Prostata ćuti godinama, a onda može biti kasno: Sve što muškarac posle 40. mora da zna o zdravlju prostate, simptomima, bolestima i prevenciji

Muškarci, budite iskreni… Kada ste poslednji put razmišljali o prostati? Verovatno tek kada ste morali da ustanete treći put tokom noći ili kada vam je vršnjak zakazao u akciji…

Prostata retko boli na početku. Zato je mnogi ignorišu – sve dok ne počne da remeti mokrenje, seksualni život i kvalitet svakodnevice.

Da li je bicikl zaista neprijatelj prostate ili je to samo još jedan mit? Kada treba uraditi prvi PSA test? Koji simptomi nikako ne smeju da se zanemare? I mogu li ishrana, fizička aktivnost i određeni suplementi da pomognu u očuvanju zdravlja?

Donosimo odgovore koje bi svaki muškarac posle četrdesete trebalo da zna – bez zastrašivanja, ali sa mnogo korisnih i naučno utemeljenih saveta.

Pročitajte i ovo: MUŠKARCI PROKLJUČAJU, ŽENE OPUŠTAJU: ŠTA SE DEŠAVA SA MOZGOM KAD DOŽIVIMO ORGAZAM 

Jer pravo muško samopouzdanje ne pokazuje se time što izbegavate lekara, već time što vodite računa o svom zdravlju.

Postoji jedan deo tela o kojem muškarci nerado razgovaraju, retko razmišljaju i još ređe odlaze na pregled. Sve dok ne počne da ih budi tri puta tokom noći.

Prostata.

Mala žlezda veličine oraha možda ne deluje važno. Međutim, ona ima ključnu ulogu u reproduktivnom zdravlju muškarca, kvalitetu mokrenja, seksualnoj funkciji i opštem kvalitetu života. Problem je što bolesti prostate u početku često ne daju gotovo nikakve simptome. Kada se tegobe konačno pojave, proces je kod mnogih muškaraca već dugo trajao.

Pročitajte i ovo: Rušimo mitove, razbijamo predsrasude o – PENISU 

Mnogo urolozi i psihoseksualni terapeuti često govore da je najveći neprijatelj prostate – ćutanje. Muškarci će satima raspravljati o automobilu, pritisku u gumama ili ulju u motoru, ali će mesecima ignorisati otežano mokrenje, slabiji mlaz urina ili učestalo ustajanje noću. A prostata, za razliku od automobila, nema rezervni deo.

Da li je bicikl zaista neprijatelj prostate?

Jedan od najupornijih mitova jeste da vožnja bicikla uništava prostatu.

Istina je mnogo složenija.

Rekreativna vožnja bicikla nije dokazani uzrok bolesti prostate niti raka prostate. Naprotiv, redovna fizička aktivnost doprinosi boljem zdravlju celog organizma.

Pročitajte i ovo: Može li se reći kakav je neko u krevetu samo gledajući mu lice? 

Problem može nastati kod muškaraca koji provode mnogo sati dnevno na uskom ili neadekvatnom sedištu, posebno profesionalnih biciklista ili onih koji voze na velikim udaljenostima bez pauze. Dugotrajan pritisak na predeo između skrotuma i anusa može izazvati privremenu iritaciju nerava, nelagodnost, utrnulost ili pogoršati simptome kod muškaraca koji već imaju hronični prostatitis ili druge urološke tegobe.

Pročitajte i ovo: Zašto je gledanje jedno drugog kako masturbirate najbolja lekcija o seksu koju ćete ikad imati

Takođe, intenzivna vožnja bicikla neposredno pre PSA testa može privremeno povisiti vrednost PSA. Zato urolozi često savetuju da se 24 do 48 sati pre vađenja krvi izbegava duža vožnja bicikla.

Rešenje nije odricanje od bicikla, već pametna vožnja. Ergonomsko sedište, pravilno podešena visina, kvalitetan biciklistički šorts sa uloškom i redovne pauze značajno smanjuju pritisak na prostatu.

Pravi neprijatelji prostate

Ako bicikl nije najveći problem, šta jeste?

