Deseksualizacija žena: zašto mnoge žene više ne osećaju sopstvenu želju – i kako su naučile da je se odreknu

Možda niste izgubile seksualnu želju. Možda ste samo godinama učile da je ne pokazujete.

Da budete pristojne.
Dobre.
Majke.
Partnerke.
„Ozbiljne žene“.

I onda jednog dana shvatite da više ni same ne znate šta želite… osim da vas niko ništa ne pita.

Pročitajte i ovo: Deset laži koje (skoro) svi izgovaramo o seksu

Deseksualizacija žena je mnogo dublja priča od „nemam libido“. To je trenutak kada žena izgubi kontakt sa delom sebe koji je nekada umeo da želi — bez objašnjenja, krivice i tuđih očekivanja.

Da li žena može da bude seksualno zdrava, a da potpuno zaboravi sopstvenu želju?

Mnoge žene nisu izgubile seksualnu želju – izgubile su kontakt sa delom sebe koji je godinama učio da bude pristojan, dostupan svima i potpuno nezainteresovan za sopstveno zadovoljstvo.

Postoji jedna tiha promena koja se dešava velikom broju žena, naročito posle četrdesete, a o kojoj se govori mnogo manje nego o hormonima, libidu i „padu želje“.

Žena počinje da se deseksualizuje.

Pročitajte i ovo: Sve što muškarci rade u krevetu a žene ne podnose

Ne nužno zato što više ne želi seks. Ne zato što je „ohladnela“. Ne zato što joj je telo prestalo da funkcioniše kao ranije.

Ponekad se jednostavno toliko dugo posmatrala kroz uloge – majke, partnerke, ćerke, zaposlene žene, negovateljice i osobe koja sve drži pod kontrolom – da je zaboravila kako izgleda kada je ona sama objekat sopstvene želje.

Pročitajte i ovo: Morate da popijete malo alkohola (ili malo više) da biste se opustili i uživali u seksu? Evo u čemu je problem i kako da ga rešite

To je velika razlika.

Jer žena može da bude seksualno zdrava, a da više nema unutrašnji kontakt sa sopstvenom seksualnošću.

I tu počinje mnogo ozbiljnija priča od one o tome da li „ima dovoljno libida“.

Kada žena počinje da se ponaša kao da njena seksualnost ne postoji?

Deseksualizacija ne izgleda uvek dramatično.

Nema velikog trenutka u kojem žena odluči: „Od danas više nisam seksualna.“

Ona se najčešće događa tiho.

Pročitajte i ovo: Kako da vaša veza traje (radeći suprotno od zvezda)

Prvo prestane da nosi nešto što joj se dopada jer „nema gde“. Onda prestane da se gleda u ogledalu sa radoznalošću. Seksualnost počinje da doživljava kao nešto što postoji samo u odnosu sa partnerom.

Ako nema partnera, kao da nema ni razloga da se oseća ženstveno.

Ako ima partnera, seksualnost se često pretvara u još jednu stavku na listi obaveza.

„Treba da budem raspoložena.“

„On će se naljutiti.“

„Dugo nismo.“

„Red je.“

I u nekom trenutku žena shvati da o sopstvenoj želji razmišlja samo u odnosu na tuđu potrebu.

A to nije seksualnost.

To je seksualna funkcija.

Zašto se žene tako lako odvajaju od sopstvene želje?

Zato što se ženska seksualnost vekovima učila kroz kontradikciju.

Žena treba da bude privlačna, ali ne „previše seksualna“. Treba da bude poželjna, ali ne sme da pokazuje da želi. Treba da izgleda negovano, ali ne sme da deluje kao da se previše trudi. Treba da bude senzualna, ali samo u „pravom“ kontekstu.

Devojčice vrlo rano uče da ih telo čini vidljivim.

Pročitajte i ovo: SEKSUALNI BONTON: Ovi fini maniri u krevetu garantovano će impresionirati vašeg partnera

A mnoge žene kasnije nauče da je najbolji način da se zaštite upravo to da postanu manje vidljive kao seksualna bića.

Psihološki gledano, ovo može biti oblik adaptacije. Ako je seksualnost u nekom trenutku bila povezana sa procenjivanjem, pritiskom, neprijatnim komentarima, odbacivanjem ili osećajem da žena mora da „ispuni očekivanja“, mozak može početi da je doživljava kao prostor potencijalne opasnosti.

Tada je mnogo lakše isključiti se.

Ne zato što žena nema želju.

Već zato što je njeno telo naučilo da je sigurnije ne pokazivati je.

Najopasnija rečenica je: „Ja jednostavno nisam takva“

„Ja nisam seksualna žena.“

„Meni to nije važno.“

„Ja sam oduvek bila hladna.“

„Seks mi nikada nije bio prioritet.“

Naravno, postoje različiti nivoi seksualne želje i sasvim je normalno da neke žene imaju niži libido. Problem nastaje kada se iza takvih rečenica krije nešto drugo: potpuno odustajanje od istraživanja sopstvenog iskustva.

Pročitajte i ovo: Kako (i kada) nastaviti sa seksom posle neverstva

Žena ne zna da li nešto želi.

Ali je već zaključila da nije „takva“.

To je velika psihološka razlika.

Jer autentična nezainteresovanost zvuči drugačije od naučenog odricanja. Kada žena kaže: „Ne želim“, to može biti potpuno zdrava granica.

Ali kada kaže: „Ne znam šta želim, ali verovatno ništa“, možda vredi zastati.

Upravo je to mesto na kojem mnoge žene počinju da shvataju da nisu izgubile samo želju.

Izgubile su jezik kojim bi je prepoznale.

Telo nije nestalo. Samo je žena prestala da ga doživljava kao svoje

Postoji još jedan vrlo važan aspekt deseksualizacije: način na koji žena doživljava sopstveno telo.

