Verujem da se većina vas više puta našla u situaciji da želi poraditi na svom telesnom izgledu, na gubljenju kilograma, na boljoj fizičkoj formi.
Kako najčešće započinjete ovaj proces? Da li je to od proleća, od prvog u mesecu, od ponedeljka? Da li tada pribegavate dijetama, restrikcijama u ishrani, i da li često sebi govorite nešto kao – od sutra više nema ________ (slatkiša, hleba, večere i sl.)?
Ako ste makar i jednom bili u ovakvoj situaciji, shvatate koliko je teško, ne samo pokrenuti se ili dostići željeni rezultat, nego ga i održati.
Verujem i da ste se puno puta pitali i zašto je to tako, kada ste sve radili kako treba, kad ste se naterali i bili disciplinovani. Mnogi od vas pamte jedan takav uspeh, period u kome ste stvarno uspeli izvući stvar do kraja, dostići ono što ste želeli, ali se situacija kasnije postepeno vraćala na staro, i ponovno pokretanje, kao ono prvi put, bivalo bi sve teže zamisliti i sprovesti.
Šta se zapravo krije iza ovakve situacije i zašto je tako teško menjati kilažu do željene, održati disciplinu i ispoštovati ono što smo sebi obećali?
Većina nas koja radi na mršavljenju i poboljšanju svoga izgleda, pročitala je i čula nešto ili dosta o tome šta je zdravije u ishrani; koja hrana ne pomaže u tom procesu, tj. koja je poželjnija; u koje vreme i šta treba jesti i piti; kada i koliko vežbati, i slično.
Ali zašto, kada već dovoljno o tome znamo i kada nam je sve jasno, ipak ne pribegavamo redovno toj logici? Da li je u pitanju samo pomanjkanje volje ili tu postoji još nešto? Ako pak i jeste manjak volje, šta on zapravo predstavlja za nas, zašto ga imamo i šta se krije iza toga?
Ono što prvo u vezi sa ovim treba da znamo jeste da smo mi emotivna bića sa sposobnošću racionalizacije, a ne samo racionalna bića koja imaju mogućnost da osećaju!
S tim u vezi, ma koliko nam neko racionalno objasnio i mi logički shvatili šta je potrebno uraditi da bismo se disciplinovali i izgubili kilograme, stvari se neće u nama zaista menjati dok ne razumemo kako se osećamo i da li se ta osećanja uklapaju u neku disciplinu i program mršavljenja. Kada smo, na primer, pod stresom, umorni, iscrpljeni, isfrustrirani, naše bazične emocije, tj. baš to kako se u tom trenutku osećamo, će odrediti naše izbore i ponašanja. Vrlo često, dakle, ti izbori neće biti određeni našim racionalnim objašnjenjima i znanjima o tome šta je ispravno.
Ovim postaje logično da ako ne razumemo šta nam je potrebno, šta od sebe zaista želimo i kako se osećamo, ni jedan zdrav savet o ishrani neće pomoći na duže staze.
Ako smo izloženi većem broju mentalnih zahteva, ili smo konstantno usmereni jedni na druge u rešavanju zadataka, osećamo iscrpljenost ili prazninu (jer često naš emotivni deo u tome biva zapostavljen). Hrana prva daje gorivo za iscrpljenu energiju. Takođe, predstavlja nagradu i utehu za uloženi napor. Zato joj se u današnjem, radno-prekovremenom društvu, često i lako pribegava.
Zato postaje logičan izbor, kako u prethodnoj, tako i u brojnim drugim situacijama:
– Kada, na primer, ne možemo da se nosimo sa nekom situacijom i emocijom – tuga, strah, usamljenost, ljutnja
– Kada se ne suočavamo sa sobom, sa nekom svojom potrebom, ili kada nam je teško da preuzmemo odgovornost
– Kada zanemarujemo sebe (opet govorimo o svojim emocijama i potrebama), pa hranom nadoknađujemo ljubav i pažnju koju sebi nismo dali
Potreba za hranom kao utehom može se javiti i kada smo preosetljivi ili preemotivni, bilo da je to trenutno ili smo takvi karakterom. Upravo tada, tu emotivnost prikrivamo, zatrpavamo hranom. Ponekad ne želimo ili procenjujemo da ne možemo da se suočima sa određenom emocijom. Hrana koja pruža zadovoljstvo je opet dobra uteha za takva stanja. Ako procenjujemo da je emocija prejaka, ili se bojimo posledice njenog ispoljavanja, ili pak uopšte ne želimo znati koja je, naći ćemo način da je izbegnemo.