Godine su prvi faktor koji ne možemo promeniti. Posle četrdesete godine prostata prirodno počinje da se menja, a posle pedesete rizik od benignog uvećanja prostate značajno raste.

Gojaznost predstavlja jednog od najvećih neprijatelja muškog zdravlja. Masno tkivo nije samo rezerva energije, već aktivan hormonski organ koji podstiče hronične upalne procese u organizmu.

Pročitajte i ovo: Seks kroz decenije i kada je najbolji – u 20-im, 30-im, 40-im ili 50-im?

Fizička neaktivnost usporava cirkulaciju u maloj karlici i povećava rizik od metaboličkih poremećaja koji mogu uticati i na prostatu.

Pušenje i prekomerna konzumacija alkohola povezani su sa većim rizikom od brojnih bolesti, uključujući i lošije vaskularno zdravlje koje utiče na seksualnu funkciju.

Hronični stres možda ne izaziva rak prostate, ali može značajno pogoršati simptome hroničnog prostatitisa, bol u karlici i probleme sa mokrenjem.

Ko je u najvećem riziku?

Posebnu pažnju treba da obrate muškarci kojima je otac, brat ili sin imao rak prostate. Porodična istorija značajno povećava rizik, naročito ako je bolest dijagnostikovana u mlađim godinama. Rizik je još veći ako su od raka prostate obolela dva ili više bliska srodnika ili ako se bolest u porodici javlja kroz više generacija. U takvim slučajevima urolog može preporučiti ranije započinjanje preventivnih pregleda i PSA testiranja.

Pročitajte i ovo: OBREZAN ILI NEOBREZAN: Šta svaka žena treba da zna

Veći rizik imaju i muškarci sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2, metaboličkim sindromom, povišenim krvnim pritiskom i dugogodišnjim pušačkim stažom. Gojaznost, posebno nakupljanje masnog tkiva u predelu stomaka, povezana je sa većim rizikom od agresivnijih oblika raka prostate, ali i sa težim simptomima benignog uvećanja prostate.

Pročitajte i ovo: Kakav je osećaj orgazma? Kako ga doživljevaju žene a kako muškarci

Godine ostaju jedan od najvažnijih faktora rizika. Posle pedesete godine učestalost benignog uvećanja prostate naglo raste, a rizik od raka prostate postaje značajno veći sa svakom narednom decenijom života.

Povećan rizik imaju i muškarci koji vode izrazito sedelački način života, malo se kreću i imaju loše regulisane hronične bolesti. Nedostatak fizičke aktivnosti ne izaziva direktno rak prostate, ali doprinosi razvoju metaboličkih poremećaja koji mogu negativno uticati na celokupno zdravlje mokraćno-polnog sistema.

Pročitajte i ovo: Koliko često treba da imate seks? 

Često se postavlja pitanje da li su muškarci koji su tokom života imali veliki broj seksualnih partnera ili promiskuitetan seksualni život izloženi većem riziku od bolesti prostate. Za sam rak prostate ne postoje pouzdani naučni dokazi da veći broj seksualnih partnera direktno povećava rizik od nastanka bolesti.

Međutim, promiskuitet može povećati rizik od polno prenosivih infekcija, poput hlamidije ili gonoreje, koje mogu izazvati zapaljenje prostate (prostatitis) i druge urološke komplikacije. Iako hronične upale same po sebi nisu dokazani uzrok raka prostate, mogu značajno narušiti kvalitet života, izazvati hronični bol u karlici, probleme sa mokrenjem i seksualne smetnje.

Pročitajte i ovo: Upomoć! On želi da progutam… Šta da radite u tom slučaju 

Posebnu pažnju treba da obrate i muškarci koji imaju dugotrajne simptome hroničnog prostatitisa, oni koji često pate od infekcija mokraćnih puteva, kao i oni koji godinama ignorišu tegobe poput učestalog noćnog mokrenja, slabog mlaza urina ili osećaja nepotpunog pražnjenja bešike. Takvi simptomi nisu nužno znak raka, ali jesu jasan signal da je vreme za pregled kod urologa.

Pročitajte i ovo: Kako da zaustavite preuranjenu ejakulaciju 

Na kraju, ne treba zaboraviti ni muškarce sa naslednim mutacijama gena BRCA2, ređe BRCA1 ili HOXB13. Iako se ovi geni najčešće povezuju sa rakom dojke i jajnika, kod muškaraca mogu značajno povećati rizik od razvoja agresivnijeg oblika raka prostate. Zbog toga je važno da muškarci u porodicama u kojima postoji veći broj slučajeva raka dojke, jajnika, pankreasa ili prostate o tome obaveste svog lekara, jer ta informacija može uticati na preporuke za raniji i intenzivniji skrining.

Pročitajte i ovo: Moj partner želi da masturbiram pred njim: Kako da to uradite 

Ovakva verzija je usklađena sa preporukama Evropskog udruženja urologa (EAU), Američkog urološkog udruženja (AUA) i NCCN smernicama i izbegava tvrdnje koje nisu naučno potvrđene, poput toga da promiskuitet sam po sebi povećava rizik od raka prostate.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Slabiji mlaz urina.

Osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena.

Učestalo mokrenje, posebno noću.

Iznenadni i jaki nagon za mokrenjem.

Pročitajte i ovo: Brazil, Španija ili Kolumbija?! Kakav je bonton sa stidnim dlačicama sada? Da li moram sve da skidam? 

Peckanje ili bol pri mokrenju.

Krv u mokraći ili spermi.

Bol u donjem delu leđa, karlici ili međici.

Problemi sa erekcijom koji se javljaju zajedno sa urološkim tegobama.

Važno je naglasiti da ovi simptomi nisu specifični samo za rak prostate. Mnogo češće uzrok su benigno uvećanje prostate ili upala. Upravo zato pregled ne treba odlagati.

Šta je PSA test?

Kada uraditi PSA test?

PSA nije test za rak, već marker koji može ukazati da je potrebna dodatna dijagnostika.

Savremene preporuke uglavnom glase: Muškarci sa prosečnim rizikom trebalo bi da razgovaraju sa svojim lekarom o PSA testiranju oko 50. godine života.

Pročitajte i ovo: Da li bi trebalo da odem ako seks nije dobar?

Ako postoji porodična istorija raka prostate ili drugi faktori rizika, razgovor o testiranju preporučuje se već oko 45. godine, a kod izrazito visokog rizika ponekad i ranije, prema proceni urologa.

Koliko često će se PSA kontrolisati zavisi od početne vrednosti, godina i individualnog rizika. Kod nekih muškaraca dovoljno je na dve godine, dok će drugima urolog preporučiti godišnje kontrole.

Pročitajte i ovo: Bojim se seksa posle porođaja

Pre vađenja krvi savetuje se da se 24–48 sati izbegavaju ejakulacija, intenzivna vožnja bicikla i veći fizički napor, jer mogu privremeno uticati na rezultat.

Koje preglede muškarci 40+ ne bi trebalo da preskaču?

Posle četrdesete godine svaki muškarac trebalo bi da ima svog izabranog lekara koji će pratiti opšte zdravstveno stanje, a po potrebi ga uputiti urologu.

Urološki pregled obuhvata razgovor o simptomima, pregled, a po potrebi i digitorektalni pregled prostate, koji traje svega nekoliko sekundi, ali može pružiti važne informacije.

Pročitajte i ovo: Kako da imate orgazam (za žene koje ga nikad nisu imale)

U zavisnosti od tegoba mogu biti potrebni ultrazvuk urinarnog sistema, analiza urina, urofloumetrija (merenja jačine mlaza urina), određivanje PSA i druge laboratorijske analize.

Može li ishrana da zaštiti prostatu?

Ne postoji čudesna namirnica koja sprečava bolesti prostate.

Ali postoji način ishrane koji smanjuje rizik od hroničnih bolesti.

Mediteranski način ishrane, bogat povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, ribom, maslinovim uljem i orašastim plodovima, povezuje se sa boljim opštim zdravstvenim ishodima.

Pročitajte i ovo: Da li romantični izlasci sa partnerom mogu da pomognu da oživite svoj seksualni život? 

