Svojim pohodom kroz Anatoliju, Aleksandar Veliki je stigao do glavnog grada Frigije, Gordiona. Tamo je našao borbena kola, osnivača ovog drevnog grada, vezana nemoguće složenim čvorom – Gordijevim čvorom.

Prema legendi, ko bude uspeo da razume misteriju ovog čvora i odveže ga, pokoriće ceo poznati svet.

Marko Pappi

Aleksandar Makedonski je prišao čvoru i na trenutak ga pogledao.

Tačno mogu da zamislim kako pomera glavu levo-desno, razmišlja, analizira, pokušava da nađe gde je početak ili kraj ovog mamojeba od čvora kako bi ga odvezao.

Potom izvlači mač iz korica i brutalnim potezom preseca čvor na pola!

Pročitajte i ovo: Kako da ostvarimo vezu u kojoj ćemo se osećati kao celovita ličnost i slobodno voleti?

Od tada, Gordijev čvor postaje simbol “nemogućeg” problema – koji se može rešiti samo smelim i odlučnim potezom.

Aleksandar Veliki je posle toga osvojio ceo poznati svet.

Do svoje 16. Godine, direktno je učio od Aristotela, a čuveni filozof naučio je mladog Aleksandra kako da razmišlja izvan kutije i u svoju korist.

Razmišljajući o Aleksandrovoj priči kako preseca Gordijev čvor shvatio sam da sam jedan od hiljadu “studenata čvorova”, a ne sekač.

Gde sam izgubio svoj mač?

Pročitajte i ovo: Koje kvalitete ima pravi zavodnik?

U Čuburskom ili Karađorđevom parku, skoro sam siguran. Tu sam upoznao Gordijan devojku.

To je ona cura sa nekoliko priča međusobno upletenih da je nemoguće sagledati gde je početak, a gde kraj njenog čvora. Ubrzo sam shvatio da nisam deo njenih priča i bilo mi je jasno da sam u svoj život pustio da uđe neko ko će samo da se očeše o njega – Gordijan devojku koja ne ume da uživa u trenutnoj sreći, već joj je lakše da mašta o nekoj budućoj.

Kako sam jebeno uspeo da se zaljubim u devojku koja ima 20 i svašta godina i svoje namere je objavila javno: “Odlazim za Berlin kroz par meseci”?!

Nekako sam zanemario činjenicu da je ona svoju sreću isplanirala 1250 kliometara od grada u koji sam pre više od decenije migrirao da napravim svoju. Upustio sam se u polu-vezu i prihvatio status polu-dečka. Postavila je jasna pravila igre: “Nećemo se viđati svaki dan jer ja ne želim da se zaljubim u tebe. Odlazim u Berlin, bla bla bla…”

Pročitajte i ovo: Žene se zaljubljuju u junake, a muškarci u sfinge

Nije bila svesna koliko njeno “Ne želim da se zaljubim u tebe” izaziva u meni “Hold my beer” momenat.

Ubrzo, od statusa “Nećemo se viđati svaki dan” došli smo do “zelena četkica za zube je tvoja, a plava moja”. Sve manje je pričala o Berlinu, a sve više o pronalaženju posla u Beogradu.

Ok, ovo je delimična laž.

Možda sam samo izabrao da manje slušam o njenom odlasku, a više o njenom trenutnom ostajanju, zbog cele situacije sa Koronom. Bilo kako bilo, pošto nemam običaj da okrivljujem sebe za stvari koje mi se dešavaju, u daljem tekstu, okrivićemo Gordijanovu.

Dani su prolazili, mada njih nisam ni računao, jer ovde se broje samo noći – vreme kada smo uglavnom bili zajedno. Slušali ploče, spremali klopu, izlazili, upoznavali se i zaljubljivali. Sve manje sam bio u poslu i redovnim dnevnim aktivnostima, a sve više u vezi koja je u potpunosti okupirala moje misli.