Višak kilograma tako vremenom predstavlja zaštitu od suočavanja sa onim što smo osetili, a što je i dalje aktuelno u nama.
Ako višak kilograma predstavlja zaštitu, zašto bismo ih se onda otarasili? Zato što je zdravije nemati višak, reći ćete. To i nije baš neki odgovor. Naravno da je zdravije. To svi znamo. Ali ako taj višak predstavlja zaštitu?
Ako bismo sada razmišljali u pravcu – Od čega se štitimo? – možda bismo dali sebi šansu da razumemo višak. Svi znate da kada nešto razumete i prihvatate, koliko se lakše sa tim nosite i koliko ga lakše savlađujete, nego kada vam je nejasno, zbunjujuće i strano.
Razmišljati od čega se štitimo (potisnute emocije, odgovornost, seksualni odnosi, strah od života) i suočavati se tim, nije uvek lak posao, ali je sigurna ”dijeta” za višak kilograma.
Pronalazimo bolje načine da u sebe inkorporiramo neko iskustvo, stanje, situaciju, emociju. Pronalazimo drugačije načine da sa njima živimo, te navika da se od istih štitimo tada postaje suvišna.
Jedna navika ne odlazi od nas dokle god je smatramo korisnom, a korisno je sve ono što nam trenutno pričinjava zadovoljstvo, npr., izbegnuta odgovornost, izbegnuti bol i suočavanje, izbegnut strah.
Ako radimo na otkrivanju sebe i svojih potreba i ako ih pustimo da otvoreno reflektuju to što je u nama, onda ih kao takve možemo iskoristiti u kreiranju zdravijih životnih stilova. Dakle, pre tako dolazimo do trajnijih rezulatat, nego strogim pravilima, uskraćivanjima i prekorevanju sebe što nam mršavljenje i dijeta ne idu. Ako znamo da je hrana često nagrada i uteha, i ako već dovoljno patimo u situaciji u kojoj smo se našli, da li je potrebno još više uskraćivanja, osujećivanja, još praznine koju već osećamo emotivno u sebi, još više prekorevanja, frustracije i stroge dijeta-discipline?
Kako mnogi pribegnu upravo ovome, dešava se jo-jo efekat. Kada izađete iz dijete, kilogrami se vraćaju. Nekada i više nego što ste ih imali. Naravno, jer ste na frustraciju nadogradili još jednu frustraciju, pa vam je potrebna još veća uteha.
Nasilno uskraćivanje hrane u procesu želje za mršavljenjem, nije dakle rešenje. Razumeti šta nam nedostaje, kako se osećamo, šta u sebi i za sebe ne ispunjavamo, šta potiskujemo, sa čim se ne suočavamo, za čim patimo, može nas odvesti u pravcu pronalaženja trajnog rešenja za višak kilograma.
Tada ste stvarno zaštićeni i tada vam ni jedan drugi oblik zaštite nije zaista potreban. Tek onda pristupite zdravijoj ishrani, drugačijim navikama u svakodnevnici, i redovnom vežbanju.
Ako su joga asane vaš način, radite ih punog fokusa, mislima usmerenim na ljubav prema sebi i na ono što želite od sebe, a već je u vama. Ovde je izdvojeno samo nekoliko asana koje će vas pokrenuti i aktivirati vatru (agni) kojom sagorevate višak u telu.
