Ako mislite da vam letnje vrućine samo iscrpljuju živce, nauka ima mnogo lošiju vest – moguće je da vam ubrzano troše i godine života.

Sve je više dokaza da ekstremne vrućine ne ostavljaju trag samo na raspoloženju i kvalitetu sna, već menjaju način na koji naše telo stari. Ono što osećamo kao nekoliko dana nepodnošljive žege, organizam može da pamti mesecima, pa čak i godinama.

Pročitajte i ovo: BONTON NA PLAŽI: Pravila koja treba poštovati pod suncobranom 

Najnovija istraživanja pokazuju da svaki novi toplotni talas ubrzava biološki sat, povećava upalne procese, opterećuje srce, mozak i bubrege, pa čak utiče i na promene u DNK. Dok klimatske promene pretvaraju leto u sezonu ekstremnih temperatura, naučnici upozoravaju da najveća opasnost možda nije sunčanica, već neprimetno, tiho i uporno ubrzano starenje organizma.

Toplotni talasi mogu da ubrzaju starenje: Naučnici otkrivaju kako ekstremna vrućina menja naše telo

Četiri dodatna dana provedena u uslovima ekstremnih toplotnih talasa mogu našem organizmu dodati čak devet dana biološkog starenja. Do ovog zaključka došli su naučnici koji su gotovo 15 godina pratili zdravstveno stanje skoro 25.000 odraslih osoba na Tajvanu, a rezultati istraživanja objavljeni su u uglednom časopisu Nature Climate Change.

Pročitajte i ovo: Kako da održite formu na odmoru bez žrtvovanja

Drugim rečima, svaki novi period neuobičajeno visokih temperatura kao da ubrzava unutrašnji sat našeg organizma. Više nije reč samo o riziku od sunčanice, dehidratacije ili iscrpljenosti tokom leta. Naučnici sada sve ozbiljnije govore o vezi između toplotnih talasa i ubrzanog biološkog starenja, fenomenu koji bi mogao postati jedna od najvećih zdravstvenih posledica klimatskih promena.

Šta pokazuje najnovije istraživanje?

Tokom petnaest godina istraživači su pratili gotovo 25.000 ispitanika i procenjivali njihovu biološku starost koristeći veliki broj zdravstvenih pokazatelja.

Posmatrani su krvni pritisak, funkcija jetre, bubrega i pluća, metabolički parametri, ali i brojni drugi biomarkeri koji ukazuju na stvarno stanje organizma.

Pročitajte i ovo: Kreirajte WELLNESS RUTINU koja vam odgovara: Odakle da počnete

Rezultati su pokazali da su osobe koje su bile izložene većem broju dana ekstremne vrućine imale višu biološku starost od svojih vršnjaka koji su živeli u područjima sa manje toplotnih talasa.

U proseku, četiri dodatna dana ekstremne vrućine tokom dve godine odgovarala su povećanju biološke starosti za oko devet dana.

Kod ljudi koji rade fizičke poslove na otvorenom, poput građevinskih radnika ili poljoprivrednika, efekat je bio još izraženiji – njihova biološka starost povećavala se za više od mesec dana.

Autori istraživanja navode da se ovakav efekat može porediti sa posledicama dobro poznatih faktora koji ubrzavaju starenje, kao što su:

• pušenje,
• prekomerna konzumacija alkohola,
• nezdrava ishrana,
• nedostatak fizičke aktivnosti.

Razlika je u tome što se šteta ne događa preko noći. Ona se polako gomila, leto za letom.

I druga istraživanja potvrđuju isti obrazac

Nalazi tajvanskih naučnika nisu usamljeni.

Studija objavljena u časopisu Environment International analizirala je krv više od 900 odraslih osoba i pokazala da ljudi koji godinama žive u područjima sa višim prosečnim temperaturama imaju biološki starije krvne ćelije.

Pročitajte i ovo: Kako se mozak odmara: Ženski mozak aktivniji, dok se muški bolje odmara

Još zanimljivije rezultate objavili su istraživači sa prestižnog USC Leonard Davis School of Gerontology u radu objavljenom u časopisu Science Advances.

Koristeći takozvani epigenetski sat, jedan od najsavremenijih načina procene biološke starosti, analizirali su hiljade osoba starijih od 65 godina.

Otkrili su dugotrajne promene u metilaciji DNK, procesu koji reguliše aktivnost gena.

Najizraženije promene primećene su upravo u genima odgovornim za:

• kontrolu upalnih procesa,
• metabolizam,
• funkcionisanje imunog sistema,
• obnavljanje oštećenih ćelija.

Drugim rečima, ekstremna vrućina ostavlja trag i na molekularnom nivou.

Zašto ekstremna vrućina ubrzava unutrašnji sat organizma?

Hronološka starost govori koliko godina imamo.

Biološka starost govori u kakvom su stanju naše srce, krvni sudovi, pluća, bubrezi, mozak i čitav organizam.

Kod nekih ljudi ona može biti niža od broja godina koje imaju, dok je kod drugih znatno viša.

Pročitajte i ovo: Sedam stvari koje ne treba da jedete za doručak ako želite da smršate (iako su lagane)

Savremeni biološki satovi zasnivaju se na kliničkim parametrima, ali i na epigenetskim promenama poput metilacije DNK.