Posebno se proučavaju paradajz i proizvodi od paradajza zbog likopena, masna morska riba zbog omega-3 masnih kiselina, semenke bundeve, orašasti plodovi i namirnice bogate cinkom i selenom. Ipak, dokazi nisu dovoljno jaki da bi se neka od ovih namirnica preporučila kao zaštita od raka prostate.

Šta je sa suplementima?

Na tržištu postoji veliki broj preparata namenjenih zdravlju prostate.

Najčešće sadrže ekstrakt testeraste palme (Serenoa repens), ekstrakt koprive, beta-sitosterol, cink, selen, likopen ili ekstrakt semena bundeve.

Kod pojedinih muškaraca neki od ovih preparata mogu ublažiti simptome benignog uvećanja prostate, ali rezultati istraživanja nisu uvek dosledni. Nijedan suplement nije dokazano sredstvo za prevenciju ili lečenje raka prostate.

Pročitajte i ovo: Proverite jeste li spremni za seks – Zdrave genitalije = srećan seksualni život

Zbog toga ih treba koristiti samo nakon razgovora sa lekarom ili farmaceutom, naročito ako već uzimate terapiju za druge bolesti.

Seksualni život i prostata

Redovna seksualna aktivnost nije neprijatelj prostate. Naprotiv, neka istraživanja ukazuju da redovna ejakulacija može biti povezana sa manjim rizikom od pojedinih bolesti prostate, ali dokazi još nisu konačni.

Ono što je sigurno jeste da zdrav seksualni život, fizička aktivnost, kvalitetan san, kontrola telesne težine i prestanak pušenja zajedno čine najbolju strategiju očuvanja muškog zdravlja.

Pročitajte i ovo: ILI SMARTFON ILI SEKS: Tehnologija preti da potpuno uništi čovekov seksualni život 

Zdravlje prostate ne čuva se kada se pojave prvi simptomi, već mnogo ranije. Upravo je to razlog zbog kog urolozi širom sveta sve više insistiraju na preventivnim pregledima, razgovoru o porodičnoj anamnezi i pravovremenom reagovanju na svaku promenu u mokrenju ili seksualnoj funkciji.

Pročitajte i ovo: Nećete verovati koliko su često stari Grci imali seks! Ovo je recept za njihovu vijagru

Važno je znati da većina problema sa prostatom, uključujući benigno uvećanje prostate i mnoge oblike raka prostate, u početnim fazama može da protiče bez jasnih upozoravajućih znakova. Kada se simptomi pojave, bolest je često već uznapredovala. Zato je čekanje da vas nešto zaboli jedna od najskupljih zdravstvenih grešaka koje muškarac može da napravi.

Pročitajte i ovo: Zašto moj partner i dalje masturbira solo: Da li je to loš znak? 

Dobra vest je da na mnoge faktore rizika možemo da utičemo. Održavanje zdrave telesne težine, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, prestanak pušenja, umerena konzumacija alkohola i kontrola hroničnih bolesti poput dijabetesa i hipertenzije doprinose ne samo zdravlju prostate, već i očuvanju srca, krvnih sudova, hormonske ravnoteže i seksualne funkcije.

Pročitajte i ovo: Sexting bez posledica? Evo kada poruke prelaze granicu (i kako da ostaneš seksi i sigurna

Ako imate više od 40 godina, posebno ako je neko u vašoj porodici bolovao od raka prostate, razgovarajte sa svojim izabranim lekarom ili urologom o tome kada je pravo vreme za prvi PSA test i urološki pregled. Ne postoji univerzalna preporuka koja važi za svakog muškarca, ali postoji jedno pravilo koje važi za sve – što se problem ranije otkrije, veće su šanse za uspešno lečenje i očuvanje kvaliteta života.

Pročitajte i ovo: Nikada nećete biti dobri u ORALNOM SEKSU ako se ne pridržavate ovih pravila

Na kraju, prostata nije pitanje muškosti, već zdravlja. A odgovoran muškarac nije onaj koji ignoriše simptome i odlaže pregled, već onaj koji razume da nekoliko minuta provedenih u ordinaciji danas može značiti godine zdravijeg, aktivnijeg i kvalitetnijeg života sutra.