Zašto se znojite baš onda kada „ne bi trebalo“?
Nije uvek do vrućine. Nekad je do nervnog sistema koji reaguje brže od vas.
Emotivno znojenje se javlja pre ispita, razgovora, važnih sastanaka…
I ne pita da li vam je prijatno.
Pročitajte i ovo: Kako propustljiva creva utiču na razvoj autoimunih bolesti
Što ga više primećujete – to se češće javlja.
Dobra vest? Telo se može „preprogramirati“ kada naučimo da smirimo stres iznutra.
Znoj na dlanovima pred ispit, vlažni pazusi tokom razgovora za posao, kapljice koje se pojave pre nego što ste uopšte osetili toplotu – sve su to situacije koje nemaju mnogo veze sa spoljašnjom temperaturom. Imaju veze sa nečim mnogo dubljim: načinom na koji vaš nervni sistem reaguje na emocije.
Ono što se u medicini i psihofiziologiji naziva „emotivno znojenje“ nije samo fiziološki fenomen, već i direktan odraz unutrašnjeg stanja – anksioznosti, straha, uzbuđenja ili stida. Razumevanje ovog mehanizma menja način na koji posmatramo sopstveno telo, ali i način na koji upravljamo stresom u svakodnevnim situacijama.
Pročitajte i ovo: Šta se dešava sa telom ako preskočite doručak
Ljudsko telo raspolaže sa oko četiri miliona znojnih žlezda, od kojih su mnoge koncentrisane na dlanovima, stopalima, čelu i pazuhu. Njihova osnovna funkcija je termoregulacija – hlađenje organizma kada temperatura poraste. Međutim, znojenje nije isključivo odgovor na toplotu ili fizički napor.
Postoji i druga, mnogo suptilnija vrsta znojenja – emotivno znojenje, koje se javlja kao odgovor na psihološke okidače. U tom slučaju, telo ne reaguje na spoljašnju temperaturu, već na signal koji dolazi iz mozga.
Kada emocije „pojačaju termostat“
Normalno znojenje nastaje kada se telo zagreje, a nervni sistem aktivira ekrinske žlezde koje proizvode vodeni, gotovo bezmirisni znoj. To je ono znojenje koje poznajemo nakon treninga ili boravka na vrućini.
Emotivno znojenje, međutim, može se javiti bez ikakvog fizičkog razloga. Dovoljna je poruka od nadređenog, neočekivani poziv, neprijatna situacija ili čak samo pogled u trenutku nesigurnosti. Mozak tada aktivira simpatički nervni sistem, koji pokreće iste žlezde kao i u slučaju fizičkog napora.
Pročitajte i ovo: Kora limuna – najjeftinija investicija u vaše dobro zdravlje
Posebno su aktivne takozvane ekrine žlezde u „socijalnim zonama“ – dlanovima, stopalima, čelu i pazuhu. Paralelno, apokrine žlezde, koje se nalaze u pazuhu i genitalnoj regiji, proizvode znoj bogat proteinima i lipidima, koji u kontaktu sa bakterijama na koži stvara karakterističan miris.
Zanimljivo je da su ove promene merljive. U psihofiziološkim istraživanjima koristi se elektrodermalna aktivnost – minimalne promene u znojenju prstiju – kako bi se procenilo koliko je osoba pod stresom. Na istom principu funkcionišu i savremeni pametni satovi koji procenjuju nivo stresa.
Anksioznost, strah i stid: kako emocije menjaju obrazac znojenja
Anksioznost i stres su najčešći okidači emotivnog znojenja. Pre važnog sastanka ili ispita, organizam ulazi u stanje „pripravnosti“: puls se ubrzava, disanje postaje pliće, ruke postaju hladne i vlažne, a pazusi počinju da se znoje i bez fizičkog napora.
Kod intenzivnog straha može doći do tzv. hladnog znoja. Krv se preusmerava ka mišićima, koža se hladi, ali nervni sistem i dalje aktivira znojne žlezde. Rezultat je kombinacija drhtavice, hladnoće i osećaja gubitka kontrole nad telom.
Pročitajte i ovo: Kada smo preplanuli, srećniji smo, kaže nauka!
Stid ima svoj prepoznatljiv „potpis“: crvenilo lica, sjaj na čelu i vidljive mrlje na odeći. Bes i uzbuđenje, s druge strane, često dovode do generalizovanog znojenja, kao da telo priprema organizam za akciju koja možda nikada neće uslediti.
