Džulija Roberts ponovo na velikom platnu – ali ovaj put u moralnoj igri bez jasnog pobednika. Luka Gvadanjino u filmu After the Hunt pokušava da razmrsi zamršene niti moći, lojalnosti i istine… ali da li uspeva?
Luka Gvadanjino, reditelj koji je do sada majstorski plovio između senzualnosti, napetosti i umetničkog minimalizma („Call Me by Your Name“, „Bones and All“), ovog puta posrće u pokušaju da prikaže složenost #MeToo epohe kroz intelektualnu, ali konfuznu dramu „After the Hunt“.
Pročitajte i ovo: Zašto žrtve nasilja ne napuštaju svog nasilnika
Iako se čini da je imao sve sastojke za uzbudljiv film – intrigantnu temu, prestižan univerzitetski ambijent i izuzetnu glumačku postavu predvođenu Džulijom Roberts, Ajo Edebiri i Endruom Garfildom – rezultat je film koji ostaje zarobljen u sopstvenoj ambiciji da bude „važan“.
Pročitajte i ovo: Emotivno nedostupni muškarci – tako blizu, a tako daleko
Radnja je smeštena na Jejl, gde Roberts tumači Almu Imhof, harizmatičnu profesorku filozofije i dugogodišnju zagovornicu feminističkih ideja. Njena bliska povezanost sa studentkinjom Megi Prajs (Edebiri), mladom ženom iz imućne porodice, izaziva sumnje u granice profesionalnosti, naročito u očima Alminog muža, psihoanalitičara Frederika (Majkl Štulbarg).
Pročitajte i ovo: Seen ili – tretman ćutanjem u toksičnim odnosima
Situacija kulminira nakon pijane večeri na fakultetu, kada Megi iznosi ozbiljnu optužbu protiv Alminog kolege i prijatelja Henka (Endru Garfild). Alma tada mora da donese odluku između lojalnosti, istine i sopstvenih moralnih uverenja.
Film pokušava da istraži sivu zonu moći, želje i intelektualne odgovornosti, ali u tom procesu gubi emocionalni kompas. Gvadanjino se, paradoksalno, previše oslanja na „složenost“ likova, ostavljajući publiku u konfuziji umesto u razmišljanju.
Pročitajte i ovo: Opsesija kao početak rešavanja problema u odnosima
Ni vrhunska glumačka postava ne uspeva da nadomesti scenarističku nedorečenost – naročito Roberts, koja, iako izuzetno prisutna, deluje sputano u ulozi koja nikada ne dobije dovoljno dubine.
Vizuelno, film blista – Jejl je prikazan sa dozom elitističke hladnoće, a kamera neumoljivo prati lica u trenucima unutrašnjih lomova.
Pročitajte i ovo: Psihološki profil silovatelja – kada se nemoć invertuje u nadmoć
Međutim, sve to podriva gotovo zaglušujuća muzika koja često preplavljuje dijalog, a simbolično otkucavanje sata na saundtreku, umesto da stvori napetost, deluje kao prisilna metafora prolaznosti vremena i moralnog pritiska.
„After the Hunt“ je film koji želi da otvori debatu, ali se sapliće pod sopstvenom težinom. Umesto provokativne studije o moći i etici, nudi niz nedovoljno razrađenih ideja koje završavaju u praznom prostoru između umetničkog koncepta i univerzitetske drame.
Pročitajte i ovo: Praktični saveti kako da pomognete prijateljici koja trpi nasilje
Gvadanjinu, poznatom po senzibilitetu za unutrašnji svet likova, ovoga puta je možda trebalo – malo više „jejlske strogosti“.
Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji, a u bioskopima je od 10. oktobra u SAD, 16. oktobra u Australiji i 17. oktobra u Velikoj Britaniji.