Pročitajte i ovo: Zašto srcu treba više vremena da prihvati ono što um već zna?

Odavno nisam bio zaljubljen.

Prvi put, nakon nekoliko godina valjanja u besmislenim avanturama, prijalo mi je da se probudim pored nekoga, a da mi prva pomisao ne bude “Šta da uradim sa ovim mrtvim telom pored mene”?

Navukao sam se na osećaj neverovatno šarmantne devojke pod mojim prstima, njen narativ, senzibilitet, način na koji stidljivo obara pogled kad probam da joj podvalim neki kompliment.

Ako bih morao da je opišem u samo jednoj reči, odabrao bih – Mangup, a takve se sreću jednom u nikad.

I tu je ceo trik, bio sam u potpunosti potučen njenim manguplukom!

Jedno veče sam se neprimetno izolovao iz društva i posmatrao sa koliko strasti priča o temama koje se nje tiču. Obožavam to kod nje. Misli su mi prekinute veoma upozoravajućim zvukom – najsličniji onom koji vojnik na straži pravi dok udara čekićem u veliko mesingano zvono da upozori ostale sugrađane da flota neprijatelja stiže pred zidine grada.

Pročitajte i ovo: Zašto zaljubljenost danas više nema vrednost kao nekada?

Trenutak kada sam ukapirao da ona priča o odlasku odavde sa tolikim neizdržom u potpunosti me otreznio.

Sad već vidno izolovan iz društva, napravio sam krug-dva po parku i vratio se sa još piva i činijom na kojoj je pisalo “Sve mi se pomešalo” – nju sam valjda osvojio na kasi.

Da, sve mi se pomešalo! Na trenutak nisam osećao nikakvu emociju, samo nemir u stomaku koji je rastao svakim novim udisajem svežeg beogradskog vazduha.

foto Toa Heftiba

Ostatak večeri je protekao mirno, a mi smo ubrzo stigli u stan. Od gomile bespotrebnih i sebičnih pitanja poput: zašto, kako, da li i slično, ostalo je samo jedno i izgovorio sam ga naglas:

Oštećeni: Kada ti odlaziš?

Okrivljena: Jul, avgust, sep… pa za tri meseca, manje-više.

Oštećeni: Ok, kul. Manje-više.

Čoveče! Koji udarac ispod pojasa!

Pročitajte i ovo: Gde da nađem lek kad srce zaboli

Nisam dalje postavljao pitanja. Promenio sam temu i uključio humor kao odbrambeni mehanizam. Nakon što je zaspala, te večeri sam još dugo ostao budan i razmišljao o njenom odlasku.

Odlučio sam da isučem mač i presečem ovo. Odlučio sam da raskinem sa njom, ali samo u sebi.

Foto Tim Stief

Previše mi je stalo do nje, ili možda do mene, kakav sam sa njom. Ne želim da prekidam ovo pre nego što moram.

Pomirio sam se sa njenim odlaskom i prihvatio činjenicu da joj više od bilo čega treba da ode i proživi Berlin. Odavno se nisam osećao tako zrelo. Stavio sam njenu sreću ispred svoje i prihvatio scenario gde se ona neće vratiti.

Pročitajte i ovo: Ljubav na prvi pogled – da li je stvarna ili samo varka?

Ne želim ponovo da prolazim kroz laž i zavaravam sebe idejom kako će od nas možda biti nešto samo zato što meni taj osećaj prija.

Svaki sledeći korak u našem odnosu je kao u streljačkom vodu. Znam da ih nije ostalo još mnogo, ali koračam odlučno i molim Boga da se što pre završi.

Da čujem pucanj i preselim se na neko lepše mesto.
Samog sebe sam osudio na ovo, a od početka sam imao osećaj da je nju neko poslao da mi naplati sve.

Sito&Rešeto newsletter
Nedeljni pregled najinteresantnijih tekstova sa Vašeg omiljenog portala.