Nova, provokativna knjiga Viktora Jerofejeva, ruskog pisca s nemačkom adresom, Akimudi/neljudski roman, prvi je naslov koji Geopoetika objavljuje u 2024. godini!
Jerofejev nas u ovom svom romanu vodi u Rusiju – zemlju-poligon mističnog eksperimenta koji dovodi do vaskrsenja mrtvaca i nemilosrdnog rata između mrtvih i živih. Apokaliptična svedočanstva u ovoj knjizi pretvaraju se u satiričnu i nadrealističku političku parabolu, isprepletanu špijunažama, ljubavnim aferama, svirepošću i apsurdom.
Junaci ove knjige suočavaju se sa novim bogom Akimudom koji u ovom delu ima ulogu lidera i jednom novom Rusijom koja više nije država, nego mit.
Akimudi predstavlja žanrovsko preplitanje fantastičnog romana, biografije, mističkog realizma i, čak, automatskog pisma. Tekst nastoji da bude obezličen obiljem citata iz književnosti. Jerofejev je nezadovoljan klasičnom književnošću s njenim “mrtvacima: Tolstojem, Dostojevskim, Gogoljem, ali u njegovom romanu oživljavaju Doktor Živago, Zli dusi. Oživljava i Nabokov, kod koga se ‘mržnja prema boljševicima preokrenula u ljubav prema leptirima…’
Rusija postaje poligon mističnog eksperimenta koji dovodi do vaskrsenja mrtvaca i nemilosrdnog rata između mrtvih i živih. Roman Akimudi pokušava da odgovori na pitanje zašto živimo u ovakvom svetu, prikazivanjem žara revolucije, ljubavnog ludila, svireposti, seksa, apsurda i svetosti, suočavanjem junaka knjige i „novog boga“ Akimuda.
„Roman Viktora Jerofejeva Akimudi slika budućnost u najgoroj varijanti, u kojoj Rusija nije država, nego mit, a ulogu lidera u tom mitu ima kiborg, koji je istovremeno i pseudobog. Akimudi predstavlja žanrovsko preplitanje fantastičnog romana, biografije, mističkog realizma i, čak, automatskog pisma. Tekst nastoji da bude obezličen obiljem citata iz književnosti. Jerofejev je nezadovoljan klasičnom književnošću s njenim ’mrtvacima’: Tolstojem, Dostojevskim, Gogoljem, ali u njegovom romanu oživljavaju Doktor Živago, Zli dusi. Oživljava i Nabokov, kod koga se ’mržnja prema boljševicima preokrenula u ljubav prema leptirima’. Neka poglavlja Akimuda čak nose nazive Nabokovljevih romana.“
– Nedeljnik Ogonjok
***
Viktor Jerofejev je rođen 1947. godine u Moskvi. Kao sin sovjetskog diplomate deo detinjstva proveo je u Parizu. Završio je studije književnosti na Moskovskom državnom univerzitetu „Lomonosov“, a 1979. godine, s grupom pisaca, pokrenuo je književni almanah Metropol u kojem su objavljivani i politički sporni tekstovi zbog kojih je ubrzo izbačen iz Saveza pisaca SSSR. Po njegovoj priči „Život s idiotom“ kompozitor Alfred Šnitke komponovao je operu (1992), a režiser Aleksandar Rogoškin je snimio istoimeni film (1993).
Član je ruskog PEN-centra. Dobitnik je nagrade „V. Nabokov” (1992), francuskog Ordena umetnosti i književnosti (2006) i Ordena viteza legije časti (2013).
Redovno piše za Njujork Tajms, Buk Rivju, Cajt i Velt, kao kritički intelektualac i jedan od najpoznatijih savremenih ruskih autora.
Dela: Anino telo ili Kraj ruske avangarde (1989), Ruska lepotica (1990), Život s idiotom(1991), Strašni sud (1996), Muškarci (1997), Ruski cvetovi zla, priređivač antologije (1997), Pet reka života (1998, Geopoetika, 2003), Enciklopedija ruske duše (1999, Geopoetika, 2001), Bog X. Priče o ljubavi (2001), Dobri Staljin (2004, Geopoetika, 2005), Ruska apokalipsa (2008), Akimudi. Neljudski roman (2012), Telo (2015, Geopoetika, 2016), Ružičasta Mišica (2017, Geopoetika 2018).
