Nakon izuzetno teške zime, napokon je došlo proleće i sunčani letnji dani su pred nama. Gde ćete na letovanje ove godine? Sve po starom ili možda nešto novo? Kladim se da niko od vas nije razmišljao o Abhaziji. Zašto bi?
Bićete na mestu koje zvanično ne postoji i telefon vam neće raditi – bićete svima nedostupni. Neće vam biti teško da se snađete, pošto je ćirilica abhasko pismo, a ruski je takođe zvanični jezik.
Abhazija, koja ima stavovnika otprilike kao Malta – četvrtinu miliona i teritoriju malo manju od Kosova, međunarodno je priznata kao deo Gruzije.
Za vreme Sovjetskog saveza područje je važilo za veliko letovalište, a Suhumi, glavni grad oblasti slovio je za čarobno mesto, širom najveće zemlje sveta prepoznatljivo po lekovitim vodama, lepim šetalištima i kosmopolitskoj atmosferi. Sve se ipak promenilo devedesetih godina prošlog veka kada se SSSR raspao.
Abhazija je bila u sastavu Gruzije, ali je lokalno stanovništvo, tražilo nezavisnost, nakon čega je izbio je rat, tokom koga je sve uništeno. Rat je besneo 1992/93 godine, kada je muslimansko gruzijsko većinsko stanovništvo izbeglo iz oblasti koja je uživala podršku Rusije. Sukob je trajao do 2008. godine, kada je Abhazija proglasila nezavisnost. Do sada su je priznale samo Rusija, Nikaragva, Venecuela i male ostrvske države Nauru, Tuvalu i Vanuatu u Tihom okeanu.
Uprkos tome, ‘država’ kontroliše svoje granice, ima svoju, po meni, malo kičastu zastavu, i sada je već je ponovo otvorena za turizam. I zaista, prijatno je mesto sa prelepim prirodom i jako opuštenom atmosferom ma koliko to čudno nakon nedavnih burnih događaja.
Pošto je međunarodno nepriznata i ne sme da ima ambasade u svetu, procedura je obrnuta. Morate da preuzmete formular sa interneta i pošaljete mejlom ministarstvu. Meni je potvrda došla posle dve sedmice, ali čuo sam da su nekima i odbili vizu, mada su kriterijumi nepoznati. Pismom koje ste dobili na mejl možete da pređete granicu između Rusije i Abhazije, koja je sada jedini važeći prelaz, pošto je granica sa Gruzijom zatvorena.
Kada stignete u glavni grad, idete u banku, platite iznos i onda dalje do zgrade ministarstva inostranih poslova. Nemojte sada da zamislite veliko zdanje. Stara, siva, pomalo ofucana petospratnica služi za sva ministarstva. U jednoj hali, koja je nekada verovatno bila malo pozorište ili služila za predavanja, smeštena su dva kompjutera i hrpa papira, Ministarstvo inostranih poslova. Službenik će vam na licu mesta odštampati lepu zelenu vizu, ali neće je prilepiti u pasoš. To možete vi. Lepak košta, nemojte to zaboraviti.
Kada prelazite granicu, zvanično, morate da platite osiguranje. Ali samo ako ste državljanin Rusije. Ako niste, carinik će odmahnuti, verovatno će vas pitati šta ćete tamo. Ako mu kažete da ste došli turistički, smeh će se odjeknuti sve do Gagre, prvog gradića posle granice, koji važi za jednu od najlepših peščanih plaza zemlje. Naime, ovde za vas nema osiguranja. Ako vam se nešto hitno desi, sami ste, nema vam spasa. Zar vam nisam rekao da je iskustvo ovde divno? Pakujte kofere odmah! Čak i ako vam zdravlje služi dobro, niste van opasnosti.
Namrgođeni vozači ‘marsrutke’ (podeljen taksi-autobus od oko 12 sedišta, poznat u celoj teritoriji bišeg Sovjetskog saveza) ludo voze kroz vijugavi put koji se prostire uz obalu mora sa lepim pogledom sa jedne strane i kroz netaknutu prirodu sa druge strane. Ako poginete, bar će vam poslednje slike sveta biti prelepe.
Suhumi je čudno mesto, ali mnogo razvijenije nego što sam ocčekivao. Pazite, morate da imate dovoljno para u gotovini pošto ovde nema automata ni plaćanja karticama. Valuta je ista kao u Rusiji, mada su izdate lokalne kovanice valute ‘apsar’ za komemorativne svrhe, ali su cene znatno nize. Ostao sam iznenađen velikim brojem suvenira i zaista nisam mogao da odolim. Obično ne kupujem ništa na putovanjima, ali ovde sam nagomilao magnete, kičaste tanjire, majice sa grbom Abhazije, svašta. Znači, šoping je moguć, osim ako ne trazite bundu ili firmiranu robu.
Plaža je zaista duga, rekao bih oko dva kilometra ukupno, i najviše je posećuju Rusi koji u Abhaziju dolaze na jeftiniji odmor i zbog lepših plaža nego sto imaju u njihovoj zemlji. U centru grada je botanička bašta, dosta ruševina od krvavog rata, spomenik žrtvama i potpuno renoviran ‘parlament’ i ogromna fontana sa lavovima koji prskaju vodu u bazen sa markantim crvenim osvetljenjem. Na obali je diskoteka-kafić koja radi u renoviranom prostoru jedne inače uništene ogromne čelične zgrade u obliku lađe koja je nekada, verovtno, bila ekskluzivni klub za uticajne.
Muslimansku veru nećete ni primetiti, nisam video ni jednu džamiju. Viće ćete videti zastave i bilborde u čast junaka Abhazije. Očigledno da je vera manje vazna od političke volje na ovom području.
Lokalno stanovništvo crnoputo i ne liče nimalo na Ruse, biće vam odmah jasno ko je turista i ko nije. Prijatni su i srdačni i veoma lepi. Obavezno se pridružite lokalcima u kaficu na obali gde kuvaju lokalnu (tursku) kafu. Kao kod kuće!
Jedna od najvećih atrakcija Abhazije je Novij Afon, čije ime potiče od Svete Gore (Atos) u Grčkoj. Pre stotinu godina ili malo više, ruski sveštenici odatle su došli na obalu Abhazije i sagradili prelep manastir, koji je otvoren i danas. Rusi masovno posećuju hram koji nije u najboljem stanju ali, je svakako imponantan i ima prelep vrt odakle se vide brodovi ruske mornarnice koji štite teritorijalne vode od potencijalnog napada Gruzije. U blizini hrama je i veliko šetalište u prirodi, do jezerceta, koje vrvi od života, porodica u šetnji, smeha deca, opuštene letnje energije. Zaboravićete gde se nalazite, a oko vas će biti atmosfera leta.
Ako vam je previše vruće, postoji rešeje i za to. Podzemnim vozom koji liči na moskovski metro stići ćete do ogromne pećine gde možete uzivati u stalaktitima i stalagmita uz propagandu lokalnog vodiča o lepotama Abhazije. Ili, ako vam je do male avanture, možete da se priključite turi do jezera ‘Rica’ u planini.
Ipak, tamo nisam otišao pošto sam hteo da sačuvam nešto za drugi put. Pitajte me da li je došlo do nekih promena nakon dolazećeg leta, pošto sam ja već doneo odluku – šta će mi grčko more, kada svet ima Abhaziju?!