Posle četrdesete mnoge žene počinju da gledaju telo prvenstveno kroz njegove „probleme“.

Pročitajte i ovo: Zašto moj partner i dalje masturbira solo: Da li je to loš znak?

Bore.

Stomak.

Koža.

Grudi.

Hormonalne promene.

Težina.

Telo postaje projekat koji treba popraviti.

A seksualnost teško opstaje u telu koje žena stalno nadgleda kao strogi inspektor.

Seksualna želja zahteva određeni stepen opuštenosti i prisutnosti. Ne mora telo da bude savršeno. Ne mora žena da izgleda kao dvadesetogodišnjakinja.

Pročitajte i ovo: Kako da koristite vibrator na muškarcu 

Ali teško je osećati želju dok u glavi neprestano traje komentar: „Kako izgledam? Da li se vidi ovo? Da li sam dovoljno privlačna?“

Žena tada nije u svom telu.

Ona je publika sopstvenog tela.

A publika retko može da se prepusti.

Deseksualizacija se često maskira kao „zrelost“

Ovo je posebno zanimljivo.

Mnoge žene svoju seksualnu nevidljivost počinju da doživljavaju kao dokaz zrelosti.

„Meni to više nije važno.“

„Prerasla sam te stvari.“

„Sada imam ozbiljnije probleme.“

I zaista, život donosi ozbiljnije probleme.

Ali seksualnost nije suprotnost ozbiljnosti.

Pročitajte i ovo: Da li vas vaše genitalije čine nesrećnim?

Žena može da bude odgovorna, obrazovana, uspešna, majka, baka, direktorka, negovateljica i osoba sa veoma bogatim unutrašnjim erotskim životom.

Problem je što se ženska želja često tretira kao luksuz koji žena može da priušti tek kada sve drugo završi.

A pošto žena gotovo nikada ne završi sve drugo, želja se stalno odlaže.

Za sutra.

Za vikend.

Za godišnji odmor.

Za trenutak kada deca porastu.

Pročitajte i ovo: Nikada nećete biti dobri u ORALNOM SEKSU ako se ne pridržavate ovih pravila

Za trenutak kada smršam.

Za trenutak kada budem manje umorna.

I onda se jednog dana žena pita: „Kada sam poslednji put nešto želela samo zato što sam ja to želela?“

Kako ponovo uspostaviti kontakt sa sopstvenom željom?

Prvi korak nije kupovina seksi veša.

Nije ni pronalaženje novog partnera.

Nije ni prisiljavanje sebe da budete „otvorenije“.

Prvi korak je da počnete da primećujete šta vas uopšte pokreće.

Ne samo seksualno.

Pročitajte i ovo: Sexting bez posledica? Evo kada poruke prelaze granicu (i kako da ostaneš seksi i sigurna

Želja se često vraća kroz mnogo širi kontakt sa sopstvenim životom. Kroz radoznalost, muziku, putovanja, kreativnost, dodir, mirise, osećaj lepote, spontanost i trenutke u kojima žena ne obavlja neku funkciju.

Ako je ceo dan proveden u režimu „moram“, telo teško prelazi u režim „želim“.

Zato je važno početi od vrlo jednostavnih pitanja.

Pročitajte i ovo: Sve što muškarci rade u krevetu a žene ne podnose

Šta mi prija?

Šta me raduje?

Šta mi budi radoznalost?

Šta bih uradila kada ne bih morala nikome da objašnjavam zašto to želim?

Ovo nisu banalna pitanja.

Ona su početak povratka sebi.

Želja ne voli pritisak – čak ni kada pritisak dolazi od nas samih

Jedna od najvećih grešaka jeste kada žena odluči da sada „mora da vrati libido“.

I onda od seksualnosti napravi novi projekat.

Čita savete. Prati aplikacije. Analizira. Poredi se sa drugim ženama.

I ponovo postaje osoba koja nešto mora da postigne.

Želja, međutim, ne funkcioniše kao poslovni cilj.

Pročitajte i ovo: Kakav je osećaj kada partnerku ne možete da dovedete do orgazma? Šta kaže ONA, a šta kaže ON

Ona ne raste dobro pod prinudom.

Zato je važno razlikovati istraživanje od forsiranja. Nije cilj da žena postane „više seksualna“. Cilj je da ponovo dobije slobodu da otkrije šta joj prija, šta ne želi i gde se njena granica nalazi.

Seksualna autonomija nije obaveza da želimo više.

To je pravo da naše „da“, „ne“ i „možda“ zaista pripadaju nama.

Ako žena mora da se smanji da bi bila „pristojna“, šta joj ostaje?

Deseksualizacija žena nije poziv na to da sve žene moraju da budu zavodljive, provokativne ili seksualno aktivne.

Naprotiv.

To je poziv da prestanemo da automatski pretpostavljamo kako žena koja ne pokazuje želju nužno nema želju.

Ponekad je samo godinama učila da je ne pokazuje.

Pročitajte i ovo: TABU SEKS: Zašto nas perverzne stvari toliko uzbuđuju

Možda je najvažnije pitanje zato mnogo jednostavnije od „Kako da imam više seksa?“

Glasi:

Da li još uvek znam šta želim kada niko drugi ništa ne traži od mene?

Pročitajte i ovo: Šta je POLIAMORIJA i zašto svi pričaju o tome

Jer žena koja je izgubila kontakt sa svojom seksualnošću nije nužno izgubila sebe.

Možda je samo predugo živela kao nečija majka, partnerka, ćerka, koleginica i negovateljica.

A negde ispod svih tih uloga još uvek postoji žena koja ne mora da bude poželjna da bi imala pravo na želju.

Samo treba ponovo da je čuje.