Virabhadrasana 1 i 2 (položaji ratnika)
Razdvojte stopala, kao na gornjoj slici, tako da vam pete ostanu u jednoj liniji. Desno stopalo rotirajte uz prostirku, a levo ostavite. Savijte desno koleno. Okrenite se gornjim delom tela ka desnoj nozi. Izdužite ruke iznad glave i sastavite dlanove. Licem možete gledati ka napred, glava ne mora biti zabačena. Spustite kukove koliko osećate da ćete u položaju moći ostati makar pet udisaja i izdisaja. Uradite sve u drugu stranu. Za položaj Ratnik 2, noge držite u istom položaju, samo su vam grudni koš i karlica okrenuti ka napred umesto u jednu stranu. Ruke su odručene u visini ramena, zategnute, a lice ide u pravcu u kom ste savili jednu nogu. Gledate u vrhove prstiju šake i u Ratniku 1 i 2.
Utkatasana (položaj stolice)
Stopala su sastavljena. Savijte kolena kao da sedate na stolicu iza sebe. Izvucite ruke iznad glave. Podvucite blago pelvis ka napred i aktivirajte stomak. Proverite da li nazirete vrhove prstiju nogu ispod kolena, a kasnije po potrebi produbljujte položaj. Ruke mogu ići ka plafonu ili ispred lica. Svesno otvarajte grudni koš i gledajte ili u šake ili ispred sebe.
Chaturanga Dandasana
Krenite iz klečećeg položaja. Postavite šake ispod i u širinu ramena. Stopala su sastavljena. Gurnite malo telo napred da proveriti da li većinu oslonca držite na rukama. Podignite kolena od zemlje i napravite od tela dasku. Odupirite se šakama o pod, kao da gurate neki zid od sebe, i povucite pupak ka kičmi, odoljevajući gravitaciji. Kao težu varijantu, savijte ruke u laktovima, tako da laktovi idu sasvim uz telo, i spustite se blizu zemlje, tako da vam ramena ne odu suviše napred, tj da ostanu u visini kukova.
Adho Mukha Svanasana (položaj psa koji gleda dole)
Opet možete krenuti s kolena. Postavite šake kao u prethodnoj asani. Razdvojte stopala u širinu kukova i uprite prstima nogu u pod. Podignite sedalni deo ka plafonu, tako da se aktivno odgurujete šakama o podlogu. Pete spuštajte onoliko koliko je to moguće. Idite grudima u pravcu kolena, povlačite pupak ka kičmi i gledajte u pupak ili kolena, tako da vam se i vrat izduži.
Navasana (položaj čamca)
Napravite oslonac na sedalnim kostima. Savijte noge u kolenima i za početak uhvatite zatkolene jame. Podignite jednu pa drugu nogu, tako da noge i dalje ostanu savijene, a potkolenice paralelne sa podlogom. Ispravljajte leđa, aktivirajte stomak i približavajte grudi ka kolenima i obrnuto. Ispružite ruke pored potkolenica u visinu i produžetak ramena. Ako može, ispravite noge. Ako ne, ostanite u položaju savijenih kolena.
Setu Bandhasana (položaj malog mosta)
Lezite na leđa. Približite stopala ka sedalnom delu, tako da ih zadržite paralelna i u širini kukova. Kolena takođe zadržite u širini kukova. Ako može, šakama ćete obuhvatiti skočne zglobove. Ako ne, ostavite ruke na podu ispod leđa, sastavite dlanove, prepletite prste i zategnite laktove. Podignite karlicu, snažno aktivirajući stomak. Podvucite malo lopaticu jednu ka drugoj da napravite bolji oslonac na ramenima. Trudite se da ne širite kolena, nego ih zadržite u početnoj širini. Ako osećate veliko opterećenje u prednjoj strani butina, možete odići pete od poda.
Ne zaboravite, ako želite da smršate:
– Ne idite protiv viška kilograma. Tražite način da shvatite razlog njihovog postojanja
– Razumite svoju potrebu za samozaštitom, kako biste odlučili da li vam je ona kao takva uopšte više potrebna
– I što je možda najvažnije: