učestvuju u apsorpciji vitamina rastvorljivih u mastima.
Mnogo je važnije prilagoditi količinu ugljenih hidrata nego potpuno eliminisati zdrave masti iz obroka.
Voće i povrće – da, ali umereno
Povrće može biti koristan dodatak letnjoj ishrani jer doprinosi unosu vode i vlakana.
Krastavac, tikvice, šargarepa, boranija ili komorač mogu se davati kuvani ili sirovi, ali uvek sitno iseckani ili usitnjeni.
Od voća su dozvoljeni lubenica bez semenki, dinja, oljuštena breskva, nekoliko jagoda ili borovnica.
Veterinari preporučuju da voće i povrće zajedno ne čine više od pet odsto dnevnog obroka.
Grožđe, suvo grožđe, avokado i crni luk strogo su zabranjeni jer mogu izazvati ozbiljna trovanja kod pasa.
Hidratacija je važnija od same hrane
Tokom leta najveći izazov nije količina hrane, već unos tečnosti.
Mokra hrana sadrži između 60 i 70 odsto vode, dok granule sadrže svega osam do deset procenata.
Zbog toga veterinari tokom letnjih meseci često preporučuju povećanje udela kvalitetne mokre hrane ili pravilno izbalansiranih domaćih obroka.
Sveža voda mora biti dostupna tokom celog dana. Posudu treba prati svakodnevno i vodu menjati više puta dnevno, naročito ako stoji napolju ili na visokim temperaturama.
Kod pasa koji piju malo vode može pomoći dodavanje male količine kefira ili neslane domaće supe od mesa ili povrća u mokru hranu, ali isključivo bez začina, luka i belog luka, koji su za pse štetni.
Leto je idealno vreme za razvoj bakterija
Visoke temperature pogoduju brzom razmnožavanju bakterija u hrani.
Ako pas ne pojede mokru ili domaću hranu ubrzo nakon serviranja, ostatke treba ukloniti iz činije i odložiti u frižider.
Veterinari savetuju da se meso i žitarice pripreme za jedan ili dva dana unapred, čuvaju u frižideru i neposredno pre serviranja blago zagreju.
Na taj način smanjuje se rizik od kvarenja hrane i razvoja bakterija poput salmonele ili kampilobaktera.
Kada je najbolje hraniti psa?
Najbolje vreme za hranjenje jeste rano ujutru ili kasno uveče, kada su temperature znatno niže.
Dnevni obrok može se podeliti na dva ili tri manja obroka kako bi varenje bilo lakše.
Mesto za hranjenje treba da bude hladovito, mirno i udaljeno od direktnog sunca.
Šta je sa sirovim mesom?
Ishrana sirovim mesom tokom leta zahteva dodatni oprez.
Sirova svinjetina nikada ne sme da se daje psima zbog rizika od ozbiljnih virusnih i parazitskih infekcija.
Konjsko meso i riba, ukoliko se koriste sirovi, moraju prethodno biti duboko zamrznuti tokom perioda koji preporučuje veterinar kako bi se smanjio rizik od parazita.
Mleveno pileće meso posebno je podložno bakterijskoj kontaminaciji, pa stručnjaci preporučuju kupovinu celih komada mesa i mlevenje neposredno pre pripreme.
Pre bilo kakvog prelaska na sirovu ishranu obavezno je savetovanje sa veterinarskim nutricionistom.
Mali trikovi koji psu mogu olakšati leto
Da bi obrok bio zanimljiviji, može se dodati kašičica običnog jogurta bez šećera, ukoliko ga pas dobro podnosi.
Dozvoljene su i kockice leda u kojima se nalaze sitni komadići dozvoljenog povrća.
Popularno rešenje predstavlja i igračka tipa Kong napunjena mokrom hranom, mladim nemasnim sirom ili kuvanim mlevenim mesom, koja se zatim zamrzne. Pas je dugo liže, što ga istovremeno zabavlja, rashlađuje i usporava uzimanje hrane.
Na kraju, veterinari podsećaju da svaka promena ponašanja tokom velikih vrućina zaslužuje pažnju. Ako pas iznenada prestane da jede, odbija vodu, teško diše ili deluje neuobičajeno iscrpljeno, ne pokušavajte da problem rešite promenom ishrane. Pravovremeni pregled kod veterinara može biti presudan za njegovo zdravlje, pa čak i život.