Tokom života različiti stresovi ostavljaju svojevrsno “hemijsko sećanje” u našem organizmu.

Gerontolozi objašnjavaju da povremeni i blagi stres može ojačati otpornost organizma.

Međutim, kada su stresovi intenzivni, dugotrajni i često se ponavljaju, telo više ne uspeva da se oporavi.

Upravo to se događa tokom sve učestalijih toplotnih talasa.

Ekstremna vrućina:

• povećava opterećenje srca i krvnih sudova,
• podstiče dehidrataciju,
• izaziva oscilacije krvnog pritiska,
• remeti san,
• narušava hormonsku ravnotežu,
• povećava nivo sistemskih upala,
• pojačava oksidativni stres.

Sve to može dovesti do oštećenja proteina, ćelijskih membrana i same DNK.

Vremenom se ove promene pretvaraju u ubrzano biološko starenje.

Posledice nisu samo fizičke

Sve više istraživanja pokazuje da ekstremna vrućina ne utiče samo na telo.

Kod starijih osoba povezana je sa bržim padom kognitivnih sposobnosti, slabijom koncentracijom i većim rizikom od razvoja neurodegenerativnih bolesti.

Neke studije ukazuju i da izloženost visokim temperaturama tokom ranog razvoja može uticati na sazrevanje bele mase mozga, što može imati dugoročne posledice po razvoj nervnog sistema.

Pročitajte i ovo: Koji sladoled je najbolji: U čemu je razlika između domaćeg i industrijskog sladoleda

Ipak, stručnjaci naglašavaju da ništa nije unapred izgubljeno.

Bolji san, pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i smanjenje izloženosti ekstremnim temperaturama mogli bi ublažiti deo ovih promena.

Istovremeno upozoravaju da su sva dosadašnja istraživanja opservaciona, što znači da pokazuju snažnu povezanost između toplote i ubrzanog starenja, ali još ne mogu sa sigurnošću dokazati direktnu uzročno-posledičnu vezu niti precizno odgovoriti koliko su ove promene reverzibilne.

Mediteran postaje jedno od najrizičnijih područja

Za zemlje Mediterana ovo više nije teorijska mogućnost.

Naučna merenja pokazuju da se Mediteran zagreva brže od globalnog proseka, a brojne analize svrstavaju Italiju među evropske zemlje sa najvećim brojem smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim vrućinama.

Pročitajte i ovo: Zdravim životnim navikama u zdraviju starost

Najugroženiji su:

• osobe starije od 65 godina,
• hronični bolesnici,
• stanovnici velikih gradova,
• ljudi koji žive u stanovima bez klimatizacije.

Stručnjaci upozoravaju da organizam može biti ozbiljno opterećen čak i kada temperature nisu rekordne.

Boravak satima u prostorijama toplijim od 24 do 26 stepeni, posebno tokom noći, dodatno opterećuje srce, bubrege i mozak, a kvalitet sna značajno opada.

Upravo zbog toga raste rizik od iscrpljenosti, poremećaja koncentracije, razdražljivosti i dugoročnog narušavanja zdravlja.

Kako zaštititi organizam tokom toplotnih talasa?

Lekari savetuju da se tokom ekstremnih vrućina redovno prate upozorenja meteoroloških i zdravstvenih službi, kao i preporuke civilne zaštite. Radne obaveze, fizičke aktivnosti i izlazak iz kuće trebalo bi prilagoditi periodima dana kada su temperature niže.

Pročitajte i ovo: Kafa sa dodacima ugrožava vitak struk

Izlaganje suncu u najtoplijem delu dana treba svesti na minimum, a kad god je moguće boraviti u klimatizovanom ili dobro rashlađenom prostoru. Posebnu pažnju treba posvetiti spavaćoj sobi, jer kvalitetan san predstavlja jedan od ključnih faktora oporavka organizma tokom letnjih meseci.

Redovna hidratacija ostaje jedno od najvažnijih pravila. Vodu treba piti i pre nego što osetimo žeđ, dok alkohol dodatno povećava rizik od dehidratacije. Osobe koje uzimaju terapiju za hronične bolesti trebalo bi da se konsultuju sa lekarom, jer pojedini lekovi mogu povećati osetljivost na visoke temperature ili zahtevati posebne uslove čuvanja.

Pročitajte i ovo: Ako ste promiskuitetni, imate veće šanse da obolite od raka

Za ljude koji rade na otvorenom neophodno je organizovati rad u hladnijim delovima dana, praviti češće pauze i nositi laganu zaštitnu odeću. Kod starijih osoba i hroničnih bolesnika preporučuje se da članovi porodice, komšije ili prijatelji redovno proveravaju njihovo stanje tokom perioda ekstremnih vrućina i pomognu im da pronađu rashlađen prostor.

Klimatske promene više nisu samo ekološko pitanje. Sve više postaju pitanje brzine kojom naše telo stari. Ono što danas nazivamo letnjim toplotnim talasom, sutra bi moglo postati jedan od najvažnijih faktora koji određuju koliko će dugo i koliko zdravo naš organizam moći da funkcioniše.