Na drugom kraju spektra nalazi se i zanimljiv nalaz iz neuropsihologije. U jednoj švedskoj studiji kod osoba sa teškom depresijom, čak 97% onih koji su kasnije pokušali suicid pokazivalo je značajno smanjenu reakciju znojenja na stimuluse. Ovaj fenomen ukazuje na „smanjenu reaktivnost“ emocionalnog sistema i njegovu biološku povezanost sa psihičkim stanjem.
Znoj i anksiozni krug
Kod nekih ljudi emotivno znojenje ostaje prolazna neprijatnost. Kod drugih ono prerasta u ozbiljan problem poznat kao primarna hiperhidroza – stanje pojačanog znojenja bez jasnog medicinskog uzroka, koje pogađa oko 1 do 3 odsto populacije.
Emocije ga gotovo uvek pogoršavaju, i tada nastaje začarani krug: osoba se znoji jer je anksiozna, primeti znojenje, postaje posramljena, anksioznost raste – i znojenje se dodatno pojačava.
Pročitajte i ovo: Deformiteti kičmenog stuba – neoperativna korekcija skolioze
Vremenom, ovaj obrazac može dovesti do socijalne anksioznosti, smanjenog samopouzdanja i izbegavanja situacija koje su ranije bile svakodnevne.
Istraživanja pokazuju da osobe sa izraženom hiperhidrozom često prijavljuju kvalitet života sličan onima koji žive sa hroničnim kožnim oboljenjima poput psorijaze ili vitiliga. Dakle, nije reč o „običnom znojenju“, već o stanju koje može ozbiljno uticati na psihosocijalno funkcionisanje.
Šta vaš znoj govori drugima
Emotivni znoj ne utiče samo na osobu koja ga doživljava, već i na okolinu. U eksperimentima sprovedenim u Holandiji, učesnicima su prikazivani zastrašujući i odvratni sadržaji, nakon čega je prikupljan njihov znoj. Kada su drugi učesnici bez znanja o poreklu mirisa udisali uzorke, njihova lica su spontano imitirala emocije straha ili gađenja.
Drugim rečima, telo doslovno „čita“ emocije drugih ljudi putem hemijskih signala.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o aditivima u pekarskim proizvodima
Istraživanja psihološkinje Pamele Dalton pokazala su i da se stresni znoj doživljava kao neprijatniji u poređenju sa znojem nastalim tokom fizičke aktivnosti, čak i kada je intenzitet mirisa isti. To ima i socijalne implikacije: znoj u teretani se tumači kao znak truda, dok znojenje na poslovnom sastanku može biti protumačeno kao nesigurnost.
Strategije za kontrolu emotivnog znojenja
Prvi korak je razumevanje uzroka. Ako se znojenje javlja i u stanju mirovanja, bez emocionalnih okidača, važno je obratiti se lekaru ili dermatologu. Postoje medicinski antiperspiranti, terapije i, u određenim slučajevima, specijalizovani tretmani.
Kada je uzrok primarno psihološki, rad na umu direktno utiče i na telo. Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazuje se kao jedna od najefikasnijih metoda u smanjenju anksioznosti jer menja obrasce razmišljanja koji pokreću fiziološku reakciju.
Pročitajte i ovo: Sve što treba da znate o postporođajnoj depresiji
Tehnike dubokog disanja, posebno dijafragmalnog, pomažu u aktivaciji parasimpatičkog nervnog sistema, koji vraća organizam u stanje smirenosti. Slično deluje i progresivna relaksacija mišića, gde se naizmenično napinju i opuštaju mišićne grupe.
Jedna od najkorisnijih strategija jeste i preusmeravanje pažnje. Umesto fokusiranja na neprijatne telesne senzacije, pažnja se usmerava ka spoljašnjem svetu – brojanju, opažanju predmeta ili svesnom kontaktu stopala sa podlogom. Time se prekida spirala unutrašnje kontrole koja pojačava anksioznost.
Pročitajte i ovo: Šta da očekujete kad očekujete porođaj sa 40+
Na kraju, važnu ulogu imaju i svakodnevne navike: prozračna odeća, hidratacija, priprema za stresne situacije i, možda najvažnije, spremnost da se o problemu otvoreno razgovara sa stručnjakom.
Jer kontrola nad sopstvenim znojenjem često počinje od nečeg mnogo dubljeg – kontrole nad načinom na koji doživljavamo stres.
