Napisao i izveo Džesi Ajzenberg, A Real Pain je prelepa priča o prijateljstvu koja se na originalan način bavi temom Sećanja.
Kieran Culkin je već osvojio Zlatni globus i BAFTA za najboljeg sporednog glumca za ulogu u filmu A Real Pain, novom filmu Džesija Ajzenberga i sa njim, koji je u italijanskim bioskopima počeo da se prikazuje 27. februara, za koji je takođe nominovan za nagradu Oskara (što nas u ovom trenutku ne bi iznenadilo da osvoji…).
Dirljiv i nežan, A Real Pain prikazuje dva veoma bliska rođaka – Kalkina i Ajzenberga – koji su, nakon smrti svoje bake, odlučili da odu i odaju joj počast putovanjem u Poljsku. Ženska priča ima korene u judaizmu i holokaustu. Njih dvojica se nisu videli neko vreme, veoma su različiti jedan od drugog, a putovanje postaje način da se sagledaju njihovi životi i njihova veza.
Pravi bol je jedan od onih filmova na pola puta između filma puta i stvarnog života u stilu Little Miss Sunshine, uvek balansiran između smeha i suza, jednostavan u razvoju, ali nezaboravan u pisanju i stvaranju svojih protagonista.
Radnja filma Pravi bol
Dejvid (Džesi Ajzenberg) živi u Njujorku, ima ženu, sina i karijeru u onlajn oglašavanju. Bendži (Kijeran Kalkin) još uvek živi u podrumu svoje majke i lezilebović je. Dejvid je pun nesigurnosti i pomalo dosadan. Bendži je spontan i izgleda da se ničega ne plaši.
Oni su rođaci i obojica su voleli svoju baku, koja je nedavno umrla, razlog koji ih je naveo da učestvuju u organizovanoj turneji u Poljskoj, na tragu istorije žene. Tako, dok se njihova porodična istorija ocrtava u pozadini, između njih dvojice nastaju stare i nove tenzije, neizrečene stvari i neizbežna sentimentalnost.
Putovanja obogaćuju, ne menjaju
Kada gledate filmove o putovanjima, uvek je pomalo čudno videti kako se protagonisti vraćaju kući izmenjeni onim što su iskusili. Istina, narativi moraju biti bar malo bajkoviti i aspirativni da bi nas zabavili, ali ne znamo koliko je ljudi u stvarnosti doživelo tako značajnu transformaciju nakon odmora.
U filmu A Real Pain se to ne dešava. Svrha filma nije da se vidi šta se dalje dešava, već da ostane fokusiran na ono što Dejvid i Bendži doživljavaju tokom zajedničkog iskustva. Iskustvo tokom kojeg, između ostalog, nisu ni u stanju da promene jedan drugog, ali najviše nauče da budu zajedno i da se međusobno poštuju onakvi kakvi jesu, svako sa svojim glupostima i krhkostima.
Zašto bi i Kieran Culkin trebalo da osvoji Oskara
Iako se takmiči sa nekim super velikim imenima za podjednako važne uloge – Gaj Pirs za Brutalistu, Jurij Borisov za Anoru, Edvard Norton za A Complete Unknown i Džeremi Strong za Šegrta – Kieran Culkin u A Real Pain izazvao je sebe ulogom koja je istovremeno dramatična i luda.
Njegov Bendži je dosadan do iznemoglosti i podjednako privlačan. Mi, publika, koji se svi pomalo osećamo kao njegov rođak Dejvid, većina nas sa prilično običnim životom koji nas, međutim, čini neprocenjivo srećnim, hvatajući se u koštac sa osećanjima dužnosti, krivice i odgovornosti tipičnim za odraslo doba, ne možemo a da ne budemo postiđeni onim što radi, misleći da bi putovanje sa nekim takvim bila zaista nepredvidiva avantura.
Glumačka ekipa filma Pravi bol
Pored Kirana Kalkina i Džesija Ajzenberga, u filmu se pojavljuju i drugi učesnici putovanja organizovanog u Poljskoj u kome njih dvojica učestvuju.
Dženifer Grej je bogata Marsija, koju je muž nedavno napustio; Daniel Oreskes i Liza Sadovi su supružnici Mark i Dajana; Kurt Egiiavan je preživio genocid u Ruandi, kasnije pretvoren u judaizam; Vil Šarp je Džejms, turistički vodič.
Svako od njih ima porodičnu priču povezanu sa mestima koja posećuju i sa holokaustom.
Da li je Pravi bol film o sećanju?
Džesi Ajzenberg je 2013. doveo predstavu Revizionista na scenu Off Brodveja, u kojoj je igrao mladog Amerikanca, takođe po imenu Dejvid, koji odlazi u posetu poljskoj rođaki (Vanessa Redgrave) koja je preživela logore istrebljenja.
Njegova radoznalost o svom poreklu takođe ga je navela da ispriča priču o Pravom bolu, u kojoj njegov lik deluje kao oslonac, oči i glas, bola koji je i ona koju je njegova porodica doživela godinama ranije i kroz koji još uvek prolazi njegov rođak Bendži.
Šoa je prisutna u Pravom bolu i reditelj Ajzenberg ga tretira sa tišinom poštovanja koju zaslužuje, kao u scenama u kojima se postavlja kamenje i scenama posete logoru Majdanek.
